fbpx

АЛ СТЕ ГА ДИГИТАЛИЗОВАЛИ СВАКА ВАМ ЧАСТ! До власничког листа из катастра за месец и по дана

3.7
(3)

Наша читатељка Светлана Медић месец и по дана је чекала власнички лист за стан на Новом Београду. Горело јој је под ногама, јер је журила да прода стан за који је већ имала купца. За све то време је била прилично збуњена. Са једне стране је слушала и читала вести да више нема чекања, јер је катастар дигитализован и све се завршава за неколико дана, а са друге стране, стварност ју је демантовала.

– Захтев за издавање власничког листа сам предала 14. априла и тек јуче сам га коначно добила. Због тог стана сам својевремено водила спор са банком и зато је на њему постојала забележба. Спор је окончан и забележба је скинута. Стан је, када сам предала овај захтев, био „чист као суза”, али из неког разлога нисам добијала власнички лист. Много пута сам безуспешно одлазила у катастар и нисам успевала да сазнам зашто не добијам тај папир. Шеф правне службе, који би много да ми да одговор, тада није радио. Све време сам имала утисак да не раде пуним капацитетом. Осим неколико службеника нигде никога није било – каже Медићева, која није једина која се последњих десетак дана јављала нашој редакцији са истом примедбом. Да катастар не ради уобичајено и да још није враћен на режим рада, као пре ванредног стања.

„Политика” је после седам дана чекања добила одговор од Републичког геодетског завода у коме је наведено да све службе за катастар раде пуним капацитетом.

– Уз препоручене мере о одржавању социјалне дистанце и коришћењу заштитне опреме, отворили смо све службе за Катастар непокретности у Србији. Са странкама смо почели да радимо 11. маја. Због повећаног интереса грађана за некретнине током маја месеца, па самим тим и за услуге катастра, 3. јуна смо појачали капацитет катастра и отворили 16 нових шалтера за поједине службе широм Србије – кажу у РГЗ-у.

Тако је омогућено да катастри у Србији дневно приме око 1.000 захтева више него обично.

На наше питање због чега је процедура издавања власничког листа за поменуту читатељку, али и већину других који су се жалили, толико дуга (ова читатељка га је предала 14. априла, будући да је још била у процедури када је „Политика” 28. маја послала питања Републичком геодетском заводу), у одговору је наведено да „без увида у конкретан предмет и проверу документације није могуће дати одговор на ово питање”.

– О појединачним предметима странке могу да упуте питање нашој служби за правну подршку слањем упита, а одговоре на примедбе припремају дипломирани геодетски инжењери и дипломирани правници са највише искуства у раду у катастру – наводе у писаном одговору.

На питање „Политике” колико траје процедура уписа непокретности у катастар, колико месечно предмета обраде и колико издају решења за упис непокретности и власничких листова, добили смо одговор да су сви статистички подаци о брзини решавања предмета, броју обрађених предмета и издатих решења јавности и медијима доступни на увид на сајту РГЗ-а. На сату се може прочитати да је е-шалтер, електронски систем РГЗ који служи за размену података и документа међу институцијама и олакшава упис непокретности успостављен у јулу 2018. године и од тада се бележи значајно унапређена ефикасност поступака пред катастром непокретности, као и значајно скраћење времена за поступање. У првом кварталу 2020. просечна брзина поступања је била 6,94 дана. Док је у априлу и мају поднето 37.275 захтева преко е-шалтера и 21.092 преко шалтера.

Захтеви

Банке су биле последње у низу професионалних корисника којима је од марта омогућена дигитална комуникација са катастром, наведено је у саопштењу. У само два месеца, банкари су катастрима поднели 728 захтева за издавање докумената у дигиталном формату, а нешто раније истог месеца, е-шалтер су почели да користе и адвокати и до сада су поднели 1.299 захтева. Како је наведено, највећи корисници е-шалтера су јавни бележници, који су почетка функционисања овог сервиса, 1. јула 2018, катастру поднели више од 490.000 захтева у дигиталном облику. Лиценциране геодетске организације дигиталну комуникацију са катастром започеле су средином новембра 2019. године и у нешто више од пола године поднеле више од 50.000 захтева катастру.

Цвејић: Неопходан електронски увид у базу катастра у реалном времену

Србислав Цвејић, председник Јавнобележничке коморе Србије, каже да јавни бележници само у малом броју случајева проверавају ажурност података из катастра и да не постоји никакав рат између катастра и јавних бележника.

– Када јавни бележници оверавају уговоре о промету непокретности, они имају преко Министарства правде директан увид у базу података Катастра непокретности и не траже ништа од странке која дође да овери уговор. Врше увид у ту базу и штампају лист непокретности, који улажу у спис предмета и не наплаћују никакву накнаду. Поједине колеге траже ажуран лист, са претходним даном од овере, али само у малом броју случајева, када оцене да је можда у питању ризичан правни посао, да постоје неке контрадикторности и да су неопходне додатне провере. Тада траже ажуран лист непокретности, јер је лист који добијамо преко базе министарства – три дана неажуран, а у та три дана може нешто да се деси – каже Цвејић.

У највећем броју случајева штампају лист непокретности директно из базе података.

– Јавни бележник одговара целокупном својом имовином за сигурност правног посла. Он мора да има ажуран податак о томе ко је власник непокретности и да буде сигуран да нема никаквих промена. Главни камен спотицања је у томе што закон предвиђа могућност да јавни бележник и геодетска организација поруче лист непокретности од катастра који би садржао свежије податке, али да ће услове за издавање таквог листа неокретности прописати влада. Та уредба владе, о условима за издавање листа непокретности, није донета ни после две године, а треба да је припреми Републички геодетски завод – каже Србислав Цвејић.

Истиче да је завод јуче припремио ту уредбу и послао нацрт на мишљење Министарству правде.

– Када бисмо ми имали директан онлајн приступ бази у реалном времену, онда нема потребе да било ко оверава тај лист и да чека на шалтеру. Јавни бележници подржавају процес дигитализације и учествују у њему, а основани су ради правне сигурности грађана. Ефекти нашег рада виде се кроз то да су спорови из уговорних односа минимални, а мерили су се хиљадама судских предмета – каже Цвејић.

А. Петровић

Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Напредњаци најављују још оштрије мере – затварање Аде, Кошутњака и излетишта?

0 (0) Следећи сет мера када је реч о сузбијању коронавируса могао би да буде …

Касно су се сетили – ЕУ ствара „стратешке залихе” медицинске опреме

0 (0) БРИСЕЛ – Европска комисија донела је одлуку о стварању стратешких залиха медицинске опреме …

Један коментар

  1. Nas 27 vlasnika stanova smo preko geometra predali zahteve jos u maju 2018 god.i jos nista nije uradjeno.Kad god pitas,kazu u radu je.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *