Србија

Агенда 21 УН: Велика сеоба Цигана у Србију!

Један од кључних програмских докумената Новог светског поретка – Агенда 21 УН, поставила је као свој циљ до 2020. успостављање апсолутне контроле над водом, земљом, биљкама, минералима, инфраструктуром, средствима за производњу, едукацијом, енергијом, информацијама  и популацијом.

 

роми

Контрола популације у контексту Агенде 21 за Србију подразумева насилну промену демографске структуре становништва.

Нови светски поредак је Србе ставио изван закона а спречавање развоја Србије – унео у своје стратешке планове и документе. Изјава министра спољних послова Немачке, Клауса Кинкела из 1998. на скупу Бартелсман – фондације о „додатном усавршавању Европске уније“ – да ће „Србија у свима даљим процесима европских интеграција бити на губитку, те да ће бити сведена на енклаву Балкана“ добила је своју потврду и у отвореном писму Вилија Вимера, потпредседника Европског парламента и посланика Бундестага, немачком канцелару Герхарду Шредеру, написаном након што је крајем априла 2000.године присуствовао „НАТО“ конференцији у главном граду Словачке, Братислави, у чијој су организацији учествовали амерички „Стејт Департмент“ и Институт за спољну политику америчке Републиканске партије. Ива конференција је показала праве намере Запада и лидера НАТО-а према српској нацији и Србији: распарчавање и трајно онеспосбљавање земље и народа за било какву улогу на Балкану. Вимер је своје закључке образложио у 11 тачака које су показале да се распарчавање Србије свесно и намерно одигравало мимо постојећег правног поретка у Европи. Тачка осам нам је указала на одлуку по којој „Србија мора трајно да буде искључена из европског развоја“.

Agenda 21

  • Након 2000.године отпочело се са насилном променом демографске структуре популације у Србији која се са једне стране реализује тајним депортовањем Рома из ЕУ у Србију, који никада нису били српски држављани – а који ће до краја ове године – бити уписани у матичне књиге – као да су рођени у Србији.
    Са друге стране фаворизује се масован одлив младих, образованих људи из Србије. Овај процес подржан је у оба случаја моћним финансијским инструментаријем Новог светског поретка.
    Грађани Србије у великој мери сами финансирају настанак ромске државе на свом тлу који ће се постепено релизовати у оквиру регионализације Србије коју је неојезуитска формула европских интеграција Србије поставила као (пред)услов за њихов наставак.

Промена Устава је у том смислу приоритетни задатак а циљ одржавања превремених републичких избора је обезбедити двотрећинску већину за његово изгласавање.

Петар Искендеров, старији научни сарадник Руске Академије наука је у својој анализи „Европска унија се припрема да докусури српску државност“ (2009), анализирајући процес процес „административно територијалне реформе којом се српска држава трансформише у „Заједницу српских региона (ЗСР)“, сагледао перспективе регионализације као коначно решење за Србију и Србе: регионализација представља форму предаје српске територије Албанцима (у Јужном – прешевском региону), Турској и Босни  у Западном (рашком) региону, Мађарској у Војвођанском а Румунији и Бугарској у Источном.
Централни регион (област Шумадије и Поморавља) према овој анализи – предвиђен је за постепено пребацивање из ЕУ депортоване ромске популације без држављанства, ромске популације са Косова и Метохије те других република бивше Јгославије.

СРБИЈА ИМА САМО 147.604 припадника РОМА *према последњем попису, извор: Википедија

Орвелијанска јуриспруденција „цивилизоване Европе“

Демографска политика Европе, оптерећена у прошлости расним законима и расистичком и геноцидалном праксом, у Новом светском поретку ограничава се на депопратцију, за „цивилизоване европљане“ мање пожељних и непожељних етничких група – у Србију и православне земље Југоисточне Европе као и на  предузимање опсежних мера и програма – како се они случајно не би вратили на просторе са којих су потекли или се у њима населили.

Да би се тај план реализовао европска јуриспруденција ангажовала је тимове правних експерата који су освојили читав нови правни инструментариј, нове законе о миграцијама и азилантима, пласираним под орвелијанским назвивима: „управљање миграцијама“, „реадмисија“, „сигурна трећа земља“.

Промена демографске структуре у Србији одвија се по истој формули по којој Глобалистан премрежава свет: глобална политика миграција намеће се ултимативно и спроводи локално преко владе, савезних и локалних власти, НВО сектора (у овом тренутку у Србији делује 218 ромских невладиних организација),неформалних група, група за притисак и флек као и медија чији су посленици у обавези да се строго придржавају веома јасних закона политичке коректности, као и обавеза да мотре и керберски нападну било кога ко се усуди да о проблемима који се отварају и перспективама овог процеса, критички проговори.

Пројекат трајног пресељења ромске популације из Европе и стварање предуслова за настанак ромске државе на тлу Србије, преузео је на своја плећа Џорџ Сорош, члан групе Билдерберг, бивши члан борда директора Савета за иностране односе, мађарски Јеврејин, у младости сарадник нациста и водећи хуманиста Новог светског поретка (уз Била Гејтса), који је 90-тих година 20. века преко своје фондације финансирао Радио Б92 и бројне опозиционе групе у Србији са преко 100 милиона долара. Сорш и његов Фонд  реаализују програм „Деценија укључења Рома“који обухвата све аспекте живота и рада: образовање, здравствену заштиту, становање.
Сорошев програм се представља као пројекат од приоритетног значаја за решење проблема са којима се суочава ромска популација – коју треба по мерилима протестанске етике – уздићи на ниво грађана на тржишту рада. И свако би се сложио са овим племенитим идејама.
Проблем је у томе што се те идеје реализују изван – плавокрвног језгра ЕУ из којег се Роми континуирано и масовно депортују у Србију (од 2001. године – најпре необележеним авионима који су фантомски слетали на Сурчински аеродром) на најсуворије начине, веома често везивањем за лисице, држањем у затвореном простору и сличним методама.

romi-02-afp_f

Реадмисија – правни основ за демографске промене у Србији

Реадмисија је уско везана за концепт „сигурне треће земље“ усвојеном на Даблинској конвенцији из 1990. када је конституисана заједничка политика Европске уније о азилу. Европском конвенцијом о праву на азил из 1992. године, успостављене су јединствене мере и процедуре о одобравању азила, како би се спречила (зло)употреба тога права, чиме су чланице ЕУ су препустиле своја овлашћења из области имиграције и „азиланата“ Бриселу.

Концепт „сигурне треће земље“ омогућио је да ЕУ пренесе одговорност за заштиту својих  граница – на треће земље – преко којих би тражилац азила ушао у јединствени простор ЕУ. Тзв. „трећа земља“ постала је надлежна за разматрање захтева за азил особа које су транзитно прешле преко њене територије.Тражиоци азила у ЕУ се на основу тог закона враћају на територију земље преко које су ушла у ЕУ.

Савет министара ЕУ је 1997 наложио потписивање билатералних уговора о реадмисији (враћању) азиланата и то не само држављана земаља потписница, већ и лица из трећих земаља у транзиту.

Србија је у склопу Споразума о придруживању прихватила све „билатералне уговоре“ о реадмисији. У складу са овим уговорима је крајем 2007. донела „Закон о азилу“ који је ступио на снагу 1. априла 2008.

