Основни суд у Приштини је на Видовдан, 28. јуна 2024. године, првостепено осудио Марка Рошића, Недељка Спасојевића, Драгишу Марковића и Жарка Јовановића на затворске казне због умешаности у убиство Оливера Ивановића 16. јануара 2018. година. Пресуда гласи да су њих четворица били део криминалне групе на чијем челу су се налазили Милан Радоичић и Звонко Веселиновић. Међутим, ни осам година од убиства није утврђено ко је наручио убиство, нити ко је повукао обарач.
Првостепеном пресудом Основног суда у Приштини из 2024. године Марко Рошић је осуђен на 10 година затвора, Недељко Спасојевић на четири године и шест месеци, Драгиша Марковић и Жарко Јовановић на по четири године, док је Ивановићева секретарица Силвана Арсовић ослобођена оптужби.
Оптужени нису присуствовали изрицању пресуде, а вишечасовни временски јаз између изрицања пресуде и издавања налога за привођење на одслужење казне Рошић је искористио за бекство, тако да када је тзв. Косовска полиција дошла по њега – он више није био на кућној адреси.
Ветон Елшани, заменик директора полиције за регион север, за БИРН је рекао да је полиција одлуку суда о притвору примила тек поподне, односно око пет сати после објављивања пресуде. Рошић је у судници био присутан током изношења завршних речи 21. јуна, отприлике недељу дана пре изрицања пресуде.
Осуђени као припадници организоване криминалне групе, а не као егзекутори
Недељко Спасојевић је у тренутку убиства Оливера Ивановића био полицајац на Косову. Осуђен је за кривично дело учешће у организованој криминалној групи која је организовала убиство на четири године затвора и новчану казну од 4.500 евра за неовлашћено држање оружја.
Марко Рошић је осуђен на десет година затвора за дело учешће у организованој криминалној групи која је организовала убиство и новчану казну од 10.000 евра.
Драгиша Марковић, такође полицајац у време убиства, осуђен је за кривично дело злоупотреба службеног положаја, док је још један полицајац Жарко Јовановић осуђен због злоупотребе службеног положаја и за неовлашћено поседовање оружја новчана казна 1.500 евра.
Силвана Арсовић, секретарица Оливера Ивановића, је ослобођена оптужби да је била део криминалне групе.
Сигурносне камере на објекту у којем су се налазиле страначке просторије Оливера Ивановића нису радиле од 4. јануара 2018. до дана убиства – 16. јануара, када су укључене али тек пошто је Ивановић убијен. Тужилаштво је тврдило да је камере искључила непозната особа, а да их је укључила Арсовић после злочина. Међутим, њена веза са криминалном групом није доказана.
Тужилаштво је Спасојевића првобитно теретило за тешко кривично дело из организованог криминала, али је оно преквалификовано у злоупотребу службеног положаја. Суд је утврдио да је био присутан на месту злочина, али није предузео потребне радње ради обезбеђења места догађаја.
За Драгишу Марковића, суд је оценио да кривично дело одавања службене тајне није доказано, будући да информацију коју је он дао – „убијен је покојни“ није класификована као службена тајна.
За Марковића и Јовановића, суд је утврдио да у својству полицијских службеника нису предузели све неопходне радње на месту злочина, дозволивши уништавање доказа и интервенцију неовлашћених лица.
У случају Марка Рошића, Суд је утврдио да је био активни члан криминалне групе, учествовао у паљењу аутомобила жртве и пратио његово кретање својим личним возилом, чиме је допринео извршењу убиства.
Сви су се раније изјаснили да нису криви за оптужбе које им се стављају на терет.
Оптужби да је био део криминалне групе претходно је ослобођен Раде Басара, који је такође био полицајац у време када је Ивановић убијен. Специјално тужилаштво Косова је од кривичног гоњења Басаре одустало због недостатка доказа.
Према наводима косовских медија, суд је у пресуди прогласио Милана Радоичића одговорним за убиство Ивановића. Основни суд наводи да је бивши заменик лидера Српске листе предводио организовану криминалну групу која је организовала убиство 16. јануара 2018. у Северној Митровици и предузела радње на уништавању доказа како би ометала истрагу, наводи се у пресуди, а пренео је косовски портал “Заклетва и правда”, специјализован за праћење судских поступака.
