Ко и зашто у Србији од света и Унеска крије Лепенски вир и Винчу?

Србија још није кандидовала своја најчувенија археолошка налазишта – Винчу и Лепенски вир – за листу најважнијих добара човечанства

ОВЕ године се навршавају тачно четири деценије од усвајања Конвенције за заштиту светске културне и природне баштине Унеска, а Србија још није кандидовала своја најчувенија археолошка налазишта – Винчу и Лепенски вир – за листу најважнијих добара човечанства, а не зна се ни када ће. Парадокс је утолико већи што цео свет признаје да су ови локалитети изворишта европске цивилизације.

Јер пре око 9.000 година у Лепенском виру настали су прва архитектура, урбанизам и монументална вајарска дела у историји људског рода, а пре око 7.500 година Винча је била метропола цивилизације која се простирала од Шварцвалда до Црног мора.

Стручњаци кажу да је за овакво стање најодговорнија државна администрација, јер Конвенција о заштити светске природне и културне баштине у члану 12 наглашава да владе држава дају предлоге за Унескову листу.

САМО ЧЕТИРИ МАНАСТИРА

САМО четири српска манастира на Космету налазе се на листи угрожене светске културне баштине: Високи Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Лјевишка и Грачаница. – Као потпредседник Координционог тела за КиМ и југ Србије успео сам да, упркос противљењу неких наших моћника, иницирам упис на листу Унеско четири српска манастира 2004. године – каже проф. Крстић.

– Опште је познато да је у Ђердапу, на дунавској тераси Лепенски вир, између 1965. до 1969. откривена једна од најблиставијих култура праисторије човека – каже архитекта проф др Бранислав Крстић. Некадашњи представник СФРЈ у Комитету за светску баштину Унеска за „Новости“ каже да га је маћехински однос државе према прослављеном локалитету заинтригирао да испита зашто он 40 година није кандидован за Унескову листу.

– Један чувени директор Завода за заштиту споменика рекао је да је чуо да нема услова за кандидовање Лепенског вира јер је он измештен с оригиналне локације – каже проф. Крстић. – Запрепастио се кад сам му рекао да је то погрешна претпоставка, јер је више културних добара уписано у Светску баштину, иако су измештена, на пример чувени египатски храмови у Абу Симбелу.

Наш саговорник наглашава да се 2010. обратио тадашњем министру културе Небојши Брадићу с иницијативом да се заузме у влади да Лепенски вир и клисура Ђердап што пре буду предложени за упис у листу светске баштине као интегрално културно и природно добро.

– Брадић је био зачуђен да то није учињено и рекао је да ће ствар погурати, али је убрзо смењен, па сам се обратио новом, актуелном министру, Предрагу Марковићу – каже проф Крстић – још у јуну 2011. обећао ми је састанак на ову тему, али до данас није одговарао ни на позиве, ни на писма.

Слична искуства са прећуткивањем и омаловажавањем вредности Лепенског вира имао је и архитекта Христивоје Павловић, пасионирани истраживач Лепенског вира и оснивач друштава ентузијаста који промовишу место где се родила европска цивилизација.

– Лјуди из институција који су морали да предложе локалитет за Унескову листу нису то урадили, јер су наводно мислили да ћемо бити одбијени – каже Павловић. – Нема никаквог реалног ограничења да се Лепенски вир предложи за листу заштићене светске баштине, као и оближњи Власац, али и Рудна глава, где су најстарији рудници бакра на свету. Само незналице и злонамерни то не желе да разумеју.
ЛЕПЕНЦИ

ОДНОС државних инситуција према Лепенском виру сликовито илуструју документи којима је наша влада представила Србију у Дунавској стратегији ЕУ.

– Лепенски вир се помиње се само у оквиру пројеката развоја марина – каже проф др Бранислав Крстић, некадашњи представник СФРЈ у Комитету за светску баштину Унеско. – Тај пројекат обухвата више општина, па и Мајданпек у коме је „археолошки локалитет Лепенски вир са пристаништем“. У стратегију је унета израда просторног плана за Национални парк Ђердап, унутар кога је Лепенски вир, али се он не помиње. Закључак је да Влада не види Лепенски вир као добро светске баштине.

 

Б. СУБАШИЋ | 12. јул 2012

Новости