Потписан је велики број билатералних уговора о реадмисији којима се Србија обавезала да прихвати све азиланте које Еуропска Унија испоручи, укључујући  и оне који нису њени држављани, како то објашњава проф. др Дренка Вуковић у раду „Реадмисија и управљање миграцијама“:
„Споразумом о редамисији Србије и ЕУ, Србија је прихватила да преузме све (1) сопствене држављане; (2) држављане трећих земља и (3) лица без било чијег држављанства“ – при чему се процедура преузимања и даљег третмана депортованих одвија у највећој тајности под калузулом уговора која се назива „заштита података“.

„Заштита података такође спада у саставни део Споразума о реадмисији Србије и ЕУ као и питања спровођења и примене путем заједничке комисије за реадмисију“.

Уговор о реадмисји подржан клаузулом о тајности (заштита података) отворио је Европској унији простор за депортацију Рома и осталих групација становништва у неограниченом броју у Србију као и да број депортованих држи у тајности.

Према Попису становништва из 2002. године, у Републици Србији се 108.193 грађана изјаснило као припадници ромске националне мањине. Садашњи број Рома држи се у строгој тајности а званичници кажу да евиденција не постоји. Јасно је да се тиме прикривају подаци о броју депортованих Рома са територије ЕУ који никада нису могли да добију држављанство неке од европских земаља у којима су живели, Рома из бивших република СФРЈ и Рома избеглих са простора Косова и Метохије. 

Заменик директора Канцеларије за људска и мањинска права Србије др Драгољуб Ацковић је на састанку на коме је разматрана политика становања ромске популације у коме су учествовали секретар експертске групе Савета Европе CAHROM, Мајкл Гует и представници Канцеларије за људска и мањинска права Србије у свом уводном излагању изнео анализу по којој у Србији живи 600 000 Рома.
У научном раду: „Роми у југоисточној Србији од дефтера до пописа“, проф. др. Драган Тодоровић каже да „Процене представника ромских организација и цивилног сектора упућују на 450.000 до 800.000 припадника ромске националне мањине насељених у Србији“ (до 2011.године).

Евидентирање кретања декларисаних Рома у Србији у новијем периоду започиње 1948. године и наставља се у званично вођеним пописима из 1953,1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. године. Према подацима пописа из 2002. године (спроведен на територији централне Србије и Војводине), у етничкој структури Србије (без Косова и Метохије) Срби као већински народ чине 82,9% укупног становништва, док су најзаступљеније националне мањине Мађари (3,9%), Бошњаци/муслимани (2,1%), Роми (1,4%) и Југословени (1,1%).

Ова разлика у броју Рома по попису из 2002. и  претпостављеног броја који наводе др Ацковић и припадници НВО сектора показују да је „цивилизована Европа“ до 2011. године у Србију депортовала између 500.000 – 700.000 Рома, након које је процес депортације настављен.

Професор Тодоровић у „Роми у југоисточној Србији од дефтера до пописа“, наводи следеће демографске податке:
„Стопа наталитета ромске популације у Србији (23,5 промила) више од два пута већа је од наталитета Срба (10,3 промила), док је стопа морталитета готово двоструко мања (7,3 насупрот 13,6 промила). Разлике су још изразитије када је реч о природном прираштају, који је код Рома највиши (16,2 промила), чак и у европским оквирима (изузев код Албанаца). Али, иако је стопа смртности нижа од српског просека, због младе старосне структуре „за Роме су карактеристичне натпросечне специфичне стопе смртности у свим старосним кохортама, при чему је стопа морталитета одојчади, као добар индикатор квалитета животног стандарда, нивоа здравствене заштите и социоекономског положаја популације и даље изразито висока (Радушки 2003, 277)“.
За Ромкиње је карактеристична релативно висока плодност: на почетку фертилног периода трећина млађих од 20 година је већ рађала (код осталих националности између 3,5 и 7,5%), чак 73% жена у старости од 20 до 24 године (код осталих испод 50%), док у знатно мањој мери рађају после 25 године.
Репродуктивно понашање Рома одликује и висок ванбрачни наталитет (проценат ванбрачне деце међу живорођеном је преко половине). Просечна старост Рома, према последњем попису, износи 27,5 година, преко 70% становништва млађе је од 40 година, док је удео лица изнад 60 година само 6,8%.

Фалсификовање података уздигнуто на ранг закона – Упис Рома у матичне књиге рођених

Највећа брига ЕУ је да сви реадминистрирани Роми добију српско држављанство и то по хитном поступку.
У ту сврху за упис Рома у матичне књиге, обезбеђена су (према подацима Образложења Акционог плана за спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома у РС“ до 2015.) донаторска средства у изосу од 317.464 евра. Но, није било довољно дати само новац – Глобалистан није ни један детаљ претварања Србије у ромску државу, препустио случају: посао здруженим снагама обављају: Министарство правде,  Центар за социјални рад и Високи комесеријат Уједињених нација за избеглице.

До 2015. – сви Роми морају добити „крштеницу“ – засновану на наводним тврдњама да су рођени у Србији.

Пошто иницијативу за издавање докумената заснованим на лажним подацима не могу да препусте самим Ромима, за овај посао од највеће важности за спровођење Агенде 21 за Србију, ангажован је Центар за социјални рад. (нема сумње да Глобалистан има савршену евиденцију о депортованим Ромима са простора својих земаља и да ће се спискови прослеђивати до особа задужених за решење овог више него ургентног проблема Глобалистана).

Ево орвелијанске елаборације државне секретарке „Министарства правде“ (орвелијанског Министарства истине) Гордане Стаменић, изречене на конфернцији за медије одржаној у седишту Еуроактива у Београду 27. јануара:
„Од 2009. године у Србији је у матичну књигу рођених накнадно уписано 20.679 Рома, а план је да до 2015. буду уписани сви који су тренутно „правно невидљиви“.

Представник УНХЦР у Србији нагласио је да је Србија прва земља на Западном Балкану која активно ради на решавању проблема „правно невидљивих“.

О томе како је је текао процес уздизања фалсификовања на ранг закона, такође можемо сагледати из изјаве Гордане Стаменић:
„Закон о матичним књигама из 2009. допринео много, али 2012. године било је неопходно донети Закон о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку“.

На основу допуна, „Закон о матичним књигама“ почео је да подразумева и
1. децу без родитељског старања
2. уписивање „ван прописаног времена“
али то није било довољно јер је било случајева „када лица нису могла да докажу тачан датум рођења“, па се ишло у ванпарнични поступак“.
Шта је омогућио ванпарнични поступак?
Ванпарнички поступак је омогућио – уписивање ма ког лица у матичне књиге Републике Србије на основу давања лажних исказа.

Погледајмо:
На основу промена закона о ванпарничном поступку „чињеница рођења саставља се на основу изјаве особе која није уписана у матичњу књигу рођених и исказа два пунолетна сведока“. 

Погледајмо даље:
„Ако се у поступку састављања исправе о чињеници рођења не може утврдити дан, час и година рођења сматра се да је то лице рођено 1. јануара у 00:01 сати године за коју је вероватно да је година његовог рођења, а уколико се не може утврдити место рођења сматра се да је рођено у граду, односно седишту општине за коју је вероватно да је на њеном подручју дошло до рођења“.
Будући да наши правници, судије и социјални радници нису били едуковани за овај тип криминалних дела „организоване су бројне обуке судија, запослених у Центрима за социјални рад и матичара, као и посете насељима Рома“. 

