Друштво

Породичне задруге још само у сећањима

ПРОСЕЧНО домаћинство Србије данас је упола мање него што је било после Другог светског рата, а свако пето броји свега једног члана. Просечном кућом са три душе, која је била демографски и економски стуб државе протеклих деценија, данас може да се похвали свега педесетак општина у Србији.

Најновији резултати пописа становништва показали су да се три и више особа око једног шпорета и новчаника окупља највише на југу Србије, у Поморављу и у десетак градова у централном делу Републике, као и свега неколико општина у Војводини. Пре само три деценије забележено је да је мање од четири члана имала просечна кућна заједница у мање од 20 општина на крајњем северу државе.

– Попис је показао да у 98,2 одсто станова у Србији живи једно домаћинство – објашњавају у Републичком заводу за статистику. – Две кућне заједнице под једним кровом постоје у свега 41.000 домова.

Осека чланова домаћинства најбоља је ислустрација високог степена миграција из села у градове, током којег је са родне груде отишло чак осам милиона људи. Распаду великих породица које заједнички живе и раде допринела је и пракса осамостаљиваља младих, посебно у градовима.

Сваки други дошљак
МАСОВНО напуштање родитељских домова у селима, које је уз благослов државе и привредног система почело педесетих и шездесетих година, учинило је да данас сваки други грађанин Србије не живи у родном месту. Статистика је показала и да се од укупног броја становника који су се преселили, половина скућила у суседном граду или општини. Своје село другим заменило је око 10 одсто пресељених.

 Социолог Дејан Петковски подсећа да је вишегенерацијска породична задруга, која је бројила и више од десет душа све до седамдесетих година била уобичајена слика.

– На пад броја чланова домаћинства највише је утицао негативан природни прираштај, али и велике миграције ка индустријским центрима – каже Петковски.

– У међувремену се развила и свест да млади човек треба раније да се осамостаљује и живи самостално.

 

Домаћинства са мањим бројем чланова типична су само за Војводину, где је и после Другог светског рата било готово тридесет општина са домаћинствима са највише четири члана. Поређења ради, 1948. просечна кућна задруга у остатку Србије бројила је најмање пет чланова. Ветар новог времена најјаче је задувао југом Србије, где је просечно домаћинство са најмање пет опало на данашња једва два члана, и то са тенденцијом још већег пада и у наредним годинама.

Бројке

2,9 Чланова броји просечно домаћинство у Србији 

527.000 станова је са само једним станаром 

40 посто самачких домаћинстава је у Црној Трави

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button