ВОЂА НА БЕЛОМ, НАРОД У ЦРНОМ: Утицај кокаина на слом напредњачке мафије у Србији

Случај криминалних Вучићевих „феуда“ унутар Србије и ван ње, одавно је већ предмет истрага европских и ваневропских полицијских и обавештајних служби, а против његових „кметова“ који оперишу најпрљавијим пословима (од дроге, оружја, до међународних ланаца трговине „берлим робљем“), дигнуте су многе оптужнице, неки од њих су у затворима, а неки чекају на судске процесе. Какво је стање у домаћим, а какво у страним „пашалуцима“ напредњачке мафије и како преко њих „војници“ браће Вучић раде организоване уцене, застрашивања, пљачка и како се то данас све руши као кула од карата, са врха до дна…

Никола Влаховић

„Ја никад нисам попио кафу, запалио цигарету ни видео дрогу“, тврдио је више пута српски диктатор Александар Вучић, говорећи о својој „безгрешности и члистоти“. Али, док је народ у Србији услед тираније и злочина завијен у црно, његов режим је бринуо едино о „финоћи и чистоћи“ кокаина, за оне повлаштене на врху домаће нарко-пирамиде…

Шире гледано, локални балкански нарко-босови завладали су светским подземљем за само неколико последњих година, што није успело ни много већим мафијашким организацијама.

Српски, црногорски и хрватски „владари подземља“ успоставили су не само одличне контакте са самим врхом колумбијских кокаинских картела, него су успели да робу, односно тоне кокаина, добијају на одложено плаћање, уз дељење зараде пола-пола, и то тек после продаје. И на међународном нивоу су постали лидери у организацији прекоокеанског шверца у лукама широм Европе (уз „благослов“ и провизију италијанске Ндрегенте) и да под својом контролом држе улична нарко-тржишта и то најбогатијих европских држава, у којима су цене по граму и највише.

Једна од недавних полицијских акција, којом су координисале ДЕА и Еуропол, показала је неке нове „путеве“: откривено је да су балкански нарко-босови прешли су у освајање азијског и аустралијског тржишта. ж

Први такав транспорт од 421 килограм кокаина, у организацији балканског картела, бродовима је стигао до тржишта Азије које је све до тада било „неосвојено“, а одатле је приватним авионима требало да се прошверцује у Аустралију. Али, увек веште и сурове по том питању, власти Хонгконга, заплениле су у првом покушају више од тоне кокаина, што је била рекордна заплена наркотика, вредног 127 милиона долара.

Дрога је заплењена у Хонгконгу и покренула је акцију која је у Швајцарској довела до хапшења „главе“ ове организације, под именом Мајк Доковић, за кога се испоставило да је из Подгорице. Иза њега је још десетак лажних идентитета и дебели досијеи тешких кривичних дела, а списак његових сарадника из Србије, више је него занимљив…Истина, ту су и други његови сарадници из  Белгије, Француске, Холандије, Чешке и Хрватске, али, „српске нарко мрежа“ у сарадњи са Доковићем, била је кључна за читав Балкан, јер је виђена као „најповољнија“ због покрића институција извршне власти коју је уживала. Доковићева стара „свеска дужника“, тек ће бити од велике користи приликом „завршног рачуна“ који мора да положи напредњачка мафија у Србији на челу са браћом Вучић, а која је „дужна до гуше“.

Заплена поменуте количине кокаина означила је и финалну реализацију полицијске истраге која је започета тајним праћењем годину и по дана раније, и то под кодним именом „Фамилија“. Кокаин је у Хонгконгу заплењен у три одвојена случаја, у којима су ухапшена петорица осумњичених: двојица држављана Хонгконга и тројица Аустралијанаца.

Знатно раније, Доковић је живео у Загребу, у изнајмљеном пентхаус апартману у загребачком насељу Млинови, одакле је и руководио акцијама шверца кокаина, али и шверца готовог новца. Његови „гости“ у Загребу били су „пословни људи“ из Вучићеве Српске напредне странке, затим Вучићеви „арапски пријатељи“, наводно инвеститори неких објеката у Београду. Али, након једне случајне заплене милион евра у возилу једног брачног пара (извенси Синиша и Невенка Чутурић), Еуропол је доставио хрватској полицији снимак Доковићевог разговора у коме каже да је до тада већ имао „20-30 таквих транспорта“. А, ту је већ било свашта: од приватних авиона, унајмљених стјуардеса, путника, који су организаторима служили за камуфлажу, возила које су припадници групе користили, чак и посету двојице јужноамеричких сарадника Доковићу у Загребу, њихове састанке у хотелу, чак и ноћне изласке.  У питању су двојица држављана Костарике, од којих се један у тој земљи повезује с бруталним мучењем и убиством једног јамајканског криминалца…Доковић је потом ухапшен у Швајцарској, и то у изнајмљеној гаражи. Са њим су ухапшени и чешки пилот извесни Бељевић из Велике Горице. Полиција је у гаражу упала у моменту док су њих тројица претоварали пошиљку од 600 килограма кокаина.