Организавни криминал је процветао након потписивања “Споразума о разумевању“ који су у априлу 2012. потписали Министарство правде, Заштитник грађана и Високи комесеријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР). На основу тог споразума, речено је конференцији за медије у седишту Еуроактива, „организоване су бројне обуке судија, запослених у Центрима за социјални рад и матичара, као и посете насељима Рома“.

Но, улог је толико велики  да се ништа сме пропустити самим Ромима већ ће уписивање Рома у матичне књиге постати главни задатак у ту сврху обучених експерата из Центра за социјални рад:
„Захтев за упис у матичне књиге рођених, поред лица које желе да остваре то право, може да поднесе и Центар за социјални рад, при чему су ослобођени свих судских и административних такси“.

„Има још пуно да се ради, јер сва деца по рођењу имају право да буду уписана у матичну књигу рођених, док је код оних који немају пребивалиште омогућено да буду уписани код Центра за социјални рад, како би се обезбедили услови за добијање личних карата“, рекао је задовољни представник УНХЦР-с, Арболеда.

Дакле:
„Сва деца по рођењу имају право да буду уписана и матичну књигу рођених“ – рекао је господин Арболеда.
Али, овде се не ради о реализацији тог права, господине Арболеда. Овде се ради о пресељењу Ромског становништва из „цивилизоване ЕУ“ у Србију.
И ради се о томе да се по вашим налозима, инструкцијама и упутствима правосуђе у Србији упустило у тешке криминалне радње фалсификовања података, кривоклетства  и издавања личних докумената на основу тога, ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ МОРАЛО ДА ПРОМЕНИ ЗАКОНЕ КОЈИ ТО ЗАБРАЊУЈУ У ЧИТАВОМ СВЕТУ И ЗБОГ ЧЕГА СЕ У ЧИТАВОМ СВЕТУ ДОБИЈА ЗАТВОРСКА КАЗНА.
Quod erat demonstrandum.

Степеном кривотворења података задовољан је, међутим Заменик заштитника грађана Роберт Сепи. По писању агенције Бета – он је „изразио задовољство  што је партнерство са Министарством правде и УНХЦР дало резултате и оценио да се проблем уписивања Рома решава брзо и добром динамиком“.

Нема никаве сумње да је упис у матичне књиге рођених послужити као – правна чињеница која се неће доводити у питање. О томе сведочи Стратегија за унапређење Рома Републике Србије (2009) у којој се реадмисија Рома са територије ЕУ (српских држављана, бивших држављана СФРЈ, као и оних без било чијег држављанства) не разматра као УЗРОК за промену демографског стања у Србији већ се у њој каже да број по попису није био прецизан јер: „многа истраживања указују на то да је број припадника ромске националности у Републици Србији знатно већи, па се процењује да износи између 250.000 и 500.000“.

Да ће лажи задобити статус планетарне истине – веома је јасно. На том послу суделују здружено сви актери Новог светског поретка. Тако је један од медија који је основала ЦИА – Ал Џазира још 2012. изјавила да је Рома на Балкану далеко више него по статистици (Roma u regiji mnogo više nego u statistici | Al Jazeera Balkans balkans.aljazeera.net/…/roma-u-regiji-mn…‎).

девенпорт инклузија рома
Чињеница да власти у Србији фалсификују и кривотворе матичне књиге рођених веома је обрадовала Мајкла Девенпорта, шефа европске делегације у Србији (оног истог који је Србима обзанио да је преговарачка платформа за придружење ЕУ – тајна). Током недавне посете Србији он је изразио своје велико задовољство што је двадесет општина које су прихватиле позив да сарађују са ЕУ и ОСЦЕ, јасно исказало и заложило се за идеју да се положај њихових суграђана Рома – мора побољшати. (http://www.europa.rs/en/projects/projektne_aktivnosti/3591/Step+forward+in+improving+Roma+situation.html).

Џорџ Сорош – декада промене демографске структуре у Србији

Генеалогија претварања Србије у ромску државу у видљивом простору реализације изгледа овако: 2003. године у Будимпешти одржана је конференција о правима и положају Рома у земљама југоисточне Европе када је уз учешће представника Рома, влада земаља југоисточне Европе (Србија и Црна Гора, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Хрватска, Бугарска, Македонија), Сорошевог Фонда за отворено друштво, Caвета Европе, ОЕБС-а, УНИЦЕФ-а, УНДП-а, Светске банке, Развојне банке Caвета Европе, Европског форума Рома и Путника, Европског центра за права Рома, ромског образовног фонда, договорено је да се у свим земљама југоисточне Европе покрену иницијативе и обезбеде значајнија финансијска средства за решавање проблема Рома у тим државама. На тој конференцији пласирана је Сорошева идеја о Декади укључења Рома 2005-2015, усмерена ка инклузији Рома у све процесе и токове друштвеног живота у земљама Источне и Средње Европе.

2. фебруара 2005. у Софији, шефови влада држава jугоисточне Европе усвојили су „Декларацију о Декади укључења Рома 2005-2015“. и установили правила и програм Декаде. Светска банка се те године 2005. придружила Институту “Отворено друштво” Џорџа Сороша, Швајцарској агенцији за развој и сарадњу као и владама земаља из средње и источне Европе у покретању иницијативе “Деценија инклузије Рома“.

Према речима председника Светске банке, Јим Јонг Кима и Џејмса Волфенсона (предедавајућег Wolfensohn & Company) изнетим  27.јуна прошле године у тексту: „Подржавање Рома је добро за бизнис“ – „Групација Светске банке ради са Европском комисијом и државама ЕУ из средње и источне Европе на пружању подршке Ромима. „Радимо и са Бугарском и Румунијом на образовању Рома у раном детињству, побољшању локалних школа у Србији, побољшању образовних исхода у БЈР Македонији, као и на упису имовине у земљишне књиге у Румунији. Земље средње и источне Европе имају историјску прилику да искористе седмогодишњи буџет ЕУ за мање развијене чланице ЕУ да унапреде интеграцију Рома. Средства су ту – треба их само искористити.“

Ова „историјска“ шанса није пружена остатку Европе чији су званичници и становништво ужаснути присуством Рома – нарочито након што су као држављани Румуније и Бугарске, добили право на слободно кретање унутар ЕУ и њене богате градове – изграђене током крсташких ратова и колонијалног периода – када су злато и дијаманти пристизали у неограниченим количинама.

Francuska-Romi-foto-AFP

Безобална хипокризија европских званичника

У Француској је ромска популација изложена беспоштедном протеривању. Никола Саркози је 2010.године повео „рат против Рома“ (Мануши, како се називају Роми на франкофоном подручју, населили су се у Француској још у 15. Веку). 
Званична Саркозијева политика за Роме у Фрнацуској – била је уништавање картонских насеља и сурово протеривање уз – карту у једном правцу, а исту политику је задржао и министар полиције у новој социјалистичкој влади, Мануел Валц.

Градоначелник места Шоле, у долини Лоаре, ни најмање није шокирао своје суграђане изјавом да Роме „Хитлер изгледа није довољно побио”.

