Београд — У Србији 700.000 људи ради „на црно“, а обим сиве економије је за 10 до 15 одсто већи него у земљама региона, упозорили су стручњаци.
Помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике Зоран Милошевић казао је да трећина радника у нашој земљи ради на црно, јер је 1,5 милиона људи запослено.
Уколико би се тај број сабрао и за 2,2 милиона запослених се плаћали порези и доприноси, буџетски дефицит би био неупоредиво мањи, истакао је Милошевић на округлом столу на тему „Сива економија и буџетски дефицит Србије“.
Он је нагласио да сива економија итекако погађа пензијски систем, јер он непосредно зависи од стања у економији, односно првенствено од броја запослених.
Према проценама Фонда ПИО, у систему пензијско-инвалидског осигурања није 528.260 људи, а запослено је 1,9 милиона радника, казала је Јелица Тимотијевић, директор сектора за односе са јавношћу.
Она је рекла да је обим сиве економије у Србији за 15 одсто већи него у источној и средњој Европи, и да би за 10 година могла да се сведе на ниво који постоји у осталим земљама региона.
Извршна директорка Амћам-а Амалија Павић истакла је да се чак и велике компаније у последње две године жале на нелојалну конкуренцију која се односи на сиву економију, додавши да се према истраживању УСАИД-а, чак 85 одсто предузећа изјаснило да се суочава са тим проблемом у свом пословању.
Како је навела, треба предузети три кључна корака како би се тај проблем решио – смањити трошкове легалног пословања (поједноставити прописе и процедуре), појачати инспекцијски надзор и увести тврдо буџетско правило – да држава не прашта дугове и да се кршење закона неће толерисати.
Саша Ранђеловић из УСАИД-а рекао је да је анкета коју је та агенција спровела показала да сива економија у Србији износи око 30 одсто БДП-а, по чему је међу водећима у региону.
Обим сиве економије је за 10 до 15 одсто већи него у другим земљама централне и источне Европе, и обухвата око 28 одсто привредних субјеката, а петина има неформално запослене, казао је Ранђеловић.
Пословању у сивој зони су “ највише склони“ предузетници, младе фирме, а у секторима предњаче грађевинарство, пољопривреда, угоститељство и саобраћај, навео је он.
Према речима потпредседника Асоцијације малих и средњих предузећа Милана Кнежевића, црно тржиште и сива економија једино у Србији влада третира као званичан социјални проблем, истакавши да је држава крива уколико се порез не плаћају, јер је то законска обавеза.
Танјуг
