НИКО нема ни најблажу представу колико десетина хиљада прописа у Србији носи неку ознаку тајности, али су процене претходног Министарства правде да 80 одсто њих тај печат носи – противзаконито. Иза ње се деценијама сакривало све и свашта – од нерада и јавашлука, до озбиљног криминала и злоупотреба. Жиг поверљивости, рецимо, и даље носе неки уговори о продаји државне имовине!
Ознаке “службене тајне” могле су да лупе свака банка, предузеће, институција, својевремено партијски пленуми, факултети, па и општине. Праве контроле ко и како користи ову одредницу није било.
Ситуација се није много променила ни после 2010, када је донет Закон о тајности података, који је требало да буде у примени већ годину дана. Тада су формално укинуте војна и службена тајна. Али не и у пракси. Данас постоје само четири степена тајности: интерно, поверљиво, строго поверљиво и државна тајна. Међутим, подзаконски акти неопходни да би закон могао да стартује још нису донети, па се не зна који документ како може да се класификује. Тако се дешавало да најобичнији статути организација и школа носе ознаке државне тајне!
– Виђали смо да документи о авионима који већ деценијама нису у употреби и склоњени су у музеје, носе ознаку војне тајне – каже Марко Милошевић, из Београдског центра за безбедносну политику. – У јавним предузећима масовно стављају печате заштите на папирологију која се односи на јавне набавке. Такође нам се дешава да нам, када шаљемо позиве за скупове ресорима силе, повратни папир, посебно из ВЈ, стигне са ознаком “поверљиво”!
СПОРАЗУМИ О РАЗМЕНИ ТАЈНИ КАДА је у питању међународна сарадња, треба подсетити да је Република Србија ратификовала Споразум о размени тајности података са ЕУ и НАТО, а такође до сада су потврђени билатерални уговори са Републиком Словачком и Републиком Бугарском, напомињу у Министарству правде.
Како сазнајемо, проблем са овом шумом којекаквих “тајних” прописа отворен је и приликом недавног скрининга у Бриселу, где је нашој делегацији предочено како су то уредиле неке друге земље.
– Редовни годишњи надзор који смо обављали, рецимо у МУП, посебно у Управи за људске ресурсе, показао је да документа везана за запошљавање кандидата носе и даље ознаку “службена тајна”, која већ три године не постоји – каже Александар Ресановић, заменик повереника Родољуба Шабића. – Али, није ту толико крив МУП, колико чињеница да закон није заживео јер фале кључни акти.
Служба повереника недавно је изнела податак да им је током прошле године стигло 2.270 жалби због ускраћивања података, а у скоро трећини, односно око 700, органи су се неосновано позивали на поверљивост. Те ознаке су ипак успели да скину.
Према проценама Генералног секретаријата Владе, на свакој седници, од 70 тачака колико буде пред Дачићевим кабинетом, две-три носе ознаку – тајна. У питању су платформе за путовања министара, односно предвиђене послове и разговоре, а тајна су и сва питања везана за безбедност. Степен тајности одређује предлагач, а сви ти папири добро су заштићени у сефу Владе. Тајне су и сви листови хартије који се појаве на затвореним скупштинским седницама Одбора за контролу служби безбедности, а чланови тог тела су се заклели да ће чувати осетљиве податке, укључујући извештаје безбедносних служби.
– Намера законодавца била је да среди хаос у прописима који уређују област тајних података. Мада закон прописује само четири степена тајности, грађани Србије и даље не знају шта је то, заправо, државна тајна – каже Марко Милошевић.
После доношења подзаконских аката, Закон о тајности података коначно би, од следеће године, требало да се примењује, а како Милошевић истиче, рок је две године да се прочешљају сви подаци и избрише жиг поверљивости са оних који то нису. То значи до краја 2015!
РАЗЛИЧИТА ТУМАЧЕЊА КАНЦЕЛАРИЈА Савета за националну безбедност и заштиту тајних података је у претходном периоду реализовала већи број едукативних програма за више од 800 лица запослених у органима јавне власти, укључујући и припаднике служби безбедности и МУП РС – каже Матић. – Један од основних циљева едукативног програма је приближавање практичне примене Закона о тајности података онима који раде са тим подацима, с обзиром на то да се у пракси још на различите начине тумачи шта је тајни податак и којим степеном тајности треба да буде означен. Наведене околности у значајној мери отежавају процену броја података означених степеном тајности.
Два најважнија подзаконска акта која ће удахнути живот закону су уредба која ближе уређује више нивое тајности, као и уредба која одређује ниже степене. Прва је донета у септембру, а друга ће бити до краја године.
– При крају је доношење свих подзаконских прописа о Закону о тајности података – кажу у Министарству правде и државне управе. – У току 2013. Влада је донела Уредбу о ближим критеријумима за податке “државна тајна” и “строго поверљиво”, а до сада су донети и критеријуми за ознаке тајности “поверљиво” и “интерно” у БИА и Канцеларији савета за националну безбедност и заштиту тајних података. У поступку доношења је и Уредба за податке “поверљиво” и “интерно” у другим органима јавне власти. Влада је донела и Уредбу о тзв. индустријској безбедности.
Ово министарство надлежно је и за надзор над правилним коришћењем појма тајности. Да би надзор уопште могао да се врши, министар је морао да донесе Правилник о службеној легитимацији и начину рада лица задуженог за надзор.
Све ово значи да ће, после ревизије докумената, “службена” и “војна тајна” и у пракси сада бити протеране.
Поверљивим папирима посебно се бави Канцеларија Савета за националну безбедност и тајност података. Њен директор Горан Матић за “Новости” објашњава да је доношењем Закона о тајности података, након дужег периода, учињен значајан помак:
– Иако је рад са тајним подацима регулисан и другим прописима, важно је указати да је једна од основних интенција овог Закона уређење јединственог система одређивања и заштите тајних података, који су од интереса за националну и јавну безбедност, одбрану, унутрашње и спољне послове државе. Усвајањем и ступањем на снагу три уредбе о ближим критеријумима за одређивање степена тајности омогућена је примена Закона на националном нивоу, који се до сада примењивао само у раду са страним тајним подацима на основу потписаних међународних споразума које је закључила Влада.
Једна од надлежности ове Канцеларије јесте издавање безбедносних сертификата за приступ тајним подацима одређеног степена тајности. До сада је са безбедносним процедурама за рад са тајним подацима упознато 589 лица, и издато 195 сертификата, махом за потребе међународне сарадње, ради реализације одређених програма.
Од оснивања Канцеларије до 2013, према информатору о раду, на основу решења издато је и 170 сертификата за приступ националним тајним подацима са ознакама “поверљиво”, “строго поверљиво” и “државна тајна”, и 225 серификата за приступ НАТО тајним подацима. Кад су у питању први, 64 особе добиле су сертификат за увид у државну тајну, 99 за увид у строго поверљив документ и седам у поверљив.
Новости