„На основу ових доказаних чињеница, доказано је постојање ове организоване криминалне групе, да је имала организациону структуру на челу са Миланом Радоичићем, и да је ова криминална група, поред контроле у криминалној области, имала и контролу у политичком животу. Укљученост у структуре странке“…“и спречавање сваког политичког ривалства, све до убиства сада покојног И. пошто се није покорио захтевима ове групе да се и он политички придружи овој групи и одустане од изборне кампање као јединствена странка, што је захтев државних структура Србије“, наводи се у пресуди.
Александар Ивановић, братанац Оливера Ивановића је претходне године за Н1 рекао да искључује могућност да су се осуђени сами од себе организовали.
Српска листа је пресуду оценила као драконску, неутемељену на доказима и политички мотивисану.
Радоичић – вођа криминалне групе без оптужнице и пресуде
Косовско тужилаштво је у оптужници, а суд у пресуди навео да је некадашњи потпредседник Српске листе Милан Радоичић вођа оружане групе која је организовала убиство Оливера Ивановића. Међутим, њему се није судило за овај злочин јер оптужница против њега није била ни поднета.
Милан Радоичић је неколико месеци после убиства Ивановића постао потпредседник Српске листе. Напустио ју је у септембру 2023. године пошто је преузео одговорност за напад у месту Бањска код Звечана, када је убијен један косовски полицајац и тројица припадника његове групе.
Верује се да се Радоичић тренутно налази у Србији, а у децембру 2024. године Интерпол је на захтев Косова издао налог за његово хапшење.
Против Милана Радоичића је потерница у вези са убиством Оливера Ивановића издата почетком 2021, а затим повучена на захтев Специјалног тужилаштва. Главни тужилац Специјалног тужилаштва Косова Бљерим Исуфај, тачно годину дана после доношења првостепене пресуде, открио је до тада непознате детаље о повлачењу 2021.
Исуфај је у интервјуу за косовске медије рекао да је Радоичић тада преко свог адвоката понудио „кредибилне информације“ о убиству Ивановића, у замену за повлачење налога за хапшење. Додао је да га је о овој понудио обавестио тужилац Бурима Ћеркини.
Исуфај је казао да није пристао на тај предлог и да је затражио да се поступак настави у складу са законом, али да је тужилац Ћеркини инсистирао на стратегији да се преко понуде дође до сведочења Радоичића.
Међутим, Радоичић се никада није појавио. „Не знам зашто није дошао. Циљ је био да дође и сведочи, али пошто се то није десило, потерница је враћена. То је била гаранција тужиоца – и тако је и било“, казао је главни тужилац.
Тужилаштво на Косову тренутно има четири расписане потернице за Радоичићем због истраге у четири поступила – за убиство Ивановића, случај „Бањска“, организовање барикада и ратне злочине.
Суђење протекло у одуговлачењу, откривени анонимни сведоци, мењани искази…
Рочишта у случају убиства Ивановића су често била одлагана јер се сведоци нису појављивали, идентитет три од четири анонимна сведока је откривен због чега су они одбили да сведоче уз образложење да се не осећају безбедно, а било је одлагања и на захтев одбране јер списи предмета нису правовремено превођени на српски језик.
Суђење за убиство Оливера Ивановића је трајало четири године. Прва оптужница је подигнута 2019. године, у децембру исте године друга, а Специјално тужилаштво Косова је 2020. године подигло и трећу допуњену оптужницу. Међутим, суштинских измена није било.
Крајем децембра 2023. године је Специјално тужилаштво подигло још једну оптужницу у случају убиства Ивановића и то против Милана Михајловића Попа из Лепосавића због сумње да је такође био члан „организоване криминалне групе“, али и због „ометања судског процеса“, „застрашивања“ и „фалсификовања докумената“.
Суд је поништио оптужницу због пропуста тужилаштва. Наиме, Специјално тужилаштво је оптужницу подигло после законског рока од три године од момента покретања истраге. У случају Михајловића, оптужница је подигнута после четири године и седам месеци.
