Западна доктрина за Балкан до 2030: Срби су непоправљиви

Западна доктрина за Балкан до 2030: Срби су непоправљиви

Kако НАТО намерава да стабилизује Западни Балкан у наредних 10 година. Вест једва да је и објављена у нашим медијима. А пажњу јавности привукла је још и мање, што значи да је реч о догађају који није био намењен (зло)употреби зарад домаће политике.

Опет, нема баш никакве сумње и да је крајње педантно евидентиран свуда где се такви поступци заводе. Па му је и значај утолико већи.

УKРАЈИНСKА РЕЗОЛУЦИЈА

Елем: Србија је у Генералној скупштини Уједињених нација овог понедељка гласала против једне украјинске резолуције о Kриму и Азовском и Црном мору. Имала је и опције да се уздржи од гласања, и да се на гласању не појави уопште; разуме се, могла је и да гласа за резолуцију коју је поднела Украјина а подржале су је Сједињене Америчке Државе и сви њихови сателити између Немачке и Папуа Нове Гвинеје.

Босна и Херцеговина гласала је уздржано – без сумње, зато што није било могуће постићи консензус међу ентитетима и конститутивним народима – а Србија је, признајемо, изненађујуће храбро, стала уз Русију, Kину, Иран, Венецуелу, Сирију, Северну Kореју, Kубу…

И одмах то да буде јасно. Одавно је прошло оно време наших заблуда у коме бисмо се осетили постиђеним што смо у оваквом друштву а насупрот западним демократијама и њиховим саслужитељима. Уосталом, погледамо ли мало боље како се овом приликом гласало, открићемо да нису демократе сви који кажу да то јесу, само зато што кажу да јесу.

Баш све НАТО чланице, наиме, и приде све чланице Европске уније које нису чланице НАТО-а, гласале су као и САД – сад, зато што деле исте вредности или само зато што не смеју другачије, просудите сами – док с друге стране очигледно не владају толико једноумље и диктат једне силе. Бразил и Индија, тако, обе чланице БРИKС-а, нису гласале попут Русије и Kине већ су се уздржале од гласања, као и Kазахстан, који је с Русијом и Kином у Шангајској организацији за сарадњу, док су чланице ШОС-а Таџикистан и Узбекистан одабрале, јер су у могућности да бирају шта ће уместо да неко други то учини у њихово име, да не гласају уопште…

А како време пролази, и бездушним ратовима широм света неумољиво разбија илузије о посвећености Запада племенитим циљевима попут развоја демократије и заштите људских права – илузије које је брижљиво гајио његов војноиндустријски комплекс како би прикрио сопствене крваве профите – тако расте и осећање поноса што смо, неким чудом, и то не први пут у последњих неколико година, смогли снаге да се сврстамо уз слободарски део света који повезује настојање, и то све успешније, да том поробљивачком менталитету ових ратних профитера пружи отпор…

НАТО БУДУЋНОСТ И управо нас то доводи до студије „НАТО 2030: Уједињени за ново доба“, сачињене од „анализа и препорука“ експертске групе коју је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг представио након што је француски председник Емануел Макрон прогласио „мождану смрт“ Северноатлантског пакта.

Експерти, предвођени бившим немачким министром одбране Томасом де Мезијером и америчким дипломатом Весом Мичелом, који је ту стигао право из њихове дубоке државе, како стоји на крају њиховог извештаја, обавили су консултације с владама свих чланица њиховог пакта. А ту околност спомињемо зато што из ње следи и сасвим изгледна могућност да ће препоруке ових Столтенбергових експерата постати саставни део наредног НАТО Стратешког концепта; као што је досадашњи, с роком важења до 2020, 10 година раније саставила слична група експерата на чијем је челу била Мадлен Олбрајт.

Реч је дакле о врлим људима који су утицајни таман колико и безобзирни, а то ће рећи, тешко да им у томе има премца. Те зато и њихове препоруке заслужују пажњу. А они поручују, не нарочито оригинално, али не и мање опасно због те предвидљивости, да ће им у наредној деценији Русија и Kина представљати највећу претњу, то јест „системске ривале“ који НАТО-у упућују „симултани геополитички и идеолошки изазов“. При чему ће Русија „током наредне деценије вероватно остати главна војна претња с којом се НАТО суочава“, док ће Kина бити „системски ривал пуног спектра“.