Градоначелник Кроа, Режис Кош је недавно изјавио да Ромима није место у овом богатом градићу и предложио да „плави шлемови“ дођу и врате Роме тамо одакле су дошли?
Бурне реакције незадовољства изазвало је код Девенпортових сународника – Британаца укидање ограничења за радну миграцију држављана из Румуније и Бугарске које је ступило на снагу 1. јануара ове године у земљама ЕУ. Британски премијер Дејвид Камерон  је изјавио да влада намерава да битно ограничи мигранте из Источне Европе у правима на стицање социјалне помоћи, а у случају притиска од стране Брисела постави питање о напуштању ЕУ. „Tакав став може да добије подршку од стране политичких снага, које заступају тесну сарадњу с ЕУ“, истакао је, тим поводом у интервјуу за Глас Русије експерт Међународног института за хуманитарно-политичка истраживања, Владимир Брутер.

Но, поред тога што европска јуриспруденција има богату правну традицију – било је тешко, па и немогуће било коме објаснити – по ком, ако не етничком основу – се Ромима, држављанима Румуније и Бугарске, који имају право на слободно кретање унутар ЕУ, ово право ускраћује, а земљама средње и источне Европе „које имају историјску прилику да просперирају инклузијом Рома“, непрекидно прети одузимањем виза и права на рад у ЕУ, уколико ромско становништво не задрже на својим границама?

  • Ствари су овако решене – ЕУ нема никакву намеру да Србију прими у своје редове, а ту чињеницу најбоље потврђује број реадминистрираних Рома на њеној територији – који су се ту – по други пут родили.

Будући да Србија никада неће ући у ЕУ, укидање ограничења за радну миграцију држављана из Румуније и Бугарске које је ступило на снагу 1. јануара ове године у земљама ЕУ, можемо видети као део механизма за пребацивање Рома из Румуније и Бугарске на основу реадмисије у Србију – „прву земљу на Западном Балкану која активно ради на решавању проблема „правно невидљивих“. Овде ће се по кратком поступку родити и бити уписани у матичне књиге, и „цивилизована“ Европа неће имати више проблема – неће морати да предузима хајке, организовани лов на људе, затварање, окивање у ланце, или прогоне које у ери медијских технологија не могу да остану потпуно скривени.

roma

Стратегија за унапређење Рома Републике Србије

Република Србија се у јануару 2005. године прикључила  сорошевској Декади инклузије Рома. Влада РС је усвојила јe четири акциона плана који садрже мере за побољшање положаја Рома у становању, запошљавању, здравственој заштити и образовању.

На нивоу Владе је у марту 2008. основан „Савет за унапређење положаја Рома у циљу међуминистарске координације“. У оквиру Министарства за људска и мањинска права образован је „Секретаријат за ромску националну стратегију“ – који координира активности „Декаде инклузије Рома“ на националном и на локалном нивоу.
У Београду је 2011. године основана Интернационална ромска академија наука и уметности.

Сорошев „Институт Фонда за отворено друштво из Будимпеште у сарадњи са Фондом за отворено друштво, Србија, уложио је значајна средства у циљу формирања ромске интелектуалне елите. Фонд за отворено друштво је, у партнерству са удружењима грађана и државним институцијама, у протеклих 15 година реализовао бројне пројекте који су дали резултате у унапређивању положаја Рома и програме који су укључени у образовни систем.

DOKUMENTA ZA ROME STUDENTI SREDNJOSKOLCI

 

Мере афирмативне акције

„Стратегија за унапређивање положаја Рома“ заснива се на спровођењу мера које се називају „мере афирмативне акције“. Ради се о расистичком закону којим се неромско становништво Србије ставља у неједнак положај у односу на Роме – у области здравства, становања, запошљавања, социјалне заштите, образовања, издавања личних исправа итд. Мере се правдају  потребом „што боље интеграције ромске заједнице у друштво и како би се смањио јаз у приступу правима између Рома и опште популације“.  Јасно је да се јаз у правима не може смањити тако што се другима то исто право ускраћије на основу етничке припадности. Мере афирмативне акције у условима у којима немају универзално важење и у којима се тајно спроводи депортација Рома – несрпских држављана којима се након тога издају документа којима се ова превара озакоњује, представљају веома грубо кршење правних норми и стандарда.

„Стратегијом“ је предвиђено повећање броја Рома са средњим и високим образовањем, што се постиже посебном политиком уписа која се примењује од 2003.године:

предност ромских кандидата при упису у средње школе и на факултете чији је оснивач Република Србија).
2006. године држава је започела пројекат подршке ромској деци у савладавању градива у основним школама (пројекат „Ромски асистенти“)

Ученици ромске националности на квалификационим испитима за средње школе добијају 30 бодова више од бодова које су освојили на тесту.

Роми имају Привилегован положај у односу на друге кандидате и приликом уписа на факултете универзитета чији је оснивач Република Србија. Пратећи документи објашњавају да: „Идеја уписа на факултете од почетка спровођења мера до данас није била само обезбедити студенту место на факултету, већ га уписати на „терет“ буџета Републике Србије“.

– Министарство за људска и мањинска права тј. Секретаријат за ромску националну стратегију, прослеђује Министарству просвете списак ромских кандидата који су положили пријемни испит а који су остали ван листе уписаних на буџет. У том случају Министарство финансира ромске студенате на факултетима универзитета у Србији чији је оснивач Република.

Serbien_muss_sterbien

Финансијска издвајања за Роме – Акциони план

„Образложење Акционог плана за спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома у РС“ до 2015. износи податке о новчаним улагањима из буџета Републике Србије као и донаторским средставима која су прикупљена у сврху реализације свеобухватне стратегије  за унапређење положаја Рома.

  • Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС, потрошило је у 2012. години 144.000.000 динара из буџета и око 5.900.000 евра донација за реализацију мера и активности предвиђених Акционим планом за унапређење положаја Рома. Министарство је обезбедило средства за активности које ће бити реализоване до 1. јануара 2015.године у износу од 295.925.000 динара.
  • За део Акционог плана који реализује Министарство грађевинарства и урбанизма у области становања до 1. јануара 2015. године, обезбеђена су средства у износу од 50.000.000 динара као и донаторска у исносу од око 5.109.750 евра за побољшање стамбених услова ромске популације.
  • Министарства рада, запошљавања и социјалне политике зиздвојило је за 2012.годину  29.000.000 динара из буџета и обезбедило средства од 66.504.000 динара за мере запошљавања Рома. Додатно образовање и обука за лица без основног образовања, стручне квалификације и програми преквалификације и доквалификације, мере за започињање сопственог бизниса, додела једнократних субвенција послодавцима за отварање нових радних места и подстицање запошљавња Рома, неке су од активности које се предузимају и финансирају из буџета РС као део Акционог плана.
  • Министарство рада, запошљавања и социјалне политике у области социјалне заштите Рома издвојило  је 51.292.000 у 2012..години;  53.878.000 динара у 2013, док је 56.594.000 динара намењено подршци мерама и активностима за 2014.годину.
  • За упис Рома у матичне књиге, обезбеђена су донаторска средства у изосу од 317.464 евра.
  • За здравствене медијаторке (Министарство здравља је 2008. покренуло пројекат ромских здравствених медијаторки како би унапредило квалитет живота рома) – утрошен је 21.000.000 динара из буџета и 82.914 евра из донација.
  • За потребе других мера из Акционог плана у области здравствене заштите се у 2013. и 2014. години издваја по око 30.000.000 динара и донаторских средстава у износу од 10.000 евра.
  • 2012.године издвојено је 15.000.000 динара за унапређење учешћа Ромкиња у политичком и јавном животу, док се у ту сврху за 2013. и 2014. издваја 1.000.000 и донаторска средства у износу од 30.000 евра.
  • Канцеларија за људска и мањинска права обезбедила је 2.000.000 динара за реализацију мера против дискриминације као и по 20.000.000 динара за декаду инклузије Рома. За исте потребе је од Министарства финансија и привреде из буџетске резерве одвојена сума од 20.000.000 динара.
  • За смештај, исхрану и грејање Рома Акциони план Републике Србије за 2013.и 2014.годину предвидео је финансирање у износу од 640.000.000 динара.
  • За решавање стамбених проблема и подршку у запошљавању обезбеђена су средства у износу од 340.000 евра.