Михаиловић је негирао да је био у Северној Митровици у време убиства Ивановића. Негирао је и да је добио задатке од Радоичића и казао да не зна имена која се спомињу у вези са случајем убиства Ивановиц́а.
Михаиловић се 2021. године нашао на списку Срба са Косова којима су САД увеле санкције. Поред њега, ту су били Радоичић, Звонко Веселиновић, Жарко Веселиновић, Жељко Бојић и Марко Рошић, сви оптужени или довођени у везу са убиством Ивановића.
Бивши жандарм, Радоичићев повереник
Михајловић је три године био припадник Жандармерије у МУП-у Србије, да би потом био распоређен у Полицијску управу Косовска Митровица, писали су косовски медији. Ту је био запослен све до почетка процеса интеграције српске полиције са Севера у Полицијску службу Косова, односно после потписивања Бриселског споразума од стране Дачића и Вучића. После тога није интегрисан у Косовску полицију.
Занимљиво је и то да је један од оптужених, Раде Басара, на једном од рочишта променио став у погледу изношења одбране и рекао да ће се од сада бранити ћутањем. Он је пред сам крај суђења у јуну 2024. године рекао да остаје при раније датим исказима, али не и при оном датом на последњем сведочењу.
Одлуку да настави да се брани ћутањем правдао је лошим здравственим стањем. Истакао је да ова промена става није везана за било какав притисак, већ само за његово здравствено стање.
Један од заштићених сведока, који је такође одустао од сведочења јер му је откривен идентитет, тврдио је да је Милан Михаиловић Поп током 2017. године био у сталном контакту са Радоичићем и сматран је његовим повереником.
Овај сведок (Б1) је рекао да му је Михаиловић озбиљно претио током једног од каснијих разговора у коме се помиње и преминули Оливер Ивановић, због чега је тражио да му се обезбеди кућа.
Адвокати одбране су тврдили да је до откривања идентитета заштићених сведока дошло захваљујући пропустима самог тужилаштва.
Адвокат Фарук Кореница објаснио је како је тужилаштво испитивањем открило идентитет сведока. „Замислите када анонимног сведока питате: где радите? А он каже ја сам командир Полиције (Полицијске станице) у Зубином Потоку. Према томе, у Зубином Потоку постоји само један командир, само једна полицијска станица. На основу наивног питања он је открио (идентитет сведока)“, рекао је Кореница за РСЕ.
Адвокатица Јована Филиповић, која је заступала Силвану Арсовић, казала је да је идентитет сведока обелодањен када су достављени списи предмета.
“Постављана су питања на основу којих било ко, ко је из тог града, може да их идентификује“, навела је она.
Један од сведока чији је идентитет откривен оптужио је Српску листу да угрожава његов живот и живот његове породице.
„Од стране српске полиције ми је речено да се ‘тачку по тачку говори о твојој глави’, тако да молим вас разумите ме да не могу“, рекао је анонимни сведок Б1. „Не смем да се изјасним, имам вољу али не могу, разумите ме“, рекао је сведок Б1 судији.
Тужилаштво је очекивало много од сведочења Милене Поповић, невенчане супруге Оливера Ивановића, која је коначно пред суд изашла тек 2023. године, као државна функционерка у влади Србије. Претходно су рочишта одлагана у више наврата јер се она није одазивала суду, позивајући се и на безбедносну ситуацију услед изласка Србија из институција на Косову. На крају је одлучено да сведочи путем видео линка из Београда.
Поповић је рекла да не познаје оптужене, осим Силване Арсовић за коју је казала да је Ивановићу била као сестра и да је то што јој се тренутно дешава велика неправда.
Друге осумњичене Рошића, Спасојевића, Басару, Јовановића и Марковића рекла је да не познаје, нити их је икако довела у везу са убиством.
Адвокати одбране су тврдили да њено сведочење не иде ни на штету, ни у корист њиховим клијентима и да нема никакву вредност за цео случај.
Поповић је раније изјављивала да би суд у Приштиини требало да саслуша Милана Радоичића и Звонка Веселиновића.