У наставку акције, у Србији су по потерниуци Интерпола ухапшени Дражен Летић и Доковићева девојка Невенка Чутурић. Занимљиво, али, тада је ухапшен и у српском нарко-подземљу добро познати Перо Шарац звани Пјер, иначе, главни Доковићев сарадник, који је био у контакту са добављачима кокаина из Јужне Америке и био „добар“ са барем два блиска сарадника српског диктатора Александра Вучића.

У вези са овим и оваквим нарко мрежама и „босовима“, где се на свим важним местима налази и мафија под контролом српског диктатора Александра Вучића, и његовог режима,  у седишту Глобалне иницијативе (Глобал инитиативе) против транснационалног организованог криминала (ГИ ТОЦ), у Женеви (Швајцарска), током протеклих година комплетирана је најопширнија документација којом се доказује деловање мафијаша из „Балканске групе“, са посебним освртом на Србију, која данас води једну од главних „ћелија“ које тргују хероином, раде производњу и шверц канабиса, али, изнад свега и пре свега шверц кокаина из Латинске Америке у луке у западној и југоисточној Европи.

Последњих годину дана, ГИ ТОЦ је установио да су „Балканске групе“ у том процесу акумулирале значајно богатство, стекле огромну репутацију на мапи светског криминала, али и бројне непријатеље. У једном од новијих извештаја ГИ ТОЦ између осталог констатује: „…Иако одржавају везе са својом домовином, већина њихових операција одвија се ван Западног Балкана. Дилери раде у близини извора снабдевања (на пример у Еквадору, Бразилу и Колумбији), ‘пешаци’ управљају дистрибутивним мрежама у Белгији, Италији, Холандији, Шпанији и Уједињеноим Краљевству, а газде држе дистанцу и свој новац у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ)“…

Пет година раније, кад је Еуропол најавио велику операцију против криминалне групе „чији чланови говоре српски и албански језик“, установљнео је да се ради о једној од најактивнијих на европском тржишти кокаина. Сви су били директно повезани са властима у Београду и Тирани. Истраге су резултирале хапшењем двадесет особа из девет земаља. Један од њих је био Елди Диздари, Албанац који живи у Дубаију и који је одржавао блиске везе са српским нарко клановима настањеним у овој пребоигатој арапској држави.

Сваки од његових сарадника из „српског клана“ био је директно повезан са властима у Србији. Али, поменути Диздари је био тек један од неколико Албанаца оптужених за међународну трговину дрогом који су нашли уточиште у Емиратима, а сматра се да се и данас (упркос рату око Ирана), чак две трећине свих албанских криминалних вођа крије тамо и држе „на вези“ све нарко фракције из Србије, финансирају њихово „покривање“ унутар држава у којима делују, што укључује и Србију и њене најмоћније личности из владајуће странке.

Са друге стране, позната имена српске политичке и криминалне сцене, уз пуну сагласност феудалне породице из Емиреата, олакшавају тамо свој боравак куповином скупих некретнина и улагањем у локалну привреду.

ГИ ТОЦ из Женеве и о томе има сведочанство свог „инсајдера“ па каже: „Велики криминалци са Балкана купују свој сигуран боравак тако што улажу велике количине новца у земљу и троше много, одржавајући луксузан начин живота. Једино правило које морају да поштују је да се не баве трговином дрогом или другим криминалним активностима унутар земље“…Све до рата у Ирану, српска нарко „елита“ се толико осећала безбедном да је тамо преселила породицу и пријатеље и отворила на стотине фирми. Александар Вучић, несумњиво политичко и „дипломатско“ покриће нарко картелима из Србије у Емиратима, „издејствовао“ је узимањем више милијарди долара кредита од владајуће породице ове заливске државе, да се одређени људи из његовог „пословног окружења“ не изручују другим и трећим земљама у случају да их њихови правосудно органи траже.

Ипак, пре неколико година, полиција Дубаија је ухапсила пет криминалних међународних нарко-босова из САД, УК, Француске и Данске, а Италија је чекала више од 18 месеци одговор на свој захтев за изручење горе поменутог Диздарија и неколико његових сарадника са српским пасошима, којима је у међувремену истекао истражни притвор…

У Емиратима су се и Срби и Албанци осећали „као код куће“, али то већ одавно више није тако.

