100.000 радника у Србију плату чека годинама док њих 600.000 плату прима са закашњењем од неколико месеци

ОКО 600.000 радника у Србији прима плату са закашњењем од неколико месеци, док готово 100.000 запослених уопште годинама није добило ни динара. Просек „чекања“ зарађеног новца, код радника којима касни плата, више је од две године, а све је мање оних који се могу похвалити редовном исплатом. Која су права српског радника и како може да их оствари у ситуацији када га закон штити, а у ствари је потпуно незаштићен?

Иако послодавци имају обавезу да исплате запосленом зараду у складу са уговором о раду и општим актима, већина власника и директора фирми за прописе не мари. Једно од основних права, које произлази из рада је право на зараду, тврде у Инспектораду за рад, те је одредбом члана 16. Закона о раду прописано да је послодавац дужан да исплати плату најкасније до краја текућег месеца за претходни месец.

За Злату Зец, из Уједињеног гранског синдиката „Независност“, то је само формално прокламовано право које у пракси нико не поштује, као ни већину параметара поменутог прописа за који се власт толико залагала.

НЕМА КОНТРОЛЕ

Не постоји начин да се контролише послодавац – каже Зоран Михајловић.
– Тражили смо да се у нови закон унесе да се неисплаћивање плате третира као кривично дело, али ништа од тога. Могућност да запослени може платном листом преко суда да наплати то што му послодавац дугује је потпуно незамислива у нашој земљи. Број оних који су то остварили је занемарљив.

– По нашим проценама, између 150.000 и 200.000 радника прима у Србији минималац, а више од 100.000 њих не памти кад је добило зараду – каже Зец. – Просек кашњења коверте је 26 месеци. У наш синдикат стигле су тим поводом 22 уставне представке на које Уставни суд никада није одговорио. Када се обратимо инспекцији рада, они кажу да нису надлежни.

Наша саговорница наглашава да пуне три године репрезентативни синдикати траже оснивање судова рада. Иницијатива је прихваћена, али је остала само мртво слово на папиру, док радни спорови у регуларним судовима трају годинама.

– Људи су безвољни, боје се, тешко је извести критичну масу на улицу, а других начина борбе више немамо – каже Зец. – Позивали су се на исплатни листић, који има својство менице и који ће наводно помоћи радницима, али послодавци више и не дају листиће. Када их инспекција опомене, они један месец дају листић, онда је следећи опет без зараде, па укруг. Ниједан контролни државни механизам не функционише у овој области.

Зоран Михајловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, објашњава да нови закон о раду није донео никакве промене у редовности исплате зарада.

Новости