ДНЕВНИМ оброком из седам народних казана у Срему данас се хране 2.852 најсиромашнија грађанина, што је за 543 више него крајем прошле године. Али црева крче бар још хиљаду оних који се налазе на листи чекања и на коју могу доћи тек пошто неко од садашњих корисника умре, или стигне нека донација.
– Било ме је срамота да идем у народну кухињу, све док празна црева нису почела да брбоћу по стомаку – признаје постарија Сремскомитровчанка, док се погнуте главе са кантицом топлог оброка и пола векне хлеба удаљава од народног казана. – Само да једног дана не останемо и без овог оброка.
И буквално сваким даном у Сремској Митровици, Пећинцима, Руми, Инђији, Старој Пазови, Иригу и Шиду расте број оних који моле за макар тај један оброк дневно. Неумољиве бројке. На казну у Сремској Митровици донедавно је било 415 корисника, а данас их је већ 598, и шездесет троје који уместо топлог оброка добијају ланч пакете.
– За народну кухињу Град је ове године одредио 10 милиона динара, што је за четвртину више него прошле – указује Жељко Новаковић, начелник Градске управе за здравство, социјалну заштиту и животну средину Сремске Митровице, изражавајући сумњу да је и то недовољно. – Нажалост, корисника народне кухиње све је више.
Сиромаштво је одавно закуцало и на многа врата становника друге по величини локалне самоуправе у Срему, општине Стара Пазова. Нажалост, само нових сто троје имало је срећу да добија оброк дневно, док су остали, приближно исти број, убележни само на листи чекања. Морају да чекају боља времена, јер нема новца за припремање више оброка.
СТАРЦИ И ДЕЦА
МЕЂУ корисницима народог казана највише је радника пропалих и опљачканих приватизацијом сремских производних гиганата, попут “Матроза”, “Митроса”, “Лифама”, ЈКИ “Крзнаре”, “Агроруме”. Али има и старих и немоћних, као и око сто педесеторо деце предшколског и школског узраста.
До пре пола године на народном казану у Руми било је 475 сиромашних. Данас је тај број достигао 582, а на листи чекања је још њих 212, који испуњавају све социјалне услове за оброк, али морају да гладују “до даљњег”.
– Реалне потребе су 750 оброка дневно – добро је упознат са стањем, гарантује Бранислав Јовановић, секретар Црвеног крста у Руми. – Новац је кочница да то и остваримо. Јер, за то је потребно 14 милиона динара, што је у данашње време веома тешко обезбедити.
На почетку рада народне кухиње су имале бројне стране донаторе којих данас готово да и нема. Појави се повремено понеки, више маркентиншки да подсети на међународну хуманост. Јер, донесу хране таман довољно за недељну потребу казана. Домаћих донатора, међутим, све је мање. Све је спало на помоћ Министарства за социјалну политику и буџете локалних самоуправа који су, такође, утањили.
ЏАБА ПРОТЕСТИ
У ИНЂИЈИ су, наводно због злоупотреба, радикално смањили број корисника народне кухиње, скоро преполовили, остало је само 200 срећника. Узалуд су неколико пута протестовали гладни. Стављени су на листу чекања, па ко дочека-дочека..
Новости
