Србија

ПРАВА БИОГРАФИЈА: Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!

Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру.

Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е!

Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду.

Младог Бориса уписују у школу „Перо Поповић Ага“ (садашња ,,Мика Алас,,), у Господар Јовановој улици. Због проблема са физичким здрављем, никада није успео да се оствари на спортском пољу.

Као дете веома утицајних родитеља, млади Борис се уписује у Прву мушку гимназију „Моша Пијаде“ и ту се дешава нешто сто ће имати далекосежне последице не само за Бориса…

[youtube url=”http://www.youtube.com/watch?v=mK2MdMfhgqQ”]

У његов разред долази млади и згодни Небојша Крстић у ког се Борис Тадић заљубљује! Њих двојица ступају у хомосексуалну везу. У трећем разреду гимназије, школска „теткица“ затиче Бориса како ради фелацио Небојши и шокирана оним што је видела, све пријављује директору Прве мушке гимназије „Моша Пијаде“. Тадашњи директор, иначе сарадник војне обавештајне службе КОС-а, забрањује „теткици“ да о томе било шта прича због утицаја Борисових родитеља, док истовремено то пријављује својим надређенима у КОС-у.

Тамо су одмах препознали његов „потенцијал“ и са компромитујућим информација са лакоћом га врбују да ради за њих. Један од првих задатака био је да шпијунира своје родитеље, у првом реду оца Љубу, који се у то време интензивно виђао са „дисидентима“ Загорком Голубовић, Драгољубом Мићуновићем, Небојшом Поповим итд…

Агенти КОС-а саветују Борису да макар формално нађе неку девојку, јер ће се приче о његовим склоностима проширити, и на тај начин упропастити планове које је Служба имала са њим. Пошто је био потпуно незаинтересован за супротан пол, „набацују“ му ћерку познатог „Политикиног“ спортског новинара, извесну Олгицу С., касније дипломирану правницу. Они се, као, „забављају“ и то је једна једина девојка коју је Борис Тадић имао до своје женидбе са Веселинком Веселом Заставниковић, револуционарком из Осјека.

До женидбе са Веселом долази из два разлога. Први је што је Небојша Крстић постао звезда СФРЈ као певач групе „Идоли“. Небојша је имао много мање жеље за везом са истим полом од Бориса, и покушао је да се дистанцира од њега песмом, ондашњим великим хитом, „Ретко те виђам са девојкама“.

francetici-jadovno
Невенка Францетић ака Кићановић са сином

Тако разочараног Бориса агенти КОС-а упознају са Веселом. Прави циљ им је био да га преко Веселе убаце у једну дисидентску „револуционарну групу“. Весела је изабрана као потпуно асексуална особа и у том погледу идеална жена бисексуалном Борису. Била је само три године старија од њега, али далеко изнад њега у свему. И од осталих из групе се издвајала чињеницом да је била најрадикалнијих идеја.

jure-francetic-ujka
Јуре Францетић, ако коза лаже рог не лаже!

Весела је одушевљена својим дечком и упознаје га са Владом-Револуцијом Мијановићем, Павлушком Имшировићем и осталим члановима те групе. Нико и не сања да је меду њима „информатор“ КОС-а који је до тада успешно „безбедносно обрадио“ и сопствене родитеље, до те мере да су му оца Љубу суспендовали са Филозофског факултета. На наговор КОС-овог официра, Борис радикализује свој положај напуштајући стан својих родитеља, и са својом новопеченом женом изнајмљује стан у улици Коче Капетана број 47 који му „налази“ КОС, напуњен микрофонима!

Наравно да новопечени пар није имао новца, па су на суму коју је Борис добијао од КОС-а морали још да се довијају. Тако долазе на идеју да започну свој бизнис, и то са прављењем и продајом луткица, али је и то пропало. Захваљујући информацијама достављеним својим шефовима, цела група, укључујући ту и сопствену супругу Веселу, бива ухапшена. За време хапшења, Борис је био са својим „пријатељем“ Небојшом Крстићем на крстарењу плавим Јадраном, међутим да не би дошло до провале, шефови зову Бориса да хитно дође назад у Београд, где онда и он бива ухапшен и осуђен на 45 дана „Падињака“ због његовог „протестовања“ поводом хапшења његове жене и њених револуционарних компањона.

