„Припадам генерацији чија је једина права политичка борба и победа био 5. октобар, упркос покушајима да нас убеде да се тако нешто није ни догодило. Можда је наша инфантилна политичка свест – свака част појединцима – разлог даљих расплета“, рекао је за Недељник председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић.
„Грађански, лако смо планули и лако се угасили – бојим се понекад да смо недоношчад новије историје коју су лако убедили да живе у ‘најбољем од свих светова'“, додао је Костић.
Када је реч о Петом октобру, Костић је рекао и да не би желео да се гура међу првоборце, али да јесте тај дан доживео као личну победу.
„Пошто смо се увече разишли, добар део ноћи мој пријатељ Јован Деспотовић и ја шетали смо улицама града и удисали атмосферу. Осећали смо се свечано и као по завршеном важном послу. Сутрадан ујутро у Амфитеатру Патолошког института на Медицинском факултету одржан је велики збор, сећам се да сам био у председништву и да сам нешто говорио, али утисак ми је био покварен горљивошћу појединаца да се крене правцима који су ме изненадили и већ то јутро сам слутио да ‘важни посао’ није завршен, како сам се претходне вечери надао“, каже председник САНУ.
„Разочаран? Не… Неке прилике су пропуштене. За неке сам можда и сам неким делом крив. Откуд ми онда право на разочараност“, рекао је Костић.
Први човек Академије је рекао и да му се чини да су новије генерације паметније, циничније и чвршће.
„Присећам се речи свога сина кога сам тешио да ће неко од тешких времена проћи, када је узвратио да заправо само ја имам проблем, а да он од кад зна за себе живи са неком кризом и у стању је да се са њом носи. Надам се да долазе генерације које ће научити да воле и поштују саме себе, да разумеју сопствене интересе и циљеве, не угрожавајући туђе. Које ће, коначно, бити грађани света и, тим пре, грађани Србије“, рекао је Костић.
Недељник
„Udisao atmosfetu …“ Kakav džukac ! Jedino što možeš da udišeš su škembići i špricer !!! Fizionomija mangulice !
рећи некоме „мајмуне један неопевани“ је непристојно а, у најмању руку и непримерено.
АЛИ, на моју велику жалост, у овом случају је потпуно адекватно. Оставка је једино чиме овај лик (намерно употребљен пејоративан израз) може да да неки допринос…