Прилепац, родно место славног цара Лазара, пада у заборав. Изузев табле на улазу у село, ништа више не говори да је ту родни дом кнеза на чијој жртви је створен цео косовски мит.
Двадесетак километара југоисточно од Новог Брда, на тромеђи ове општине са општинама Косовска Каменица и Гњилане, налази се, како предање каже, средњовековни Прилепац. Беше то утврђење подигнуто на око 500 метара висине изнад реке Прилепнице, на узвишењу попут “стога сена” званом Ођин камен.
Насеобина Прилепац имала је, ако је судити по историјским записима, улогу заштитног зида од налета Турака према Новом Брду, које је у време настанка утврђења у коме је рођен цар Лазар, било најпознатији рудник у тадашњој средњовековној Европи. За време турске владавине све је уништено и данас се основа средњовековне тврђаве Прилепца може само наслућивати по контурама терена и остацима темеља на којима су се некад налазиле камене утврде и високи масивни зидови.
Бројне екипе археолога више су се спремале него што су стварно и покушале да истраже Прилепац, па је истина о овој средњовековној постојбини Срба заснована на делимичним записима сачуваним у црквеним књигама о Прилепцу као месту рођења славног цара Лазара. О постојању утврђења сведочи веровање преосталих Срба да се на врху узвишења налази затрпан бунар дубок стотинак метара, поред кога се налазила камена кућа у којој је рођен цар Лазар.
Малобројни преостали Срби решили да на брду дигну цркву и сачувају успомену на место одакле је потекао Свети цар Лазар
Часлав Јевтић из Рајановца, удаљеног километер и по од “тврђаве”, каже да се прича о бунару преноси са колена на колено. Стојан Јовановић из Бресаљца, ослоњеног на Прилепац, тврди да су камене громаде које избијају из земље остаци зидина утврђења у коме је рођен славни цар Лазар.
“Срби рођени у овом крају знају место где је рођен Лазар Хребељановић око 1329. године. Град је као поклон његовом оцу Прибацу Хребељановићу дао краљ Душан Немањић”, каже он.
Стојан, попут Јевтића и преосталих Срба, жали што Српска православна црква није успела до сада да од пропадања заштити остатке тврђаве и што се у односу на родно место славног цара више пажње придаје “најобичнијим црквиштима зиданим крајем 20 века”.
Радојица Васић, члан Одбора за изградњу цркве посвећене цару Лазару, истиче да су успели да добију на поклон плац на самом Прилепцу. “Поклонодавац је овластио једно лице да изврши пренос и да се парцела пребаци цркви у власништво. Ми смо нашем свештенику Далибору проследили документацију и сада чекамо благослов владике Теодосија”, наводи он.
У Секретаријату Рашко-призренске епархије у Грачаници кажу да су добили информацију и да ће владика убрзо после разматрања захтева “поступити по вољи Божјој”.
Срна
nista cudno…politicari spominju srpske heroje samo da bi dosli do polozaja i da podkradaju narod…posebno novokomponova srbi ciji dedovi daleko pocivaju van srbije..