Зорана Михајловић се одрекла донације ЕУ од 60 милиона евра и платила реконструкцију пруге Кинезима 4 пута више!

Новцем Европске уније су још 2012. и 2013. године урађене прелиминарне студије које су показале да би модернизација пруге од Новог Сада до мађарске границе коштала око 330 милиона евра, објавила је Анкетна комисија.

Грађани Србије ће ове радове на крају платити далеко скупље – најмање 1,25 милијарди евра.

Емануел Жофре, шеф Делегације ЕУ у Србији, у недавном одговору Анкетној комисији за испитивање одговорности за урушавање надстрешнице у Новом Саду, навео је да је Србија донела суверену одлуку да овај пројекат спроведе без финансијске подршке ЕУ.

“Тиме су српске власти усвојиле техничке стандарде, укључујући пројектовану брзину од 200 km/h, што се разликовало од стандарда првобитно предложених у оквиру ИПА 2011. Ове одлуке су изван оквира учешћа ЕУ у овом пројекту”, навео је Жофре у допису Анкетној комисији.

Наиме, Србија се определила да пројекат модернизације и реконструкције пруге од Новог Сада до Суботице реализује са кинеским партнерима, компанијама CCCC и ЦРИЦ. Према Комерцијалном уговору, који је испред државе потписала тадашња министарка грађевинарства Зорана Михајловић, и доступним анексима, овај посао коштао нас је најмање 1,25 милијарди евра.

Разлика у пројекту на папиру постоји, али у пракси суштински није другачија. “Кинеском” реконструкцијом Србија је добила пругу на којој возови могу да развију брзину од 200 километара на час, док би према пројекту ЕУ они возили максимално 160 километара на час, односно стизало би се само осам минута спорије.

У пракси међутим разлике готово и да нема, јер Србија, кажу, нема возове који могу да развију толику брзину. Владимир Обрадовић, члан Анкетне комисије и професор ФОН-а, наводи за Nova.rs да је та пруга део Паневропског коридора на којем свако возови не иду брже од 160 километара на час, као и да је то могуће само на кратким деоницама.

“Такође, теретни возови не могу да развију брзину већу до 130 километара на час. У сваком случају, и да имамо возове који иду 200 на сат, уштеда у укупном времену била би свега осам минута”, каже Обрадовић.

Одлуком да изабере кинески пројекат, који је драстично скупљи, Србија се одрекла и бесповратне помоћи која се додељује у таквим случајевима. Како каже наш саговорник, очекивани износ тих средстава је око 20 одсто, што би у овом случају значило око 66 милиона евра.

“Велико је питање ко је и зашто донео одлуку да се одустане од финансијске помоћи ЕУ, да се одустане од повољних кредита и промени техничко решење без економске подлоге, без економског оправдања. Зашто та документација нигде није објављена и није јавно доступна и да ли ће Тужилаштво за организовани криминал да испита ко је те одлуке донео и зашто и која је штета за Републику Србију настала и за грађане Србије”, навео је Обрадовић на конференцији Анкетне комисије.

И нисмо се одрекли само бесповратне помоћи. Познато је и да сваки евро који даје ЕУ мора да се оправда и да се транспаретност трошења новца подразумева. То није случај кинеским кредитима, а детаљи уговора и анекса потписаних са њима и даље до краја нису познати. Комерцијални уговор објављен је после захтева студената, а комплетна документација и даље није доступна.

Анекс од 53,2 милиона долара

Како је Nova.rs раније писала, грађани Србије платили су најмање 1,25 милијарди долара модернизацију железничке пруге од Новог Сада преко Суботице до државне границе, а која укључује и реконструкцију станичне зграде Железничке станице у Новом Саду.

То произилази из комерцијалног уговора са кинеским компанијама, анекса 4 и пратеће документације, која и даље није у целости доступна.

Уговор је склопљен између Владе Републике Србије као финансијера, коју је заступала тадашања министарка грађевинарства Зорана Михајловић, АД Инфраструктуре железница Србије као инвеститора, кога је заступао тадашњи в.д. Директор Мирољуб Јевтић, и кинеских компанија China Railway Интернатионал Цо.Лтд (ЦРИЦ) и China Communications Цонструцтион Company Лтд (CCCC) као извођача. У Преамбули Уговора стране су се између осталог позвале на Споразум о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Србије и Владе Народне Републике Кине, у јавности познат и као државни споразум.

У том документу пише да је прихваћени уговорни износ за услуге и радове 1.162.810.000 долара. За толико новца требало је да буду плаћене услуге, набавка, изградња, испорука и монтажа свих елемената потребних за реконструкцију деонице те железничке пруге, као и радове на реконструкцији поддеоница Станица Нови Сад и реконструкцију и изградњу поддеоница Нови Сад – Суботица и Суботица – државна граница, а ради успостављања двоколосечне железничке пруге за комбиновани саобраћај и за брзине до 200 километара на час.

Међутим, из пратеће документације може се закључити да су са кинеским компанијама потписана минимум четири анекса, која су повећала укупну цену за најмање 86,9 милиона долара. На сајту Министарства грађевинарства објављен је само Анекс број 4, који је вредан 52.301.209 долара, а који се односи на реализацију накнадних радова и варијација однорених одлуком инжењера.

Није познато за колико је увећана цена реконструкције предвиђена Анексом 1. У документацији пише да је њиме дефинисана и Табела цена, али се детаљи не виде. Ипак, у документу који се односи на “разматрање предлога Одлуке о прихватању и потписивању Анекса 4 Комерцијалног уговора” наводи се да је Анекс 2 вредан 6.512.453 долара, а Анекс 3 28.137.000 долара.