Невероватна, рестриктивна, дестимулишућа и наказна мера забране запошљавања нових радника у јавном сектору која ће важити до краја 2015. године, коју је донела Влада Србије – неће по свим показатељима важити за Роме који спадају у категорију оних који се „могу запослити уз сагласност тела Владе Србије на предлог министарства или другог надлежног органа“ као и у ограничен број привремено ангажованих радника на 10 одсто укупног броја запослених у органу или институцији која се непосредно или посредно финансира из буџета.

Млади и образовани Срби се плански и систематски приморавају да се иселе из Србије. Државе „цивилизоване Европе“ стипендирају одлазак а власти у Србији спроводе све мере како би их стимулисали – да напусте Србију.
Истраживања УСАИД-а показала су да годишње око 12.000 младих, образованих људи напусти Србију. По одливу мозгова од Србије у целом свету у лошијој је ситуацији само Гвинеја Бисао. Сваки десети ученик Математичке гимназије наставља своје школовање у иностранству. Процењује се да је Србију између 2000. и 2012. напустило око 600.000 образованих грађана док је  држава одласком најбољих у стручном и образовном смислу изгубила преко 12 милијарди евра.

У Србији се, на основу свега показаног убрзано спроводи процес аналоган оном који је омогућио преотимање Косова и Метохије од стране глобалних планера српске пропасти и нестанка. Мере афирмативние акције – тада су примењиване на албанску популацију. Албанци су слободно досељавани из Албаније од рата до данас, лагало се и манипулисало подацима о демографском стању на Косову после Другог светског рата када је забрањен повратак исељеног српског становништва на Косово, отварани су универзитети на албанском језику и усвајале су се мере и закони који су довели до константног исељавања Срба. То је довело до резултата који сада треба да добије правно утемељење у новом Уставу Србије, након што „изборна воља“ грађана Србије устоличи нову гарнитуру својих гробара.

protest_NASLOVNA

 

 

Roza Kori: Agenda 21 – UN plan za porobljavanje čovečanstva

 
“Agenda 21″ je šematski plan, akcioni plan za uspostavljanje apsolutne kontrole nad svom vodom, zemljom, svim biljkama, mineralima, infrastrukturom, sredstvima za proizvodnju, edukacijom, energijom, informacijama i svim ljudskim bićima na svetu.
Agenda 21 Ujedinjenih nacija predstavlja najveću PR strategiju – akcioni plan za preotimanje svega na planeti od strane globalnog korporativnog sistema, predvođenog svetskom vladom. Ništa se neće odraziti na život svakog čoveka na planeti u fizičkom i ekonomskom smislu više od Agende 21. Radi se o totalnom preuzimanju društva, država, ljudi i prirodne sredine, koje ima za cilj uspostavljanje totalne i totalitarne kontrole, privatizaciju celokupne baštine čovečanstva i depopulaciju planete.Za Geopolitiku o Agendi 21 govori autor i vrhunski istraživač Agende 21, Rosa Kori, ekspert za potmulo preuzimanje gradova i država koje se sprovodi pod „Zelenom maskom“, i orvelijanskim konstruktom „održivog razvoja“. U svojoj knjizi „Pod zelenom maskom“ Roza Kori dekonstruiše Agendu 21 i razvija strategije delovanja aktivista širom sveta sa ciljem razobličavanja i zaustavljanja realizacije ovog dijaboličnog plana. Roza Kori je izvršni direktor „Post Sustainability Institute“ i pokretač sajta Demokrate protiv Agende 21.

Kako ste počeli da proučavate Agendu 21?Profesionalno sam angažovana kao forenzički procenitelj komercijalnih nekretnina, specijalizovan za procenu domena od značaja (koje vlada ili opština otkupljuju uz nadoknadu od privatnih vlasnika). Bila sam načelnik Okružne Filijale kalifornijskog Odeljenja za saobraćaj. Tokom trideset godina kao ekspert pružala sam podršku u parničnim postupcima koje su građani vodili protiv države u slučajevuma kada su smatrali da su oštećeni u postupku eksproprijacije.Tokom ovih sudskih postupaka razotkrila sam uticaj koji je strategija tzv. „održivog razvoja“ imala na privatnu svojinu i individualne slobode. Videla sam da su 2002.godine počele da se sprovode revolucionarne promene u upotrebi zemlje. Postalo je veoma teško utvrditi šta ljudi mogu legalno da urade sa svojom zemljom i koliko bi njihova zemlja mogla da vredi. I to je nakon 2000.godine postalo veoma veliki problem. Uneseno je mnogo promena u pravilima koja su određivala šta privatni vlasnici mogu da rade sa svojim imanjem.Da li se radilo o promeni zakona koja je to omogućila ili o nečem drugom?

Radilo se o uvođenju sve većeg i većeg broja ograničenja: regulativa, restrikcija i zabrana koje je propisivala Vlada SAD. Ove zabrane su išle dotle da je ljudima zabranjeno da bilo šta grade na svojoj zemlji, osobito ako se nalazila u poljoprivrednoj, ruralnoj ili prigradskoj oblasti. Ti ljudi više nisu mogli da dobiju nikakve dozvole kako bi razvijali svoje imanje.

Počela sam da istražujem zbog čega je to počelo da događa i pronašla sam da se to ne dešava samo u oblasti San Francisko Bej , gde sam ja radila, već da se radilo o promenama u čitavim SAD u svakom, svakcijatom okrugu, gradi i državi u SAD. I kada sam istražila dalje pronašla sam da je izvor Agenda 21 UN o održivom razvoju.

Na osnovu čega je izvršena transmisija direktiva? Kako je došlo do toga da agenda UN bude iznad pravnog sistema SAD?

To je veoma važno pitanje zato što ukoliko čujete za Agendu 21 UN u diskursu mejnstrim medija o njoj će se govoriti kao o neobavezujućem dokumentu koji nema nikakv uticaj na vlade država. To je laž. Način na koji ona radi je sledeći: 1992. Plan 21 ili Agenda za 21. vek prihvaćena je od 179 zemalja među kojima je bila i nova Jugoslavija – SR Jugoslavija. Plan je prihvaćen juna 1992.godine a SR Jugoslavija je formirana 27. aprila 1992. Vaši čitaoci treba da znaju da se Srbija još tada složila sa planom UN za 21.vek.

Ono što se tada događalo sa SAD i ostalim zemljama širom sveta je da su zemlje potpisnice sporazuma počele da rada na sopstvenim, lokalnim planovima- sopstvenim Agendama 21. To je bio sledeći dirigoani potez. Agenda 21 nije obavezujući sporazum. Ali, onda su sve zemlje načinile svoj lokalni Agenda 21 plan. Šest meseci nakon što je postao predsednik SAD, tokom godišnjice usvajanja Agende 21, Bil Klinton je formirao „Predsedničko veće za održivi razvoj“. I to je put kojim je ovaj neobavezujući dogovorni plan UN postao obavezujuća politika pravila i regulativa u SAD.