Борис Тадић убрзо после овога (1985) одлази на одслужење војног рока у Сарајево, где први пут доживљава нервни слом и тиме отпочиње јавна манифестација његовог поремећеног менталног здравља.

Шефови КОС-а ово вешто прикривају, а мама Невенка преузима на себе лечење јаким лековима. Видевши да од пара које је као доушник КОС-а добијао није могуће да живи, у ситуацији када је комунизам почео да се урушава широм света, Борис се обраћа свом тати, који је у међувремену постао важна фигура нове политичке стварности у Србији.

Као суоснивач Демократске странке и лични пријатељ земљака Драгољуба Мићуновића, тата Љуба без проблема убацује свог сина у новоосновану странку. Борис нема проблема ни са својим старешинама из КОС-а, који су и сами желели да убаце свог човека у једну од највећих опозиционих странака.

Борис постаје секретар главног одбора, а потом и потпредседник Извршног одбора ДС-а. Приватни живот је такође почео да се мења. Због познатих догађаја деведесетих, са једног јадранског острва се враћа у Београд и његов „пријатељ“ Небојша Крстић, где је радио као лекар. Са друге стране, породица (која никада није волела Веселу) и нови председник странке Зоран Ђинђић, врше притисак на Бориса да се ратосиља Веселинке.

Борис је, наравно, морао да пита и газде из КОС-а који су схватили да им Веселинка више не треба и да ће њихов штићеник направити много бољу каријеру са неком згоднијом и мање компромитованом женом. Осим тога и сама Весела више није имала илузија о свом браку.

Ментални проблеми њеног супруга све више су долазили до изражаја. Све чешће је испољавао свој психопатски карактер кроз премлаћивање своје супруге. Осим тога, све мање је крио пред женом природу своје везе са Небојшом Крстићем. Схвативши да је своје најбоље године провела уз психопату, који је одржавао противприродне односе са својим најбољим другом, и на све то сарадника КОС-а који је, не само откуцавао своју жену и њене пријатеље већ и довео до њиховог хапшења, бива потпуно згађена тим чињеницама и одлази у манастир где налази свој душевни мир и постаје калуђерица. На тај начин, путеви метеорског успона Бориса Тадића постали су широм отворени…

 

Ко је Јуре Францетић, ујак Бориса Тадића?

Јуре Францетић рођен је 3. српња 1912. у Оточцу. Пучку школу завршава у Оточцу, а гимназију похађа у Сењу и Оточцу. Студиј права на загребачком свеучилишту уписује 1931. и исте године приступа усташком покрету. Због усташке промиџбе је ухићен и изгнан из Загреба на пет година.

У ожујку 1933. одлази у емиграцију у Италију. Наредне четири године проводи у Аустрији, Италији и Мађарској гдје полаже усташку присегу у логору Борготаро (Италија), дана 24. травња 1933. Одлази у Мађарску као нека врста побочника Вјекослава Серватзyија који је именован заповједником логора Јанка Пусти. Након атентат на краља Александра интерниран је на Сардинији. Проглашењем амнестије у Краљевини Југославији, враћа се из Италије у Хрватску у студеноме 1937. Ухићен је и прогнан у родно мјесто. Сљедеће године долази у Загреб намјеравајући наставити студиј права. Прекида га позив на служење војног рока. У Нишу је положио испит за причувног дочасника. Поткрај 1940. у Загребу је ухићен због брзојавне честитке што ју је у име хрватских националиста упутио предсједнику новоосноване Словачке Републике др. Јозефу Тису. Враћају га у Оточац, а 12. сијечња 1941. бјежи у Њемачку како би избјегао ухићење због промиџбенога говора одржана на новогодишњој ђачкој приредби у Оточцу.

