Потрошачке корпе мере нашу личну потрошњу и животни стандрад. Да би се напунила минимална корпа у коју стане око 50 производа, у априлу ове године, било је потребно око 37.000 динара, или 61 одсто просечне зараде. И по статистици минимум калорија за радног човека је 2280, рачуница је Министарства трговине.
Са потрошачом корпом у куповину иде само статистика.
– Ја нисам водила статистику, ја говорим из праксе. Минимално је хлеб, млеко и неко поврће и воће – рекла је анкетирана грађанка.
За другу грађанку минималне ствари су хлеб, млеко, јогурт.
– Хлеб, месо и поврће, а остало колико има – сматра трећа саговорница.
Потрошачке корпе мере нашу личну потрошњу и животни стандрад. Да би се напунила минимална корпа у коју стане око 50 производа, у априлу ове године, било је потребно око 37.000 динара. Или 61 одсто просечне зараде. Занимљива је званична рачуница.
– Колико је у вредносном смислу потребно новца да би се купиле одређене намирнице и приуштиле одређене услуге да би радни човек, било који човек могао да се репродукује као радно способно биће. То значи да је минимум дневне потрошње калорија 2.280 – каже Младен Радовић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
Просечна потрошачка корпа има 75 ставки и уз основне намирнице садржи понеку карту за биоскоп, позориште, вечеру у ресторану, а кошта 71.000 динара. Да подсетимо, просечна плата је око 55.000.
– Може се видети да је минимална корпа прилично рестриктивнија и то у тим неким другим деловима који, нису нужни. Култура, образовање, спорт итд. Оно што је нужно – храна, саобраћај, електрична енергија, стан, грејање, то је свакако ставка која мора да се нађе и у једној и у другој корпи – каже Радовић.
Просечно постоји у свету статистике
Душан Узелац са портала „Каматица“ каже да када се намире основни трошкови за пуку егзистенцију, нема се за неку едукацију, неко културно уздизање, за све оне садржаје које, многим грађанима представља луксуз – да изађу у позориште, биоскоп, да оду на неки културни догађај, или са друге стране, да чешће обнове своју гардеробу.
Да бисмо купили литар уља потребно је да радимо 19 минута, за килограм чоколаде три сата, за телевизор осам дана, а да бисмо купили аутомобил ниже класе једну годину, пет месеци и 14 дана.
– Што се тиче летовања распродати су сви аранжмани још у фебруару, продате су ексклузивне дестинације, а са друге стране онда погледате рекламе где се оглашава одложено плаћање од 300 дана за обичне ствари као што су прехрамбене намирнице – рекао је Узелац.
Потрошачка корпа се више од десет година обрачунава за трочлану породицу.
Дакле, све што смо чули и видели, још једном потврђује да просечно постоји само у свету статистике, а у стварном животу, и купује се и троши, како рече саговорница са почетка приче, из праксе, свако из своје.
РТС.рс
