Ускоро код трговца само са кешом, провизије и трошкови за пос терминале превелики!

НЕКИ од издатака, који поред „сиве економије“, битно оптерећују мале трговце у Србији су и трошкови надокнаде за коришћење ПОС терминала, висина банкарских услуга за електронско плаћање, као и ниво локалних комуналних такси за истицање фирми.

Како кажу у Привредној комори Србије, трошкови надокнаде за коришћење ПОС терминала осетно подижу цену пословања СТР-а. Банке на ПОС терминале узимају провизију, у просеку око два одсто, зависно од врсте картице.

– Трговци такође плаћају и изнајмљивање ПОС терминала који се постављају у радњама, са месечном накнадом од око 2.000 динара – каже за „Новости“ Гордана Хашимбеговић, секретар за трговину ПКС. – Коришћење ПОС уређаја требало би да подстакне промет, јер је то комотан вид плаћања, али то и кошта. С друге стране, ако трговци немају интереса, они неће ни држати те терминале.

Велики проблем у пословању малих трговаца представља висина банкарских услуга за финансијске трансакције по једном налогу за електронско плаћање. Како фирме из области трговине имају велики број добављача у току дана, самим тим и велики број налога, ти трошкови провизије и те како оптерећују њихово пословање.

Висина провизије је део пословне политике банака, и у принципу банке подстичу електронска плаћања. Провизије за електронска плаћања су ниже и до 30 одсто у односу на плаћања путем папирног платног налога и она износи 25 динара по налогу.

– Банке, међутим, имају фиксни део трошкова на који не могу да утичу, а то су таксе према НБС, накнаде провајдерима – објашњава Хашимбеговићева. – Можда може да се покрене иницијатива према НБС да преиспита Одлуку о јединственој тарифи по којој НБС наплаћује накнаду за извршене услуге, снизи своју тарифу за банке и тако омогући снижавање банкарске провизије за електронска плаћања.

Д. МАРИНКОВИЋ, Новости