Након успоставе Независне Државе Хрватске враћа се у домовину. Именован је усташким повјереником за Босну и Херцеговину. У Сарајеву успоставља власт и оснива прве постројбеУсташке војнице за борбу против устаника у источној Босни. Из чина усташког доводника промакнут је 20. липња у чин сатника ПТБ-а. Средином рујна оснива и води Бојну групу Францетић познатију под називом Црна Легија. Зиму 1941./42. проводи заповиједајући постројбом у борбама око Сарајева, у потхватима на Озрен и Романију те Хан Пијесак. Чин бојника ПТБ-а добива 15. студенога 1941., а допуковника ПТБ-а 6. ожујка 1942.

Поткрај ожујка, на челу Црне легије, продире у источну Босну и избија на Дрину. Тим потхватом је постао национални јунак, а 24. травња одликован је Војничким редом жељезнога тролиста ИИИ. ступња с храстовим гранчицама. Поткрај свибња борави с И. бојном Црне легије у Макарској и Вргорцу, затим одлази у Мостар и због талијанског притиска враћа се у Сарајево.

Промакнут је у чин пуковника ПТБ-а 24. липња 1942. С дијелом Легије судјелује у борбама на Козари, а средином српња пребацује се у Доњи Вакуф и укључује у борбе за Бугојно. Након протјеривања партизанских бригада из долине Врбаса судјелује у потхвату пуковника Шимића према Ливну и Томиславграду. Из Купреса одлази 7. коловоза ради селидбе усташке бојне из Фоче у Имотски. Заповједништво И. сдруга предаје пуковнику Стипковићу, јер је 25. коловоза именован заповједником стајаћих здругова Усташке војнице. Именовање га је затекло у њемачко-хрватском потхвату на Шековиће гдје је водио усташке бојне.

Као представник Усташке војнице у пратњи поглавника Анте Павелића, посјетио је 24. рујна постројбе хрватске 369. појачане пјешачке пуковније у Русији а дан прије био је у изасланству које је посјетило Адолфа Хитлера у Виници. У листопаду води усташке бојне на Ливно у операцијиДИНАРА, а половицом студенога је на подручју Калника.

Летио је у Госпић 22. просинца 1942. гдје је требао преузети дужност заповједника Оперативног подручја Лика. Зракоплов којим је управљао заставник Мијо Абичић се присилно спустио у село Мочила код Слуња. У сукобу са сеоском партизанском стражом и сељацима тешко је рањен у главу. Када су у партизанском штабу сазнали је у зракоплову био Францетић, премјестили су га у самостан у Слуњу и покушавали залијечити с циљем да га размјене за велики број заробљених другова. Оперирали су га др. Франц Клеинхаппел и др. Бошко Божовић, али Францетић није преживио.

Умро је у слуњској болници (27?) 28. просинца 1942., а гдје је сахрањен није познато. Два дана након Нове године и у Загребу је објављено да је Јуре Францетић нестао, а да је погинуо службено је потврђено тек 30. ожујка 1943.

Посмртно је, 27. ожујка 1943., одликован Златном колајном за храброст поглавника Анте Павелића с правом на наслов витеза, а пригодом прославе двогодишњице НДХ, 8. травња 1943., промакнут је у чин дјелатног усташког крилника. У његову је част, 31. ожујка 1943., 7. пјешачка пуковнија добила име 7. домобранска пјешачка пуковнија усташког пуковника витеза Јуре Францетића.

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Отац му Црногорац, мајка усташица, жена усташица, а он био ПРЕДСЕДНИК моје Србије. МОЈ прадеда је погинуо на Солунском фронту, деда био рањен у Церској бици, стриц убијен од стране ‘црвених’… А колико нас је таквих у НАШОЈ Србији??? Ред је да бацимо бомбу, побијемо говна и готова ствар (Радован lll).

    1. Фратри у Херцеговини васпитавају децу из мешовитих бракова до њихове 12-те године а касније она сама постају Хрвати. и то жестоки.

    2. Слажем се. Докле ће више комунисти да уништавају СРбију ??? за почетак оно кратско-аустријско смеће Тита да избацимо из Србије. Још боље, да му дигнемо гроб у ваздух, да не остане ништа од ђубрета !!

  2. Sve je to lepo, ali poštovanom autoru teksta zameram samo to: ŠTO NIJE NAPISAO KO JE OŽENIO ROĐENU SESTRU NJEGOVE ŽENE KOJA JE ZAVRŠILA U SAMOSTANU ??? Ja znam, a da li vi znate nije mi poznato. Ali sam siguran da vam se ime nimalo ne bi svidelo.

    1. Бивша супруга Б. Тадића је православна монахиња и није отишла у самостан, него у манастир…

  3. Znam prico mi je moj djed da je Draza isto imo kcer a ona je bila udata za brata od Bobana a i ovaj nikolic je 90 htio igrati za HDZ ali nisu se mogli dogovoriti oko mjesecne plate pa je otiso kod konkurencije oni ne mogu puno platiti ali ima siguran poso dok smo mi ovaki njegova se fotelja ne drma

  4. Gde ste sa tim informacijama kada je bio predsednik ili kada se kandidovao. U ostalom to mu je sa majčine strane, a zar mi Srbi za vreme drugog svetskog rata, ne samo iz jedne, ne familije već iz porodice, imali jedne u četnicima, druge u partizanima….

    1. ,, Bratstvo i jedinstvo ” … Srbi najgluplji narod Balkana.Tri ( 3 ) puta nad njima u proslom veku izvrsen genocid,a oni i dalje vole vise druge,nego pripadnike svoga naroda …

  5. Mislim da ste malo prenaglili. Koliko ja znam, majka mu je Nevenka, imala je brata Misu ili Miodraga a Nevenkina majka je bila Kata ili Katica. Dakle Borisova baba i ona je mislim bila iz Francetica. A Ljuba Tadic je crnogorcina i takvi su bili najubojitiji kadar UDBE na rjesavanju tzv “srpskog problema”.

    1. Борисову бабу су звали Мица, и, мислим да је све претходно написано таман тако… Породица Кићанвић је из Бродца код Бијељине..

    1. Па није једини, Азем Власи је Семберски зет, још се поставља питање правог власника фирме МДМ у Бијељини…

  6. u tome i jeste problem srpskog roda , jer to je jedina republika u bivsoj jugoslaviji u kojoj i dan danas vlada komunisticka olos koja tare sve sto je srpsko i sve sto je sveto toj naciji . valjda je ovaj put i tome dosao kraj , nadam se bar .

    1. ДС је највеће зло које је задесило Србију после комунизма, а ти си колико видим поклоник њихове идеологије. Ако себе сматраш Србином (што претпостављам по имену) онда живиш у заблуди.

    2. Sad kada je ponovo politicki “oziveo”, Kurir i slicni i maju zadatak da ga pljuju bez granica. No, jos uvek postoje ljudi koji o njemu misle bolje nego o sadasnjoj garnituri!

  7. Да је Тадић био срећа за Србију, сумњам, ал и ово писаније нема везе са истином. Невенка, Борисова мати је из Бродца, села код Бијељине, из породице Кићановић, старе бродчанске породице, какав ујак усташа, једино Борисова баба Мица је из крајине, ал опет …. Имање Кићановића у Бродцу продато је фамилији Лакетић…. Борис је некад пред изборе долазо у Бродац, на то имање…. и понављам, мислим да није био срећа за Србију…

  8. Pitam se dali je ovo pisao Vučić? Ovakve laži nisam se naslušao ni od mog.pok. komšije a lagao je za medalju. Možda je pisala Maja Nikolić pevačica ili Vendi i one umeju baš masno da slažu.

  9. E, čuj Ljubomir maltretirao Pivljane, a ti isti Pivljani komšije i saborci su mu pobili braću i stričeve pod izgovorom da se ne bore za “pravu stvar” Tadija Tadić prvi Pivski revolucionar, ali kako to već biva zasmetao Veljku Mićanoviću i drg. Znaju Crnogorci ko im je nametnuo građanski rat. Pasje groblje i ostalo. Ljubomir tu nema ni trunke učešća. Ovo je stvarno sramota šta se piše o Borisu, ali ako neko ne zna za sramotu treba da zna za gdeh.

