Економија

Заиграће сиртаки и пред нашим вратима?

Држава и даље води опасну и тврдоглаву игру одбијања да повећа порезе и игра се бројкама, тврдећи да нисмо презадужена држава. Суштина је, међутим, у томе да су дугови државе, грађана и привреде достигли 80 одсто бруто домаћег производа што је изузетно опасно јер није битно да ли кредите треба да вараћа Влада, грађани или привреда.

 Сви морамо да зарадимо од онога што произведемо, а ако смо 80 одсто тога дужни, крајње је време да неко преузме одговорност и повуче потезе који су непопуларни али се морају повући.

Тако је један од главних противника пореске реформе – коју је још 2008. године предлагала тадашња министарка финансија Диана Драгутиновић а која је подразумева повећање пореза а не узимање кредита – тадашњи министар економије Млађан Динкић сада оценио да се у Србији, без озбиљне пореске реформе и „уз стање у јавним финансијама какво је сада”, може за четири-пет година догодити „грчки сценарио”.

– Грчка има ниво јавног дуга од преко 120 посто, а Србија око 80 одсто, уколико се урачуна и приватни дуг. То су врло опасне цифре. То се може смањити увођењем реда у држави, смањењем буџетског дефицита – рекао је Динкић, али није прецизирао шта под тим подразумева већ се зауставио на оценама да треба помоћи занатлијама, малим и средњим предузећима да се порез на додату вредност плаћа тек када се роба наплати. Треба увести електронску управу где год је то могуће, наравно и смањити огроман бирократски апарат. Ту је и музички динар, тражи се да се он за занатлије укине, а за остале смањи.

Сарадник београдског Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић мало је већи песимиста од Динкића јер је прошле недеље прогнозирао да би Србија, ако настави да се убрзано задужује, већ у 2013. години могла доћи у позицију у којој је Грчка.

– Србија се галопирајуће приближава игрању грчког сиртакија на отвореном простору – рекао је Ђоговић на конференцији за новинаре, оцењујући да ће Србија прећи у високозадужене земље.

Он сматра да је тешко очекивати заустављање тренда убрзаног задуживања Србије, без обзира на договоре с Међународним монетарним фондом.

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић изјавио је да је Србији потребна свеобухватна пореска реформа коју не треба свести само на повећање ПДВ-а.

Вучковић је указао на то да ће реформа јавног сектора и пореска реформа, по свој прилици, бити један од корака који ће вероватно наредна влада морати да размотри и примени. Он сматра и да држава треба да пружи јасне доказе да је учинила све што је у њеној моћи да смањи јавне расходе.

– Држава треба да штеди на сваки могући начин. То ће значити и неке непопуларне потезе из угла државног сектора – вероватно елеминисање неких непотребних институтуција, разматрање запослености на различитим секторима државе, реформу образовања, здравства, пензијског система… Све су то кораци који треба да дају ефекат, пре свега на дужи рок – рекао је Вучковић. – С друге стране, да бисмо привреди дали одређени подстрек и омогућили да дише и поред повећања ПДВ-а, треба разматрати и смањено оптерећење рада. Тако би се, на једној страни, привреда индиректно више оптеретила кроз повећање ПДВ-а, али би јој био остављен простор за мање оптерећење инпута у производњи, пре свега рада.

По Вучковићу, треба размишљати и о порасту пореза на имовину, односно да буде донет пакет добро осмишљених мера па би тада јавност, уважавајући чињеницу да и неки непопуларни потези морају да буду повучени, на крају могла прихватити и неке „болне” мере.   

Д. У.

 Порези, дугови, смањење плата и пензија

Без обзира на то што се из власти замрзавање договора с ММФ-ом стално минимизира, чињеница је да ни та институција више неће да нам гледа кроз прсте јер је јасно да приходи државе падају, производња ће бити нижа од очекиване и буџетом пројектоване, а то не значи ништа друго него да се рупа мора надоместити или новим кредитима или повећањем пореза.

Може и смањењем расхода, али нико ваљда не очекује да ће Влада смањити плате јавном сектору, а тај јавни сектор нису само државни службеници већ и полиција, Војска, шклство, здравство, па и пензије јер се половина пензија плаћа из буџета а не из пензионих доприноса.

Дневник

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!