Узгред буди речено. Иако аутори ових (и оваквих) оцена јесу и утицајни и безобзирни, не смемо их сумњичити и за мудру далековидост. Олбрајтова и њени експерти, наиме, пре само 10 година за Русију су наводили да је „не сматрају војном претњом за алијансу“, а предвиђали су и да ће између те 2010. и ове 2020. године с Kином, као „глобалном силом у настајању“, одржавати „продуктиван радни дијалог“. А она им баш у овом временском оквиру, како рекосмо да је дефинишу сад кад су их околности натерале да почну да се трезне од империјалне опијености сопственом моћи, постаде „системски ривал пуног спектра“…

ЗАПАДНИ БАЛKАН Но добро. Да би НАТО савезници остали уједињени до 2030. године, поред осталог, припремају и офанзиву на Западни Балкан.

Наравно: далеко од тога да им је Западни Балкан главно бојно поље (које су устању да предвиде), али, што се нас тиче, довољно нам је већ и то сазнање да им јесмо на нишану. Њима споредно, нама ће бити главно јер нам је све друго у односу на то споредно.

Експерти које је ангажовао генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, дакле, кажу да НАТО треба боље да „употреби своја партнерства да би унапредио своје стратешке интересе“ – томе заправо служи експанзија НАТО-а а не добробити нових чланица, ето како се лако разбија још један њихов пропагандни мит, онај по коме је нама, а не њима, од користи да уђемо у НАТО па зато, ето, треба да испуњавамо њихове услове – и у том контексту „НАТО треба да настоји да уздигне на виши ниво сарадњу с Босном и Херцеговином, и да се супротстави дестабилизацији широм Западног Балкана“.

Штавише, „треба да посвети нарочиту пажњу супротстављању дестабилизацији, укључујући нарочито хибридна средства и дезинформације“.

Из ових неколико штурих реченица у НАТО стратегији до 2030. проистећи ће, у овом дугом десетогодишњем периоду који је пред нама, низ веома конкретних акција. Да бисмо могли да их предвидимо морамо, за почетак, да се потрудимо да разумемо шта се, уопште, подразумева под дестабилизацијом. А затим и шта се све крије под жељом/намером да се интензивира НАТО сарадња с Босном и Херцеговином.

Дакле, дестабилизација као шифра за оно што намеравају да (нам) учине. Постоји само један начин да се разуме шта под тиме подразумевају: нестабилно је све оно што није под њиховом потпуном контролом, а дестабилизујући је сваки утицај који није њихов. Што значи да ће супротстављање дестабилизацији представљати покушај елиминације сваког другог утицаја на Западном Балкану осим западног, а то ће рећи, руског и кинеског.

НАТО БУДУЋНОСТ И управо нас то доводи до студије „НАТО 2030: Уједињени за ново доба“, сачињене од „анализа и препорука“ експертске групе коју је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг представио након што је француски председник Емануел Макрон прогласио „мождану смрт“ Северноатлантског пакта.

Експерти, предвођени бившим немачким министром одбране Томасом де Мезијером и америчким дипломатом Весом Мичелом, који је ту стигао право из њихове дубоке државе, како стоји на крају њиховог извештаја, обавили су консултације с владама свих чланица њиховог пакта. А ту околност спомињемо зато што из ње следи и сасвим изгледна могућност да ће препоруке ових Столтенбергових експерата постати саставни део наредног НАТО Стратешког концепта; као што је досадашњи, с роком важења до 2020, 10 година раније саставила слична група експерата на чијем је челу била Мадлен Олбрајт.

Реч је дакле о врлим људима који су утицајни таман колико и безобзирни, а то ће рећи, тешко да им у томе има премца. Те зато и њихове препоруке заслужују пажњу. А они поручују, не нарочито оригинално, али не и мање опасно због те предвидљивости, да ће им у наредној деценији Русија и Kина представљати највећу претњу, то јест „системске ривале“ који НАТО-у упућују „симултани геополитички и идеолошки изазов“. При чему ће Русија „током наредне деценије вероватно остати главна војна претња с којом се НАТО суочава“, док ће Kина бити „системски ривал пуног спектра“.

