fbpx
Насловна / Србија / Хроника / Земља коју је нелегално присвојила породица Мали још није враћена држави
Земља коју је нелегално присвојила породица Мали још није враћена држави 1

Земља коју је нелегално присвојила породица Мали још није враћена држави

Десет хектара државне земље код Вршца које је пре 14 година незаконито присвојила породица министра финансија Синише Малог није враћено држави ни годину дана од правоснажности пресуде којом је наложено да се то учини. Из катастра у Вршцу новинарки KРИK-а речено је да спорно земљиште још није уписано на државу јер је у току поступак укрупњавања парцела у том граду, због чега постоји застој у раду.

„Нема то везе само са овим случајем за који се ви интересујете, него генерално, имате оставине, имате купопродају, а ништа то не може да се спроводи јер у једном тренутку настаје вакуум простор за који катастар није надлежан. Тако да је то генерални разлог. Чисто да знате да нема зле намере“, речено је новинарки KРИK-а из катастра уз објашњење да је комасација земљишта, односно укрупњавање пољопривредних парцела, дуготрајан процес.

Десет хектара државне земље породица Синише Малог незаконито је присвојила пре 14 година.

Пресудом Привредног суда у Панчеву из 2017. наложено је да се земљиште врати држави уз образложење да је уговор на основу ког је фирма породице Мали дошла до земље „ништаван“. Одлуку је потврдио Привредни апелациони суд у јулу прошле године, али катастар до данас није уписао земљу као власништво државе.

О томе да је фирма Синише Малог и његове породице бесплатно добила десет хектара државног земљишта код Вршца KРИK је писао у октобру 2015. године.

Новинари су тада открили да је спорну земљу користила компанија „Алфа протеин“ у власништву Срђана Гајића и на њему производила детелину. Гајић је ову компанију приватизовао 2003. – у периоду док је Синиша Мали радио у Агенцији за приватизацију.

Две године након приватизације, Гајић је земљиште поклонио фирми породице Синише Малог „Цомпост гроуп“. Склопили су уговор о продаји, али земља никада није плаћена, открио је KРИK.

Поступак враћања земље држави отпочео је још 2007. године када је државно правобранилаштво тужило фирме „Алфа протеин“ и „Цомпост гроуп“ тражећи да се уговор поништи. Он је прекинут 2009. године, а настављен у новембру 2015, непуних месец дана пошто су новинари KРИK-а открили да је Мали нелегално присвојио државну земљу.

Гајић је у фебруару 2015. правоснажно осуђен на условну казну јер је поклањањем државне земље, како пише у пресуди, „прибавио противправну имовинску корист за ‘Цомпост гроуп’“.

Одговорни из „Цомпост гроупа“, међутим, нису никада били предмет истраге иако је доказано да је посао био нелегалан и да је породица Мали стекла финансијску корист. Синиша Мали није желео да о овоме разговара са новинарима KРИK-а, али никада није демантовао откриће о земљи код Вршца.

Мали је власништво у фирми „Цомпост гроуп“ бесплатно пренео 2013. породичном пријатељу Ивици Ђолићу, а његова бивша супруга рекла је у интервјуу за KРИK 2016. да је Ђолић само фиктивни власник, али да Синиша заправо управља компанијом.

„Ђолић је супруг моје куме – ја сам га препоручила. Он је само фиктивно власник, али чињеница је да је то Синишина фирма,“ рекла је тада Марија Мали.

Сумње на прање новца

Фирма „Цомпост гроуп“ помиње се и у извештају који је Агенција за борбу против корупције саставила пошто је након KРИK-овог открића покренула поступак против Синише Малог, тада градоначелника Београда. По налогу Агенције, Управа за спречавање прања новца проверавала је трансакције Синише Малог и посумњала на прање новца.

Наиме, Мали је био власник компаније „Цомпост гроуп“ посредством фирме „Ферди Генетицс“ коју је отац Борислав преписао на њега крајем августа 2009.

Свега десет дана касније, Синиша Мали продао је „Ферди Генетицс“ самом себи, односно својој офшор компанији „Алессио Инвестмент Лтд.“ за нешто више од пола милиона евра. Он је на тај начин са офшор зоне на свој лични рачун у Србији пребацио ову суму новца чије порекло није познато.

„Сумње на прање новца изазивају и чињенице да је Синиша Мали, у тренутку продаје удела, власник привредног друштва ’Ферди Генетицс’ и уједно и директор компаније ’Алессио’“, пише у поменутом извештају Агенције.

Агенција је обавестила и Више тужилаштво у Београду које је након годину дана проверавања утврдило да нема доказа да је Мали починио кривично дело из њихове надлежности и у октобру 2017. године обуставило поступак.

Остали сумњиви послови

Ово није једина сумњива новчана трансакција. Управа за спречавање прања новца утврдила је да је Мали контролисао најмање 45 банковних рачуна и да је на неке од њих уплаћивао новац непознатог порекла.

Проблематична је и куповина 24 стана на бугарском приморју, коју је Мали обавио као директор две офшор фирме са Британских Девичанских Острва. Бугарски органи открили су да је велики број трансакција у вези са овом куповином сумњив „јер се ради о готовинским уплатама или безготовинским приливима… у великим износима, у кратком временском периоду и без јасне логике.“

KРИK је открио и да је Мали, док је 2002. радио у Агенцији за приватизацију, помогао свом оцу Бориславу и породичном пријатељу Владимиру Делићу да приватизују произвођача вагона „Братство“.

О сумњивим пословима Малог за KРИK је говорила и његова бивша супруга Марија Мали која је навела да му је помогла да лажира извештај о имовини тако што је рекла да је 95.000 евра непознатог порекла наследила од оца. Испричала је и да јој се супруг похвалио да је организовао бесправно рушење у београдској четврти Савамала.

Упркос свему, улога Малог у случају Савамала никада није испитивана, а сви поступци који су у тужилаштвима покренути на иницирање Агенције за борбу против корупције су обустављени.

Пише: Јелена Радивојевић, Крик.рс

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Друга страна инвестиција у Србији: Узми паре и бежи! 11

Друга страна инвестиција у Србији: Узми паре и бежи!

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да су директне стране инвестиције до јула …

Држава и даље даје донације Ер Србији, док Ер Србија од Етихада узима кредите 12

Држава и даље даје донације Ер Србији, док Ер Србија од Етихада узима кредите

Држава Србија је кроз отплату старог дуга, донације и субвенције током 2018. године у Ер …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *