Друштво

Породичне задруге још само у сећањима

ПРОСЕЧНО домаћинство Србије данас је упола мање него што је било после Другог светског рата, а свако пето броји свега једног члана. Просечном кућом са три душе, која је била демографски и економски стуб државе протеклих деценија, данас може да се похвали свега педесетак општина у Србији.

Најновији резултати пописа становништва показали су да се три и више особа око једног шпорета и новчаника окупља највише на југу Србије, у Поморављу и у десетак градова у централном делу Републике, као и свега неколико општина у Војводини. Пре само три деценије забележено је да је мање од четири члана имала просечна кућна заједница у мање од 20 општина на крајњем северу државе.

– Попис је показао да у 98,2 одсто станова у Србији живи једно домаћинство – објашњавају у Републичком заводу за статистику. – Две кућне заједнице под једним кровом постоје у свега 41.000 домова.

Осека чланова домаћинства најбоља је ислустрација високог степена миграција из села у градове, током којег је са родне груде отишло чак осам милиона људи. Распаду великих породица које заједнички живе и раде допринела је и пракса осамостаљиваља младих, посебно у градовима.

Сваки други дошљак
МАСОВНО напуштање родитељских домова у селима, које је уз благослов државе и привредног система почело педесетих и шездесетих година, учинило је да данас сваки други грађанин Србије не живи у родном месту. Статистика је показала и да се од укупног броја становника који су се преселили, половина скућила у суседном граду или општини. Своје село другим заменило је око 10 одсто пресељених.

 Социолог Дејан Петковски подсећа да је вишегенерацијска породична задруга, која је бројила и више од десет душа све до седамдесетих година била уобичајена слика.

– На пад броја чланова домаћинства највише је утицао негативан природни прираштај, али и велике миграције ка индустријским центрима – каже Петковски.

– У међувремену се развила и свест да млади човек треба раније да се осамостаљује и живи самостално.

 

Домаћинства са мањим бројем чланова типична су само за Војводину, где је и после Другог светског рата било готово тридесет општина са домаћинствима са највише четири члана. Поређења ради, 1948. просечна кућна задруга у остатку Србије бројила је најмање пет чланова. Ветар новог времена најјаче је задувао југом Србије, где је просечно домаћинство са најмање пет опало на данашња једва два члана, и то са тенденцијом још већег пада и у наредним годинама.

Бројке

2,9 Чланова броји просечно домаћинство у Србији 

527.000 станова је са само једним станаром 

40 посто самачких домаћинстава је у Црној Трави

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!