Економија

Скупље банкарске услуге

БЕОГРАД – Банкари и у најдубљој економској кризи, и када пада интерес за кредите не престају да дижу цене услуга са образложењем да расте инфлација иако послују у земљи где се плате готово без изузетка не усклађују са растом цена производа и услуга. Не плаћа се још једино улазак и излазак у њихове просторије. У Банци „Интеза“ наводе да су повећали тарифе, тако да је за одржавање текућог рачуна месечна обавеза 150 динара, осим за „интеза хит“, где је 300 динара.

За опомену 100 динара

Обрада кредитног захтева у Банци „Интеза“ може да износи до 2,95 одсто, накнада за превремену отплату кредита до три одсто, а за разрочавање штедних улога скида се 0,5 одсто од штедње, али не мање од 500 динара. За опомену се плаћа 100 динара, док издавање разних потврда стаје 300 динара. Коришћење једне кредитне картице месечно је, зависно од врсте, од 160 до 540 динара, а уз то плаћа се за додатну картицу. Ако клијент хоће да откаже кредитну картицу, то ће га коштати чак 1.000 динара.

И „Сосијете банка“ је ових дана обавестила кориснике да ће се од 20. фебруара примењивати нови тарифник за услуге становништву, усклађен са годишњом стопом инфлације. Тако ће месечни трошак за одржавање изабраног пакета по текућем рачуну порасти око 35 динара, док ће се за издавање разних потврда давати 50 динара више, односно 400, уместо 350 динара. Накнада за одобравање дозвољеног минуса по текућем рачуну је један одсто од позајмице, с тим да не може бити нижа од 250 динара.

„Сосијете банка“ нуди пакете са две до три кредитне картице, а месечни износ за њихово одржавање је, по новом од 355 динара до 620 динара. Пакет „виза електрон интернешнел“ и „маестро“ био је на пример 320, а сада је 355 динара.

У „Комерцијалној банци“ кажу да неће повећавати накнаде због инфлације, и додају да постојеће важе од 13. августа 2009. године. Та банка не наплаћује месечно одржавање „мртвог“ текућег рачуна, али то не важи ако је активан и ако има уплата или исплата. Тада ће запослени плаћати 80 динара, а пензионери и пољопривредници 50 динара. Штампане потврде се наплаћују 300 динара, гашење рачуна 100, колико се скида и за слање опомена. У „Комерцијалној банци“ тромесечна чланарина за основне платне картице, зависно од врсте износи од 400 до 2.000 динара, колико је на пример за најскупљу „виза платинум“.

У „Хипо Алпе банци“ наводе да нису скоро мењали висину накнада. Та банка не наплаћује одобравање дозвољене позајмице, док за издавање штампане потврде узима 300 динара. За пакете кредитних картица које нуди, обрачунава месечно од 195 до 300 динара.

Бесплатне и скупе услуге

У „АИК банци“ кажу да нису мењали износ накнада и напомињу да никада нису ни наплаћивали услуге као што је отварање рачуна, месечно вођење или његово гашење. „Не наплаћујемо ни за издавање чекова нити за давање извода по текућем рачуну, као ни за потврде који су везане за уговоре са клијентом. Што се тиче дозвољених позајмица по текућем рачуну, извршили смо усклађивање са новим Законом о заштити корисника финансијских услуга, али и иначе нисмо мењали месечне камате које су фиксне и износе 2,5 одсто. Такође, не наплаћујемо ни накнаду за давање дозвољене позајмице по текућем рачуну“, истичу у „АИК банци“.

Добит расте

На крају трећег квартала прошле године резултати пословања банака показали су да је од 33 банке, 10 било у губитку. Добит је износила 25,1 милијарду динара и била је 21 одсто већа него у истом периоду претходне године. Највећу добит имала је Банка „Интеза“ – 7,8 милијарди динара, затим „Рајфајзен“ – 4,3, „Уникредит“ – четири, „Комерцијална“ – три, ЕФГ – 2,2 милијарде динара. У губитку су „Агро банка“, „Алфа банка“, „Војвођанска“ и ОТП. Највећи приход банке су оствариле од камата – 9,1 милијарду, а од провизија и накнада 1,9 милијарди или 7,8 одсто више него годину дана раније.

Стамбени кредити у „Сосијете“

„Сосијете банка“ почела је да прима захтеве за субвенционисане стамбене кредите у износу од 10.000 до 100.000 евра, уз минимално учешће клијента од пет и учешће државе од 20 одсто. Каматна стопа је шестомесечни еурибор, плус 4,25 до шестомесечног еурибора плус 4,45 одсто. Рок отплате је од 120 до 360 месеци. Код отплате последње рате клијент може имати највише 70 година. Право на овај зајам имају грађани чија месечна примања не прелазе износ од 150.000 динара, што важи и за супружнике подносиоце захтева.

З. Михајловић

 

Правда

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!