Министарство рада први пут направило детаљну евиденцију о структури корисника социјалних помоћи. Сваки трећи припада некој од „осетљивих група“: инвалиди, избеглице, бескућници, Роми
Готово трећина грађана који куцају на врата центара за социјални рад широм земље, припада некој од „осетљивих група“. На списку оних који су тражили новчану помоћ, бесплатне оброке, дрва за огрев, књиге, гардеробу, налази се скоро 70.000 имена, а убедљиву већину чине Роми. По броју захтева, одмах иза ове „највеће националне мањине“, налазе се и особе са инвалидитетом, али и расељени, повратници, бескућници, жртве трговине људима…
Према тек обрађеним подацима, јасно се може видети да су у овој групи „клијената“ социјалне заштите најзаступљенији они ромске националности, и њих је 69,3 одсто, а да су међу указаним помоћима најбројнија новчана давања.
– Од центара за социјални рад је 222.482 особе у прошлој години затражило и добило неку новчану помоћ, а чак 64.349 је било из неке од посебно осетљивих група – каже Живорад Гајић, директор Завода за социјалну заштиту који је и спровео овај посао у пракси.
Тако је чак 44.583 Рома током прошле године живело од државне помоћи. Њих 17.013 је добијало накнаде редовно, а још 15.919 остварило право на једнократну помоћ јер су се нашли у непредвиђеној животној ситуацији, па им је била неопходна донација за лекове, сахрану, превоз до болнице, поправку крова… Остали 11.651 добио је новац у ограниченом периоду или увећане додатке услед тешких здравствених тегоба.
РАНИ БРАКОВИ ПРОБЛЕМ ИСТОКА
У Неготину додају да они, у односу на остатак Србије, имају своје специфичности када су у питању корисници услуга из центара за социјални рад.
У укупном року корисника нешто мање је учешће особа са инвалидитетом и оно обухвата 12,1 одсто случајева. Интерно расељена лица су следећа група, која обухвата 11,9 одсто или сваког десетог корисника, а све остале угрожене групе су заступљене мање.
У Заводу додају и да у реалном животу има сасвим сигурно још више оваквих корисника, али због методологије која се тек уходава ови су подаци још непотпуни.
– Извесно је да у Србији има више од 159 бескућника или 1.017 избеглица који су се обратили центрима, али нису нам сви центри одговарали довољно прецизно на наше упитнике – кажу у Заводу.
Ту тезу потврђују и у локалним центрима за социјални рад.
– Краљево је још од 1999. године општина у којој је број расељених у односу на укупно становништво највећи. Зато је у нашем центру ова група осетљивих корисника убедљиво најзаступљенија – каже Светлана Станић, заменица директора краљевачког центра за социјални рад. – А најчешће нам се обраћају тражећи новчану помоћ, али и туђу негу и једнократна давања.
Новости