Predsedničko veće za održivi razvoj je u vreme dok je postojalo (1993-1999) radilo na zadatku implementacije Agende 21 u SAD. Ljudi koji su radili u ovom Veću bili su sekretari Kabineta glavnih vladinih agencija uključujući Ministarstvo odbrane, obrazovanja, poljoprivrede, agenciju za zaštitu prirodne sredine – bilo ih je ukupno deset. Osim njih u sastav Predsedničkog veća za održivi razvoj ušle su i nevladine organizacije (NVO).

Vladine i nevladine organizacije su se udružile sa privatnim fondacijama i korporacijama uključujući Enron, Dau Kemikal i Sibu Gajgi (sada Novartis – farmaceutsku kompaniju). Ta družina je počela da traga za načinima da globalni plan UN realizuje lokalno na prostoru SAD. I otpočeli su tako što su dali višemilionski grant Američkoj asocijaciji za planiranje koja se bavi planiranjem zemljišta. Oni su obučili sve planere u SAD i dali im grant od više miliona dolara kako bi promenili regulative za korišćenje zemljišta u SAD.

I asocijacija je to i uradila – napravila je plan pod nazivom: „pametni rast“. Na mojim vebsajtovima možete da nađete brojne podatke o tome. Osim toga, Predsedničko veće za održivi razvoj je prepoznalo da se narodu SAD neće dopasti saznanje da se njihova zemlja pretvorila u diktaturu i da žive pod totalitarnom vlašću, tako da je sledeća stvar koju je Veće objavilo bila knjiga pod nazivom: „Održiva Amerika – novi konsenzus“. To je veoma važna knjiga. U njoj se kaže da je Amerikancima neophodan novi konsenzus po kome ljudi moraju misliti kolektivistički, da ljudi moraju da budu usmeravani, i da se njima mora rukovoditi tako da misle da je čitav plan koji realizuju – njihova ideja. Da bi se to postiglo koristi se metoda kontrole uma razvijena od strane REND korporacije odmah nakon Drugog svetskog rata. Ovu tehniku koristi vlada a ona se koristi i na sponzorisanim sastancima građana.

Mislite na Delfi tehniku?

Da.

Da li to znači da se uvođenje Agende 21 odvija mimo bilo kakve javne rasprave?

Radi se o zaista briljantnoj metodologiji za realizaciju užasnog plana. Ona je dizajnirana tako da neutralizuje opoziciju. To je metodologija koja se ne zasniva na pristanku ljudi već na iluziji da su je ljudi prihvatili, pa čak oni sami i kreirali tako što su stvorili asocijacije suseda, organizacije i asocijacije u koje učlanjuju ljude voljne da u tome učestvuju i koji su čak misle da su važni, značajni, da kreiraju nešto dobro za zajednicu, dok su u stvari samo oruđe za implementaciju ovog plana. Građanima se servira iluzija da je sve to njihova sopstvena ideja. To je ono što se dešava širom u svim malim gradovima, oblastima i državama SAD, Kanade, Australije, Britanije, Novog Zelanda i širom sveta.

Koji je ideološki koncept iza Agende 21?

Ideološki koncept je komunitarizam. Radi se o političkoj i socijalnoj filozofiji koja kaže da individualna i socijalna prava nisu aksiom i konstanta, već da ona moraju da budu balansirana sa pravima zajdenice a u slučaju Agende 21 radi se o globalnoj zajednici. U uslovima u kojima se prava individue određuju od strane Svetske vlade, pojedinac je uvek na gubitku.

Ovakav koncept je u potpunoj suprotnosti sa ustavom SAD koji kaže da se čovek rađa sa pravima i da mu ta prava ne može oduzeti vlada. Ono što vlada mora da radi je da ta prava podržava. I sada se zahteva od pojedinca da svoja prava preda Globalnoj zajednici. Da bi se to uradilo, koristi se kovanica: „nova svest“. Da, Agenda 21 od nas zahteva da napustimo stari način razmišljanja o sebi, naciji, državi i svetu i da počnemo da mislimo sasvim drugačije. Nova svest. Da li vam to zvuči poznato? Nije li to san svakog totalitarnog projekta? A za promenu svesti koja po planovima Agende 21 treba da se odigra tokom jedne do dve generacije, obrazovanje je od najvećeg značaja.

Obrazovni sistem u SAD je od kraja 19. veka osmišljen tako da zaglupi američku populaciju i stvori čoveka koji će pristati na život u Novom svetskom poretku. Taj proces je veoma detaljno analiziran u radovima Šarlote Izerbit i Džona Tejlora Gatoa.

Drago mi je da ste spomenuli ova dva izuzetna analitičara koji su omogućili da shvatimo šta se dešavalo sa obrazovanjem. Svako bi trebalo da pročita knjigu Šarlote Izerbit: „Namerno zaglupljivanje Amerikanaca“ koja je zapravo enciklopedija obrazovanja u SAD, kao i knjige Džona Tejlora Gatoa.

Ovo što se danas odigrava u kontekstu obrazovanja predstavlja završnicu igre koja je pripremana od 1880.-tih Američki edukatori su slati u Nemačku gde su trenirani na filozofiji i psihologiji koja je podučavala da ljudsko biće ne poseduje dušu te da se može programirati, poput automata ili robota – biološkog androida, Socijalni inžinjering, manipulacija, razne tehnike kontrole, primenjeni su kako bi pojedinac postao deo zupčanika sistema. Obrazovanje po UN Agendi 21 će se standandirzovati globalno po istim principima zaglupljivanja i modelovanja svesti kako bi se kreirala „nova svest“, „novi čovek“, apsolutno nesvestan sila koje njime upravljaju.

Agenda 21 je šematski plan, akcioni plan za uspostavljanje apsolutne kontrole nad svom vodom, zemljom; svim biljkama, mineralima, infrastrukturom, sredstvima za proizvodnju, edukacijom, energijom, informacijama i svim ljudskim bićima na svetu.

Ako želite da preuzmete zemlju bez upotrebe vojske kako ćete to učiniti? Jasno – putem medija i obrazovnog sistema. I to je upravo ono što se događa. Ako to nije preuzimanje šta je drugo? U SAD, odavno gledamo kako se šestogodišnjaci pretvaraju u žrtve propagandne mašinerije. Totalna manipulacija dečjih umova u učionicama; svaki magazin, film, TV program, novina i udžbenik rade na deci i nama ostalima po diktatu održivog razvoja; korišćenje zemljišta planovi, planovi za upravljanje vanrednim situacijama, planovi za sprovođenje zakona, propis hrane, ograničenja energije, zakonodavne i pravne odluke – sve nas usmerava i formatizuje da bespogovorno prihvatimo Agendu za 21. vek kao akcioni plan za egzistenciju u okviru jedinstvene Svetske fašističke držve.

Održivi razvoj ne tiče se recikliranja već se tiče promene razmišljanja i kontrole pravca kojim će se ljudska vrsta kretati u budućnosti. To je urađeno pomoću globalizacije koja u osnovi predstavlja standardizaciju svih sistema. Da bi kontrolisali svet u eri elektronike, neophodno je sve standardizovati nakon čega možete veoma jednostavno da manišulišete. To je plan koji se sada realizuje. Zbog toga imate regionalizaciju svuda u svetu umesto nacionalnih granica. Regionalizacija predstavlja osnov re- konfiguracije sveta i idealan metod za konačno uništenje nacionalnih država.

