Европа

Холандија на ивици грађанског рата а Сорошев ЕУ парламент усваја резолуције о Србији?!

Вавилонска курветина не може мирна па кевће као бесан пас

Посланици Европског парламента усвојили су на гласању у среду Резолуцију Европског парламента о Србији, у којој се између осталог препоручује да се даља преговарачка поглавља са Србијом отворе тек када Србија предузме неопходне мере у усклађивању са спољнополитичком позицијом ЕУ, али и предузме реформе у области владавине права.

За резолуцију је гласало 523 посланика Европског парламента, док је њих 78 било против.

ЕП снажно жали због чињенице да Србија још увек није ускладила санкције ЕУ након руске инвазије на Украјину и наглашава да је Србија једна од ретких европских земаља које се не придржавају санкција ЕУ против Русије.

Нова Влада позива се да недвосмислено покаже приврженост европским вредностима, стандардима и правилима и да се хитно усклади са одлукама и позицијама ЕУ у спољној и безбедносној политици, укључујући и санкције Русији и Белорусији.

Европски парламент позива Србију да поново процени своју економску сарадњу са Русијом. Споменута је војна сарадња са Русијом, која је између 2015. и 2021. порасла за 70% захваљујући куповини војне опреме из Белоруије, Русије и Кине.

„ЕП позива Србију да преиспита своје односе са Русијом у области одбрамбене политике и да прекине облике војне сарадње са Русијом, као што је “регионални хуманитарни центар” у Нишу”, стоји у тексту резолуције ЕП о Србији, усвојене на данашњој пленарној седници у Стразбуру.

Изражава се и забринутост због навода о прислушкивању руске опозиције у Београду од стране српских власти, као и због успостављања радне група за борбу против “обојених револуција”, од стране српске и руске владе, чији сврха и циљеви остају нејасни.

У тексту усвојене резолуције стоји да Европски парламент изражава подршку будућем чланству Србије у ЕУ и позива власт да покаже политичку вољу за предузимање реформи, посебно оних које су повезане са владавином права.

Текст подвлачи да је процес приступања оријентисан на резултате и реформе и да се заснива на даљем усклађивању са владавином права, добрим управљањем, основним правила и поштовањем европских права и вредности.

Међутим, посланици ЕП изражавају забринутост због “веома ограничене видљивости” процеса европских интеграција у Србији и понављају позив како властима у Србији, тако и Европској служби за спољне послове (ЕЕАС) и државама чланицама ЕУ да спроводе “активнију и делотворнију стратегију комуникације о предностима проширења ЕУ и о подршци која се даје кроз финансирање ЕУ”.

У документу се наводи по први пут да је међусобно признање Србије и Косова решење за дијалoгa Београда и Приштине. Део реченице у резолуцији у којој се налази позив Србији и Косову да постигну споразум о нормализацији односа “заснован на међусобном признању”, додат је преко амандмана који је поднео Лукас Мандл, посланик Европске народне партије.

Посланици ЕП понавља своју забринутост због ограниченог напретка у борби против корупције и организованог криминала и због неколико корупцијских скандала високог профила који указују на вероватне везе између државних званичника и организованог криминала. Позивају Србију да интензивира напоре за ефикасно решавање ових питања и да се уздрже од коментарисања текућих истрага и суђења, вршећи притисак на правосуђе.

Србија би требало да пружи убедљиве резултате у истрагама у борби против коруције, посебно у случајевима са високим нивоом јавног интереса. Са забринутошћу примећује да нема доступних информација о формалним истрагама у случајевима Крушик и Телеком Србија. Напомиње да се предмет Јовањица води у две одвојене оптужнице и да су нови случајеви корупције на високом нивоу изашли на видело у истражним медијима, посебно у такозваним Пандориним папирима;

“ЕП позива власти да истраже и кривично гоне све наводне везе са криминалном групом Беливук; изражава забринутост због недавних навода да је Дарко Шарић водио међународну криминалну организацију док је био у затвору у Србији”, стоји у тексту резолуције ЕП о Србији.

У делу који се односи на изборни процес у Србији, у тексту резолуције посланици ЕП поздрављају излазност бирача на изборима 3. априла и повратак плуралистиком Парламенту. Жали се због веома поларизованог политичког окружења током кампање, које је било окарактерисано „одсуством једнаких услова, ограниченим медијским плурализмом и распрострањеним притиском на бираче“.

„ЕП жали што је злоупотреба јавних функција од стране чланова владајуће странке остала трајни проблем током целе кампање. Осуђују се напади на припаднике опозиције, новинаре, чланове ОЦД и различитих мисија за праћење избора, као и друге инцидентне који су нарушили интегритет изборног процеса“, стоји у тексту резолуције и наводи посебно пример напада на лидера Покрета слободних грађана (ПСГ), Павла Грбовића.

У резолуцији се изражава забринутост због одсуства проактивније улоге Републичке изборне комисије (РИК) и Градске изборне комисије (ГИК) када је у питању утврђивање и саопштавање изборних резултата, као и због тога што су прелиминарни резултати избора за Град Београд објављени тек више од две недеље након одржаних избора. Напомиње се да би то могло да проузрокује погоршање поверења грађана у независност изборне администрације.

Ограничавање слободе медија и окупљања

Европски парламент осуђује ограничавање слoбоде и независности и злоупотребу медија од стране владајуће већине, за стицање непоштене политичке предности и напада на политичке противнике, као и за ширење дезинформација.

Додаје се да би власти у Србији требало да предузму додатне кораке у циљу даљег повећавања слободе медија. Зато се власти у Србији позивају да “хитно предузму мере за гарантовање слободе изражавања, независности медија и медијског плурализма”.

Примећена је злоупотреба јавног новца за стицање власништва над медијима, што посланици ЕП сматрају једним од главних механизама за заробљавање медија у Србији. Жали се због континуираних физичких напада, застрашивања, говора мржње и политичких увреда на новинаре и цивилно друштво.

“ЕП позива власти да истраже све случајеве таквих напада и да адекватно казне починиоце и да побољшају безбедност новинара и бранитеља људских права”, наводи се у резолуцији и Србији, и изражaва забринутост и због дискредитације бранитеља људских права, истраживачке новинаре, медијске куће и организације цивилног друштва које су критични према политици владе.

Посланици ЕП осудили су све веће присуство осуђених ратних злочинаца у медијском простору који се користи за ширење мржње и нетрпељивости према националним мањинама у Србији, спомињући примере попут Веселина Шљиванчанина, Драгољуба Ојданића и Николе Шаиновића.

Позивају се власти и државни службеници на поштовање основног права на мирно окупљање и уздржавање од употребе прекомерне силе.

„Осуђује се насиље група екстремиста и хулигана током мирних протеста, као што су били они током новембра 2021. против мурала Ратка Младића у Београду као и еколошки протести у децембру 2021. у Шапцу и Београду“, стоји у тексту амандмана и „жали“ што се један број грађана суочио са прекршајним поступцима и позива да се власт уздржи од тих „несразмерних ограничења права на мирно окупљање“.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
European Western Balkans

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!