  10. Ne može u Srbiji bez etiketiranja i grube laži.U nemogućnosti da se analiziraju greške u politici,moćni smo u palanačkoj pljuvačini.Isti nagonimaju i političari uvećan željom za “uspehom”po svaku cenu.Tadić je obilazio kao maca oko vrelog bakrača a stanje u Srbiji je tražilo ne politikante,neodlučne kalkulante nego hrabre držanike,kadre da izgube položaj zarad ostvarenja vizionarskih ideja korisnih po narod i državu.Ovo što Tadić zastupa nije mnogo hrabro.Hrabrija je današnja vlast ali je još hrabriji onaj deo političara koji hrabrije ide prema BRIKU kao budućnosti evroazije jer smo i geografska celina i geopolitička perspektiva.Nemačka kao kičma Evrope,Kina kao kičma Azije i Rusija kao spona i bitan faktor te veze čine gfen etski lanac budućeg života.Mante se blaćenja.Treba raditi na povezoivanju i peglanju nesuglasica između ta tri bitna činioca a da bi se Namačka otrgla iz anglo-saksonskih kandži.Ove atlantske države čvrsto drža Nemačku jer se plaše ostvarenja ove istoriske težnje.Setite se kolika je snaga Rusije bila za vreme carice Katarine velike(Nemice).Prema tome Tadić nema šta da traži ni u vladi kao državni sekretar a kamo li nešto više.Ali nemojte blatiti ljude!!!

  11. Издајник Тадић чији је рођени ујак Хрват Јуре Франчетић – усташа , оснивач усташке црне легије је мрзитељ Срба исто као и његов пријатељ Мило Ђукановић ватикански слуга ! За изјаву да сви генерали не вреде колико један НАТО наредник , Борис Тадић треба да буде процесуиран и протеран из Србије . Нек иде у своју Црну Гору одакле и добија Ротшилдове и Милове инструкције како да униште Православље . Није ни чудо што се говори за да је наклоњен хомосексуалцима , да му се прва жена убила а да је другу лешио од батина , свашта се прича по новинарским кулоарима , чак и да са Црногорцима подводи новинаре уз благослов америчке звечке шпијуна Црногорца Владимира Бебе Поповића ! Из канџи НАТО плаћеника није успео да се отргне ни Србин из Републике Српске Православац Зоран Ђинђић ! Убили га његови и конкуренција и ривали . Невини људи труну у затвору ! Очигледно да су код Тадића преовладали његови усташки гени на ујака кољача Срба !

    Јел то онај Тадић који тврди да сви српски генерали не вреде колико један један НАТО наредник ?!
    Чији је он плаћеник ?http://fakti.org/rossiya/medija-menju/tadic-tvrdio-da-svi-srpski-generali-ne-vrede-koliko-jedan-narednik-nato

  12. ljudi moji svi ti ustaški koljači su ti pokršteni srbi koji su pokršteni od 1914 pa nadalje.ta djeca ko što su budak,mile otac mu jovo klao srbe po lici i dalmaciji.maks luburic isto pavelic isto itd.bili već rvatine od pravi rvata samo du se dokazivali kao i sad što se dokazuju pokatoličeni srbi devedesetih

  13. A sto to Srbi ne kazu ko su mu pretci po ocu ? Pretci mu pripadali srpskoj vlasteli u vreme Nemanjica . Bili banovi , knezevi i duhovne vode srpske crkve na Kosovu i Metohiji u gradu Prizrenu i u staroj Hercegovini kod Hercega Stjepana knezevi , gubernavjari i duhovne vode crkve u Hercegovoij drzavi .

  14. Mogu potvrditi da je Francetić bio hladnokrvni ubica. Na Romaniji je palio žive ljude. Konkretno, zapalio je 11 mojih predaka u jednoj kući. Tu je bila dedina majka, sestra, žena, dve ćerke i žene i deca od njegove braće. Podignut je spomenik žtvama na tom mestu.
    Za takve zločine je dobijao nagrade. Tako su pisali istoriju i ispirali mozgove mlađim generacijama.
    Neka nam je Bog u pomoći.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!