Новинар РТ-а Роман Косарев разговарао је с Вјекославом Пребеком, хрватским држављанином који се борио у редовима украјинске војске. Пребек каже да је био војник у украјинској бригади маринаца која се скривала у граду Мариупољу. Тврди да је заробљен током покушаја да побегне из опкољеног града заједно са неколицином других бораца.
„Напуштали смо Мариупољ и ишли смо пешке 260 километара скривајући се, ходајући само ноћу, избегавајући сваки могући контакт“ , рекао је он. План је пропао када је група налетела на артиљеријску јединицу и предала јој се.
Пребекова јединица је имала више странаца у својим редовима, међу којима и три британска држављана. Неколико других странаца напустило је бригаду убрзо након што је крајем фебруара избио текући сукоб.
Борац каже да се придружио редовима украјинске војске још 2020. године, у жељи да добије држављанство земље након што је одслужио трогодишњи уговор. Тада је то изгледало као добра идеја, јер је линија фронта у Донбасу била “стационарна” , рекао је, додајући да тада “скоро” није ни пуцао.
„Мој разлог зашто желим да добијем украјинско држављанство је тај што сам овде упознао жену у коју сам се заљубио. Имала је болесну мајку и није хтела да напусти Украјину”, рекао је Пребек, не објашњавајући како је уопште завршио у Украјини.
Један од заробљених Хрвата pic.twitter.com/tDtGVDCJqh
— Kentaur Wolf2 (@fragma_dia2) May 6, 2022
Претходно је Пребек служио у хрватској војсци пет година. Човек је инсистирао да није имао никакво право борбено искуство и да је био само „пешадинац” у војсци своје земље. “Био сам пет година пешадији у хрватским оружаним снагама, то је све” , тврди он. “Нисам раније био укључен ни у какве сукобе.”
Затвореник каже да је имао мало искуства из прве руке са крајње десним украјинским јединицама, као што је озлоглашени неонацистички пук Азов. Иако је јединица учествовала у бици код Мариупоља заједно са Пребековом бригадом, имали су мало комуникације и потпуно другачију команду, тврди он.
“Они учествују у одбрани, али ми добијамо одвојену командну линију, потпуно одвојену. Они нису део украјинских оружаних снага” , рекао је он.
Чуо сам и да су они [Азов] фашисти и нацисти. Чуо сам и о страшним стварима које су радили грађанима, ухватили их чак и вероватно да су у неком тренутку пуцали на нас. Чуо сам да има много криминалаца, наркомана [међу њима]. Нисам лично сведочио ничему, али су ми показани видео снимци који су ужасни о томе шта раде. Огромна зверства.
Пребек инсистира да никада више не би узео оружје у руке, вероватно да би се придружио “некој добротворној организацији” или Међународном црвеном крсту ако буде ослобођен. Добијање украјинског држављанства кроз служење у војсци била је погрешна одлука, признао је.
Вјерујем да сам требао потражити друге начине да добијем украјинско држављанство и да не служим у оружаним снагама.
„Желим да преживим, желим да живим. Не желим више никада у животу узети оружје у руке. Волео бих да се поново придружим жени коју сам срео овде у Украјини и, можда, да разговарамо више о истини да сам видео шта се овде десило, како су се према мени понашали моји отмичари” , рекао је он. Према речима Пребека, у притвору је добро третиран, добро храњен и пружена му је неопходна медицинска помоћ.
Међутим, Пребекова судбина остаје неизвесна, с обзиром на његово страно држављанство. У Доњецкој Народној Републици (ДНР) странци се нашироко сматрају плаћеницима, а бити плаћеник може борцу донети тешку казну, све до смртне казне.
Сам човек инсистира да је био легитимни борац и припадник украјинске војске. „Они ме сматрају заробљеником, али и даље [говоре] да сам плаћеник, да нисам званично припадник украјинских оружаних снага“, рекао је Пребек. Према међународном праву, плаћеницима се сматрају страни добровољци који се – на личној основи и на сопствену иницијативу – придруже оружаним снагама једне од страна у оружаном сукобу.