Uspostavljanje kontrole i dominacije nad društvom u Globalistanu, realizuje se upotrebom jezika, obrazovnog sistema i medija. Koje su ključne reči orvelijsnskog novogovora izmišljene kao okosnica Agende 21?

Na prvom mestu – ključna reč, kod za primenu Agende 21 je „održivi razvoj“. Druga reč je „pametni rast“, treća „divljina“.

Pre nego što je usvojena Agenda 21 UN, 1997. godine Brotlandova komisija (Brundtland Commission) – „Komisija za prirodnu sredinu i razvoj“ UN, definisala je ključan pojam: „svetski održivi razvoj“ u svojoj knjizi: „Naša zajednička budućnost“ i kao našu obavezu istakla neophodnost da danas živimo i radimo pod imperativom da ne ugrozimo buduće generacije i da idemo u susret njihovim potrebama. Zvuči sjajno! Veličanstveno, zar ne? Jer, ko bi želeo da ugrozi budućnost svojim potomcima? Tom prilikom je izneta teza da sve što mi, ljudi, radimo danas na planeti, predstavlja otvorenu opasnost za buduće generacije. Da su ljudi najobičnije štetočine i da su svojim delovanjem doveli život na planeti u pitanje.

I tada su ta komisija UN kao i Generalna skupština UN zadale zadatak da se za pet godina izradi akcioni plan o održivom razvoju koji bi bio primenjen na čitav svet. Agenda 21 je taj akcioni plan održivog razvoja. Za impementaciju Agende 21 koriste se ključne reči – kodovi. Naročito ih koristi nevladina organizacija koja je u tu svrhu formirana pod nazivom „Međunarodni savet lokalnih ekoloških inicijativa (ICLEI). Ova organizacija ima za zadatak sprovođenje ciljeva Agende 21 širom sveta. To je grupa čiji su članovi gradovi i vlade. Savez gradova i opština Srbije (SKGO) postao je član ICLEI 2004.godine.

ICLEI zaobilazi vlade nacionalnih država i cilja direktno na gradove koje uvezuje u megagradove orijentisane ne više prema državi već prema regijama. To je način da se zaobiću pravne granice i poništi pravo pojedinca da pozove svoju vladu na odgovornost zbog onog što se dešava u njihovom neposrednom okruženju. Ključne reči u ovom procesu su, razume se – „globalizacija“, „fleksibilnost“, „zeleno“ i zapravo gotovo sve se plasira u formi brige za prirodnu sredinu, i u tu svrhu se formiraju brojne lažne ekološke – „zelene“ organizacije i grupe. I sve što se odigrava i što će se odigravati u okviru realizacije akcionog plana – Agende 21 – biće pokriveno zelenom maskom. Grupe se formiraju pod različitim nazivima poput „Zeleni savet za unapređenje životne sredine“; „Zelena inicijativa“ i slično. Zapamtite: Agenda 21/Održivi razvoj je globalni plan koji se sprovodi lokalno.

Kakva nas budućnost očekuje ukoliko ne uspemo da prepoznamo strategiju Agende 21 i ne zaustavimo njenu realizaciju?

Plan sadrži dva bitna elementa: prvi je „pametni rast“ i tiče se urbanih prostora na planeti. Ideja globalista je da izmeste populaciju iz ruralnih, prigradskih oblasti i malih gradova u veoma prenaseljene gradske centre. Da bi to uradili gradovi moraju ići u visinu i smanjivati se po širini što znači da će se područja gradova smanjivati po veličini ali će zgrade biti mnogo više. Drugi deo plana je – „divljina“. Šta će se događati na prostoru gde su nekada bila sela, predgrađa, šume i livade? Ljudima će pristup u te oblasti biti strogo ograničen. Kako će se to realizovati?

Sada se govori da divlje životinje moraju da imaju životni prostor koji mi, ljudi bezobzirno uništavamo. Naravno, najbogatiji, oni koji su osmislili Agendu 21 su najviše doprineli uništavanju prirodne sredine, biljnog i životinjskog sveta kao i naroda koji su živeli u skladu sa prirodom, a sada će se teret tih zlodela prevaliti na čovečanstvo. Sa jedne strane, dakle, ljudi će biti prinuđeni da žive u ljudskim staništima koja se po Agendi 21 nazivaju „ostrva za ljudsko stanovanje“. Redukovaće se vlasništvo nad privatnim automobilima, privatne kuće neće postojati, sve što budemo radili biće strogo nadzirano i kontrolisano, unos kalorija će biti propisan, izgubićemo kontrolu nad svojim telima.

Gradovi će biti prenaseljeni i u njima će živeti frustrirani ljudi, i to će uticati na porast nasilja. Ukoliko izgubite mogućnost da svoje nezadovoljstvo iskažete političarima, kroz pravni sistem ili medije, ta strašna frustracija kanališe se kroz nasilje. U tom slučaju će vlada moći opravdano da vas strpa u zatvor. Drugi način da se ispolji frustracija je pasivnost, povlačenje u sebe. U uslovima monitoringa u okviru školskog sistema i industrije zdravlja, procena vašeg mentalnog zdravlja rezultiraće masovnim drogiranjem stanovništva.

Da li je redukcija populacije deo Agende 21?

Agenda 21 se fokusira na hranu, vodu, zemlju i populaciju. Kada čitate programe i tekstove o bioetici i tehnologiji jasno vidite da su ti sadržaji ispražnjeni od bilo kakvog etičkog stanovišta i da dominira ideja o transformaciji živog sveta i oživljavanju tehnologije.

Agenda 21 će se svakako odraziti na to šta i koliko jedemo i ko će imati pristup hrani. U velikim megalopolisima totalno ćemo zavisiti od biotehnologije u proizvodnji vode i hrane i to je ono što izaziva najveću zabrinutost jer ovo jeste nastavak eugeničkih planova.Postoji direktna veza između korporacija koje sprovode Agendu 21 sa Hitlerovom Nemačkom; Simens, ABM, Dženeral Elektrik… su kompanije koje proizvode biometeriku, pametne mreže i sprovode manipulaciju populacije.

Plan je zamišljen da bude potpuno implementiran do 2050.godine. Godina sa kojom se često susrećete u Agendi 21 je 2020. i tu godinu možemo videti kao prelomnu. Mi smo još uvek u mogućnosti da povratimo svoju slobodu, još uvek smo u mogućnosti da o ovome raspravljamo. Ljudi mogu da čitaju moju knjigu, da me čuju i vide, mogu javno da govore i da deluju u javnom prostoru. I, to je ključno. Ljudi ne mogu da očekuju spasioca na belom konju već su u obavezi da se edukuju, povezuju i deluju.

Da li je moguće stvoriti međunarodnu koalicuju za borbu protiv Agende 21?

Postoji veoma snažan otpor Agendi 21 širom sveta. Deluje se lokalno.
Vi u Srbiji ste na početku borbe i neophodno je da odmah zahtevate da se poništi vaše članstvo u ICLEI kao i participacija u regionalnim strukturama vlasti. Vaš gubitak mogućnosti da utičete na ono što se događa sa vašom zemljom je ono što mora odmah da se promeni. Morate se edukovati da prepoznate Agendu 21 i oštro joj se suprotstavite. Verujem da mali broj vas zna da je Agenda 21 veoma široko primenjena u Vojvodini.