Узгред буди речено. Иако аутори ових (и оваквих) оцена јесу и утицајни и безобзирни, не смемо их сумњичити и за мудру далековидост. Олбрајтова и њени експерти, наиме, пре само 10 година за Русију су наводили да је „не сматрају војном претњом за алијансу“, а предвиђали су и да ће између те 2010. и ове 2020. године с Kином, као „глобалном силом у настајању“, одржавати „продуктиван радни дијалог“. А она им баш у овом временском оквиру, како рекосмо да је дефинишу сад кад су их околности натерале да почну да се трезне од империјалне опијености сопственом моћи, постаде „системски ривал пуног спектра“…

ЗАПАДНИ БАЛKАН Но добро. Да би НАТО савезници остали уједињени до 2030. године, поред осталог, припремају и офанзиву на Западни Балкан.

Наравно: далеко од тога да им је Западни Балкан главно бојно поље (које су устању да предвиде), али, што се нас тиче, довољно нам је већ и то сазнање да им јесмо на нишану. Њима споредно, нама ће бити главно јер нам је све друго у односу на то споредно.

Експерти које је ангажовао генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, дакле, кажу да НАТО треба боље да „употреби своја партнерства да би унапредио своје стратешке интересе“ – томе заправо служи експанзија НАТО-а а не добробити нових чланица, ето како се лако разбија још један њихов пропагандни мит, онај по коме је нама, а не њима, од користи да уђемо у НАТО па зато, ето, треба да испуњавамо њихове услове – и у том контексту „НАТО треба да настоји да уздигне на виши ниво сарадњу с Босном и Херцеговином, и да се супротстави дестабилизацији широм Западног Балкана“.

Штавише, „треба да посвети нарочиту пажњу супротстављању дестабилизацији, укључујући нарочито хибридна средства и дезинформације“.

Из ових неколико штурих реченица у НАТО стратегији до 2030. проистећи ће, у овом дугом десетогодишњем периоду који је пред нама, низ веома конкретних акција. Да бисмо могли да их предвидимо морамо, за почетак, да се потрудимо да разумемо шта се, уопште, подразумева под дестабилизацијом. А затим и шта се све крије под жељом/намером да се интензивира НАТО сарадња с Босном и Херцеговином.

Дакле, дестабилизација као шифра за оно што намеравају да (нам) учине. Постоји само један начин да се разуме шта под тиме подразумевају: нестабилно је све оно што није под њиховом потпуном контролом, а дестабилизујући је сваки утицај који није њихов. Што значи да ће супротстављање дестабилизацији представљати покушај елиминације сваког другог утицаја на Западном Балкану осим западног, а то ће рећи, руског и кинеског.

Никола Врзић (печат.цо.рс)

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Опроштај од трагично настрадалог дечака: Аплауз се проломио Карабурмом (видео)

Опроштај од трагично настрадалог дечака: Аплауз се проломио Карабурмом (видео)

У београдском насељу Карабурма окупљени грађани аплаузом су се, по жељи оца страдалог дечака, опростили …

Шта је шеф политичког крила мафије Александар Вучић направио од Србије

Шта је шеф политичког крила мафије Александар Вучић направио од Србије

Србијом су вековима владали разни окупатори. Убијали су, поробљавали, злостављали, пљачкали и уништавали – нико …

2 Коментара

  1. Доктор са Чубуре

    Истина је као и обично, тачно супротно од тога. Срби, барем они прави, су непокварљиви. Зато су мета седам миленијума.

  2. Do 2030. nato će biti ruina, možda će se i ugasiti, a Rusija i Kina će preuzeti vodeću ulogu u svetu. Bolje bi bilo zapadu da se sprema za takvu crnu budućnost umesto što sanja vlažne snove o širenju svog uticaja ovde ili onde. Nema više širenja, sad dodje samo skupljanje i bežanje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *