Економија

Због политике подршке страним инвеститорима који стварају јефтина радна места Србија остварила најмањи раст у региону

Члан Председништва Странке слободе и правде Душан Никезић оценио је данас да привреда Србије бележи пад по готово свим параметрима, а да је основни узрок то што власт финансијски, инфраструктурно и логистички подржава искључиво стране инвеститоре који не доносе нове технологије, већ их превасходно занима јефтина радна снага.

“Индустријска производње у јуну је била 6,1 одсто нижа у односу на претходну годину, а прерађивачка индустрија за чак 7,7 одсто, па испада да нове фабрике раде само кад се представници власти сликају на њиховом отварању”, навео је Никезић у ауторском тексту за лист Данас.
Како је истакао, додатно збуњује податак да после 3,2 милијарде евра страних директних инвестиција у прошлој години, по чему је Србија рекордер у региону, у 2019. години је остварен најнижи раст БДП-а медју 16 земаља Централне и Источне Европе.

Због погрешне политике улагања у јефтина радна места, Србија остварила најмањи раст од готово свих држава региона, па је зато просечна плата у Мађарској за последњих седам година порасла 44 одсто, у Бугарској 78 одсто, у Румунији чак 89 одсто, док је у Србији реално порасла само око 13 одсто

“Подаци о спољној трговини такође указују да постоје озбиљни системски проблеми, пошто је у јуну дошло до пада извоза, а у првој половини године спољнотрговински дефицит је повећан за 17 одсто”, казао је Никезић, бивши државни секретар Министарства финансија.

Објаснио је да је “због погрешне политике улагања у јефтина радна места, Србија остварила најмањи раст од готово свих држава региона, па је зато просечна плата у Мађарској за последњих седам година порасла 44 одсто, у Бугарској 78 одсто, у Румунији чак 89 одсто, док је у Србији реално порасла само око 13 одсто”.

“За високе стопе привредног раста Србији не треба једна велика страна инвестиција, већ хиљаде малих домаћих инвестиција, којих нема, а што се најбоље види по чињеници да је укупан износ кредита привреди у 2019. години за 700 милиона евра, или седам одсто нижи него што је био 2012. године када је још трајала светска економска криза и услови задуживања били неупоредиво неповољнији”, оценио је Никезић.

Бета

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!