Протекле године агенције за спровођење закона у Европској унији саставиле су списак политичких лидера из европских земаља, као и из Велике Британије, који у Дубаију имају и прљави новац и тајне рачуне и криминалне везе. Александар Вучић се налази у самом врху ове групе, а разлог што се поступак против њих и масовно хапшење још није десило, треба тражити у сплету правних надлежности и политичких интереса. Они су ове године први пут најближе сагласности да се отарасе низ познатих и мање познатих „лидера“.

Британска штампа је Дубаи назвала новом „Цоста дел Црим“ („обала криминала“), која ће заменити злогласно шпанско скровиште за злочине, Цоста дел Сол.

Са толико шефова банди на једном малом месту, на земљу се гледа као на уточиште за криминалце. То је, како ГИ ТОЦ каже, „центар ниског ризика за координацију незаконитих активности са емисарима у иностранству и добро место за дружење и склапање нових послова“

Тренд преласка на удаљена тржишта ради прања новаца стечених криминалом показује повећану софистицираност балканских криминалаца и показатељ је колико су ове организације постале флексибилне и пословно орјентисане. Прецизније речно, глобални па и балкански криминал, прешао је у такозвану „дигиталну сферу“, па се данас међународним транспортима наркотика управља и путем закупљених сателитскоих канала. Рат са том мафијом води се дословно на свим морима, океанима, на земљи и на небу.

 Европске агенције за спровођење закона тешко или никако сарађују са Уједињеним Арапским Емиратима да би решиле овај проблем, а свему томе погодује и рат који се води у Ирану, и за превласт у Ормуском мореузу ради контроле трансфера нафте.

Због свега овде реченог, јасни су и разлози зашто надлежно тужилаштво у Србији није отворило чак 75 одсто свих кодова такозваних Sky преписки. Наиме, те преписке српских мафијаша и даље су „под цензуром“, јер би јавност из њих сазнала све у вези улоге браће Вучић у пословима српских и међународних нарко-картела, и открила шокантне податке о количини прљавог нарко-новца инвестираног дословно у сваки од такозваних капиталних пројеката у Србији, укључујући ту не само грађевинске мегаломаније у главног граду и у унутрашњости државе, већ и у изградњу путне инфраструктуре и других инфраструктурних послова.

Кад су „самостални делатници“, заправо локални криминалци ван контроле Вучићеве мафије, 2024. године, опљачкали кокаин вредан милион евра и кренули да га по Србији „дилују“, „држава је жестоко узвратила“, па је у великој акцији полиције и тужилаштава у Београду и Чачку, заплењено више од девет килограма кокаина вредног, како је експресно утврђено (без мерења!) преко милион евра! И та акција је показала како АВ кланови одлично знају коликом количином „робе“ располажу, којим путевима иде и ко је овлаштен за који „сектор“.

Тадашња заједничка акција УКП Полицијске управе Чачак, одсека за борбу против дрога и Полицијске станице Вождовац, Вишег јавног тужилаштва у Ужицу и Вишег јавног тужилаштва у Београду, такође је потврдила да су кокаин и други наркотици „бизнис“ на који је дрски режим Александра Вучића и његових ближњих, једини полагао право. Јер, кад им је група мангупа украла дрогу вредну милион евра, одмах су „уследили претреси на више локација у Београду“, где је пронађена чак и огромна количина специјалне масе за увећање количине дроге! Та „маса“ је од милион евра могла да направи четири пута већу зараду. Нико не сме да дира у радикалско-напоредњачки профит од наркотика, јер од њега зависи финансирање Вучићевих приватних полиција, разбојника, паравојних формација за пребијање грађана по улицама највећих градова, застрашивања у време изборних процеса, укратко, за добар живот једне опаке фалагне која дословно држи њене грађане као заточенике и као таоце, а Србију третира као окупирану непријатељску територију.

Пословично заборавну јавност у Србији свакако треба подсетити да је у септембру 2023. године, дошло до незапамћено велике заплене дроге у Европи и на Канарским острвима, у шпанским градовима Виго и Алхесирас (700 килограма кокаина), као и у Грчкој, а према наводима полиција тих земаља, чију „дистрибуцију“ су вршили све само Срби (испоставиће се касније да су били на сваки начин повезани са властима у Београду и кључним Вучићевим људима , који су тада представљени светској јавности као „Балкански картел“).