Agenda 21 za kulturu nedavno je usvojena na sednicama Gradskog veća gradova u Novom Sadu, Vršcu i Zrenjaninu. Usvajanje je koordinisano od strane Vlade Vojvodine, koja će takođe podržati lokalne implementacije. Drugi dokument na koji treba da obratite pažnju je power point prezentacija pod nazivom „Razvoj društva znanja kroz istraživanje, obrazovanje i informacione tehnologije“, koju je uradio Miroslav Vesković rektor univerziteta u Novom Sadu koordinator Sedmog prioriteta Strategije EU za Dunavski region. Prezentacija je datirana na 2.oktobar ove godine. U pitanju je primena Agende 21 kriz seriju kooridinasinah planova kojima se ovaj deo vaše zemlje, Vojvodina, neprimetno izmešta u polje globalističkih regiona u kojima će ingerencije vaših vlasti biti bitno sužene.

Roditelji treba da pogledaju šta njihova deca uče u školi i ne dozvole da se školski programi svedu na ispiranje mozga. Morate budno pratiti šta se dešava sa vašom kulturom. Mi postižemo veliki uspeh u SAD ali to nećete čuti u mejnstrim medijima. Ljudi koji se bore marginalizovani su i ismevani i izrugivani u mejnstrim medijima. No, bez obzira na to milioni ljudi širom sveta se bore i odbijaju Agendu 21. Ja sam prošlog meseca boravila u Mađarskoj i Nemačkoj, držala predavanja i edukovala ljude da se nauče da prepoznaju i da se suprotstave njenoj realizaciji.

Razgovor vodila:
Biljana Đorović / Geopolitika
Преносимо: СНП Збор

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Да се разумемо немам ништа против њих али зашто овде? Још један од услова за погибељну ЕУ…ја стварно не знам шта све хоће, педеријаду, расељавање. Ратове, индоктринацију, пионе у влади, НВО, ГМО, белосветске хохштаплере који умишљено носем парају небо кроје нама у нашој земљи и политику и начин размишљања. Докле? Неће моћи тврдим да неће док је српског духа неисквареног и оног чувеног ината неће моћи!

    1. Срби нису геноцидан и фашистички народ, али роми живе таквим стилом живота да то никоме не одговара и не прија му њихова близина. Склони су крађи и томе децу уче од малена. Однос према људима у окружењу им је катастрофалан. О хигијени да не говоримо. У Смедереву око 90% ситних крађа врше баш они. На крају да су они добри неби их протеривали из својих земаља и слали у Србију.

  2. Obzirom da nisam za diskriminaciju po bilo kom obliku rasnom,verskom,nacionalnom…ostaje da se vidi da li Evropska unija u praksi poštuje zakone koje je sama izglasala ili je to licemerje iza koga stoje rasistički,odnosno nacionalistički planovi ,,plavokrvne Evrope”.Vreme će reći svoje,tu smo kao svedoci…Dobro je ipak obratiti pažnju na te društvene procese…

  3. ЕУ чисти своје двориште. Радиоактивни отпад и остале штетне ствари ће се складиштити у Србији. Тако је то када си на погрешној страни. Србија се распарчава и претвара у циганске регионе где ће владати зло. То је цена ћутања !

    1. Nafrljaju dece, po petoro – šestoro… i žive od dečijih dodataka i socijalne pomoći…U poštu se ne može ući, na dan, kada se dele dečiji i socijala…A oni svi mladi, volu rep mogu iščupati…i svi lepo obučeni, a ne rade…

  4. Šta je Nikolić govorio o Evropskoj uniji 2005. godine

    “Ne znam ništa pozitivno o EU, sem da je zlo. Ne interesuju me ni simboli, ni principi, ni ustav, ni regule, ni akti EU zato što je pogazila sve što je radila. EU prema Srbiji ima loš odnos i o Evropi me ne pitajte ništa! Pozivam Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu da otvoreno kažu da su bili u zabludi šest godina jer su verovali Evropskoj uniji, koja je Srbiji lomila vrat. Tadić i Koštunica vode zemlju u haos i demokratiju koju je EU smislila za paćenike u tranziciji…”

    Tomina sabrana dela

    Kada je onako neobrazovan čovek, kakav je Tomislav Nikolić, nesrećnim spletom okolnosti izabran za predsednika, odjednom je u njegovoj zvaničnoj biografiji objavljeno da je napisao čak 13 knjiga! Niko ne zna “sve Tomine naslove”. Da se pomenu, po imenu… Ni pobeda ni poraz; Sve za Kosovo i Metohiju: Oteta pobeda; Šešelja za predsednika; Kroz medijski mrak;Pismo sa adresom;U kandžama mržnje; Govorio sam; Skupštinski hod po mukama;Neokomunistički parlament; Od početka; Kad padne vlada Milošević pada; Rovovi u Narodnoj skupštini

    Nikolić je nepismen

    Osim što američke diplomate u svom izveštaju navode da je Nikolić kupio diplomu, oni konstatuju da je on i nepismen, kao i da ne ume gramatički pravilno da se izražava srpskim jezikom. Pozivajući se na svoje izvore u Srbiji, američke diplomate su obavestile šefove u Vašingtonu o Nikolićevom obrazovanju i intelektu:

    – Nikolić je kupio diplomu više škole i on je funkcionalno nepismen. Nikolić ume pravilno da koristi samo četiri, od sedam padeža u srpskom jeziku.
    Tadašnji američki ambasador u Srbiji Kameron Manter pominje se kao jedan od ključnih ljudi koji su posredovali u zbližavanju Borisa Tadića i Tomislava Nikolića i osnivanju Srpske napredne stranke. Možda su upravo Nikolićevo ne obrazovanje i slab intelekt bili ključne „vrline” zbog kojih su SAD zaželele da ga regrutuju u redove svojih sarad

  5. Po nacionalnosti sam Rom. Moji preci su na ovom podnevlju vise od 350 godina. Od tada, pa do danas, sve nedace koje su tistile Srpski narod, tistile su i moje pretke, moju porodicu, mene. Svi oni, ukljucujuci i mene su pravoslavne veroispovesti i sluzimo se iskljucimo srpskim i thamarsko romskim jezikom (srpsko-romski jezik). Jednom reciju, mi smo ovde STAROSEDEOCI. Aposolutno se slazem sa vecinom da bi bilo suludo da vecinu Roma iz zapadno-evrospkih zemalja posalju u Srbiju. Ni mi ne znamo gde cemo naci posao i kako preziveti, a sa njima bi smo tek zeznuli stvar. Ne mogu se nikako sloziti, opet sa vecinom, koja poziva na linc, teror i proterivanje Roma koji na ovim podnevljima vise vekova. Moramo svi shvatiti, hteli to Romi starosedeco ili ne da prihvate, ASIMILIRANI smo i to je to. Ja sam to na vreme shvatio i Srbiju prihvatam kao svoju maticu i svoju JEDINU zemlju, druga mi ne treba, ani mojoj porodici. Valjda sam tako vaspitavan!!! Samo molim sve ljude iz vecinskog stanovnistva da ne izazivaju mrzlju i rasnu netrpeljivost. Treba da postoji samo jedna podela medju ljudima, podelimo se na DOBRE i LOSE!!! To je to!!!

  6. Aco nisi ti i tebi slični problem, naconalizam je bolest. Problem su oni koji trenutnu situaciju zloupotrebljavaju pa od toga nastaju problemi za sve, onda nastaje mržnja u koju ulaze i nevini.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!