„Ако Радоичић тврди да нема везе с Оливеровим убиством онда би своју невиност требао да докаже пред Судом у Приштини, или бар да буде саслушан у Београду“, истакла је Поповић за агенцију Бета 2021. године.
Остаће упамћено и како је те године као народна посланица СНС напустила седницу Скупштине Србије и то док је за говорницом био председник Александар Вучић. Разлог је било то што је Вучић довео Милана Радоичића у скупштинску салу.
Истрага у Београду
Истрага о убиству Оливера Ивановића покренута је и у Београду. Према последњим јавнодоступним подацима, тај процес се и даље налази „у предистражној фази“.
Високи функционери, укључујући председника Александра Вучића, с времена на време су у јавности говорили да знају ко је убио Ивановића, негирајући било какву одговорност Милана Радоичића.
Средином 2019. године Вучић је изјавио да „Београд мисли да има име убице Оливера Ивановића“. У обраћању јавности је рекао како Милан Радоичић „нема везе са овим злочином“.
На трећу годишњицу убиства Ивановића, у јануару 2021. године, Вучић је рекао да српске службе већ месецима имају комплетну слику оних који би имали мотив и који би могли бити умешани.
У јуну 2023. тадашњи министар полиције, а садашњи министар одбране Братислав Гашић, изјавио је да српске власти „тачно знају“ ко је убио Ивановића.
Показујући обимни регистратор, Гашић је изјавио је да је то резултат рада Радне групе коју су чинили припадници надлежних институција Србије – Тужилаштва за организовани криминал, БИА, МУП-а и Војно-безбедносне агенције.
„Овде је све оно до чега су службе Републике Србије дошле и установиле ко је убица Оливера Ивановића и ми тачно знамо ко је убица и тражили смо од немачких органа, под чијом је заштитом у овом тренутку тај човек да нам дају податке. Имамо слике и са Аеродрома Тирана кад је слетео, имамо слике и када је ушао у Приштину, имамо слике кад је улазио у стан”, рекао је између осталог Гашић.
Слично је говорио и Вучић 2019. године, када је упитао: “Зашто не можемо да добијемо податке о тајном кретању лица по имену Фљорим Ејупи, који је иначе у Немачкој под присмотром? Шта, како и на који начин је он радио на аеродрому у Тирани, затим се кретао ка Косову и Метохији, поново нестао и враћен у Немачку са истог аеродрома Ринас, са аеродрома у Тирани. То је онај који је подметнуо бомбу и под аутобус Ниш-Експрес између осталог.”
Након што је Немачка демантовала да штити убицу Ивановића, Гашић је рекао да је његова изјава погрешно интерпретирана, односно да је пренета без знака питања, који јој даје другачији смисао.
Пажњу српских органа привукла је и изјава Бојана Богдановића, пријатеља Александра Глигоријевића Пукија, убијеног члана криминалне групе Вељка Беливука. Богдановић је у интервјуу КРИК-у 2022. године рекао да је Ивановића убио Љубомир Лаиновић из Новог Сада, да је убиство наручио бизнисмен Звонко Веселиновић, а организовао Милан Радоичић.
Убиство је, наводно, плаћено 50.000 евра, а исплату је извршио Беливук по налогу Веселиновића, говорио је тада Богдановић.
Богдановић је касније самог себе демантовао, наводећи касније исте године да обарач није повукао Лаиновић већ извесни припадник кавачког клана са надимком „Црногорац“.
Истакао је да стоји иза сваке речи коју је изговорио о убиству Ивановића.
„Налогодавац Звонко Веселиновић, организатор убиства Милан Радоичић, извршилац Црногорац који је из кавачког клана. Да постоји добра воља из Београда и Приштине формирала би се заједничка истрага тужилаштва”, рекао је Богдановић.
Српска полиција је саслушала Богдановића због изнетих оптужби, наводећи да у њима нема ништа ново. Саслушало га је и Тужилаштво за организовани криминал, а како је писао КРИК у тужилаштву је потписао документ да неће износити у јавност оно о чему је разговарао са тужиоцем.