У Грчкој је тада ухапшена шесточлана група српског нарко картела, а грчка полиција у луци у Солуну запленила је чак 324 килограма најчистијег кокаина. Неформални вођа ове групе био је извесни Ж. Б., али, су неки „важнији Срби“ из Латинске Америке и Европе дириговали читавим транспортом. Како је читава ствар покренула низ истраживања у европским и ваневропским медијима, убрзо се сазнало за данас добро познате Sky преписке,  о везама нарко мафијаша и државног врха (да се то крило скоро пет година) те да Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) тај предмет држи „у фиоци“. Као и обично, Александар Вучић, је ове тврдње називао „лажима и бесмислицама“, док је његово Тужилаштво ћутало. Убрзо су се појавила и документа која су доставила српском тужилаштву за организовани криминал. Та документа показују везу мафијашких глава са највишим представницима власти, укључујући Новака Недића, Андреја Вучића (уз сагласност Александра Вучића), као и тадашњег директора БИА Александра Вулина и министра полиције Братислава Гашића. Та група је надгледала и контролисала руту увоза хероина из Турске ка Западној Европи и улаз кокаина на тржиште Србије. Данас, на половини 2026. године, постоје у српском тужилаштву на хиљаде страница са доказима, фотографијама, тонским записима и Sky порукама, али нема назнака да ће по њима поступати до коначног пада АВ режима. Чуло се тада да постоје у тим документима „језиве ствари“, укључујући и она да је „половина владе на кокаину“ или да сарадници нарко-мафије прикупљају и гласове за Вучићеву СНС. Глумећи велику бригу, српски диктатор је наводно тражио да тужилаштво да покрене предмет и истичући да „презире“ дрогу и нарко-дилере.

Према налазима европске канцеларије за праћење путева дроге, укупно 11 одсто светске популације до 2030. године ће конзумирати неку врсту наркотика. Слична је ситуација и у Србији, где је број корисника кокаина и синтетичких дрога у сталном порасту. Такође, у протеклом периоду примат на нарко-тржишту преузеле су синтетичке дроге, пре свих амфетамини који се производе у илегалним лабораторијама близу потрошача, чиме се избегавају ризици кријумчарења преко државних граница, а изменили су се и модалитети уличне продаје дрога. Данас је могуће наручити било коју психоактивну супстанцу посредством Дарк Web-a уз помоћ претраживача као што су Torr и Пеер то пеер, али и многи други, који омогућавају корисницима потпуну анонимност.

Примера има и у Србији и у читавим региону: рецимо, у само центру Подгорице у Црној Гори, на сред једне од најпрометнијих улица, сви пролазници који имају паметне телефоне могу приступити одређеном рекламном садржају преко QR кода. На стубовима се налази рекламни садржај под називом „snow“ што у жаргону илегалног тржишта означава кокаин. QR кодом се улази на сајт гд‌је се продаје ова психоактивна супстанца. На сајту се може видети колико кошта која грамажа и налази се упутство за плаћање у криптовалутама што ће онемогућити надлежним институцијама да на лак начин уђу у траг овим трансакцијама.

Ово није први пут да се овакав рекламни садржај види јавно. Током 2024. године Управа полиције у Црној Гори је уклањала материјал који се налазио у близини основних школа, а такав садржај је стизао грађанима чак и преко viber порука. У Србији се ово обавља на сличан начин. Плаћање се врши у криптовалутама, а у појединим случајевима је могуће платити и банковном картицом. Након уласка на сајт, креира се налог како би се могао наручити „производ“, а након тога психоактивна супстанца не стиже на кућну адресу, већ се примопредаја искључиво врши методом званом „деад дроп“ што значи да је поруџбина унапред сакривена на сигурном месту у граду у којем се наручује. Након плаћања, купци добијају google координате и фото упутства за проналажење производа. На самом сајту је јасно назначено да се никад не користе иста скривена места.

У Вучићевој наркоманској фавели, доминантна криминална активност готово свих организованих криминалних група је илегална производња и трговина наркотицима, чиме се бави више од 80 одсто регистрованих криминалних група. Зараде су енормне, процене иду до пола милијарде евра годишње.

Али, и на глобалном нивоу се не може прецизно проценити вредност укупне трговине дрогом, али се она по неким подацима креће одмах иза глобалне трговине нафтом. Процењује се да тржиште дрога у Европској унији има минималну малопродајну вредност од најмање три милијарде евра. Извештај горе наведене организације из Женеве јасно каже да „…организоване нарко-групе имају велику финансијску моћ која је основ сваке друге врсте моћи од опште друштвене, па до политичке, из чега произилази и велики утицај организованог нарко-криминалитета на читав низ области друштвеног живота, али и на бројне елементе правног система…“

Режим Александра Вучића дубоко потонуо у криминал, нарко подземље и шверц наоружања, нема шанси да икада више „оживи“. Он је као и самозвани „вођа“, неизлечиво болестан.