Насловна / Србија / Економија / За отплату камата два аграрна буџета
За отплату камата два аграрна буџета 1

За отплату камата два аграрна буџета

 

За отплату камата два аграрна буџета 2Србија ће следеће године морати само на име камата да издвоји 90 милијарди динара. О колико великим парама је реч, можда најбоље говори податак да то представља више него два просечна аграрна буџета или чак 18 буџета Безбедносно-информативне агенције. Тај износ далеко превазилази трошкове одбране, буџет полиције, издатке намењене за студентски стандард. И то није све. Кад се на све то дода и главница, али и износ који је неопходан за покривање минуса у каси, цех достиже више од 400 милијарди динара, или око четири милијарде евра. Нешто мање од овогодишњих 4,4 милијарде евра.

 

То је цена коју ће грађани и привреда морати да плате због прекомерног задуживања државе у последњих неколико година. Јер, пре кризе ниво државног дуга био је испод 30 одсто бруто домаћег производа, односно свега што привреда створи за годину дана. До краја ове године, како је недавно истакао министар финансија Млађан Динкић, јавни дуг достићи ће чак 64 одсто БДП-а. Изражено у чврстој валути, то је више од 18 милијарди евра што значи да је за само неколико година тај износ удвостручен.

 

Анализа Мирослава Здравковића, уредника портала Макроекономија, показује да су планирани издаци за камате, у односу на овогодишњи буџет већи за чак 23 милијарди динара. Упоређено са 2011. годином тај износ је удвостручен, оцењује Здравковић. Проблем је, међутим, што ће ти трошкови из године у годину наставити да се увећавају. Здравковићеве процене показују са би до 2014. године та издвајања могла да премаше 120, у 2015. години 160, а годину дана касније чак 210 милијарди динара. Тада ће, у нашем буџету једино трошкови за запослене бити већи од издвајања за камате, тврди Здравковић. Сви други расходи биће мањи од исплата за камате.

 

– Дошли смо у позицију дужничког ропства када ће све намене у буџету морати да се смањују, ако не номинално, а оно реално како би се сервисирале обавезе настале растом јавног дуга за главницу у камате – оцењује Здравковић.

 

Однос бројки је прилично поражавајућ. Тако, према Здравковићевој рачуници, у односу на 100 динара расхода за камате на Војску дајемо 67, а на на пољопривреду 45 динара. Трошкови образовања су нешто већи у овом односу и достижу 186 динара. Уз то постоји могућност да тај удео у наредних неколико година падне на испод 100 динара. Такође на 100 динара трошкова за камате иде и 80 динара за полицију, али и свега 47 динара за дечју заштиту, 91 динар за субвенције и 52 динара за капиталне издатке.

 

–  Када држава дође у позицију да мора да смањује трошкове за војску, полицију, образовање, здравство и сличне виталне намене како би сервисирала камате – значи да је пала у дужничко ропство, сматра Здравковић.

 

Политика

 

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

СРБИЈА НЕМА ИНТЕРЕС ДА УЂЕ У ЕУ! Марин Ле Пен се противи независном Kосову! 12

СРБИЈА НЕМА ИНТЕРЕС ДА УЂЕ У ЕУ! Марин Ле Пен се противи независном Kосову!

Председница странке Национално окупљање је на недавним изборима за Европски парламент освојила највише гласова у …

У Србији страдалао 50 МИЛИОНА ПЧЕЛА, очајни пчелари плачу од МУKЕ! 13

У Србији страдалао 50 МИЛИОНА ПЧЕЛА, очајни пчелари плачу од МУKЕ!

Масовни помор пчела регистрован је у делу атара Kикинде, што је ојадило већи број пчелара …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *