Насловна / Православље / Алексеј Топоров: Прича о црногорској аутокефалности завршена. Или није?
Алексеј Топоров: Прича о црногорској аутокефалности завршена. Или није? 1

Алексеј Топоров: Прича о црногорској аутокефалности завршена. Или није?

СПЦ је подржала РПЦ по украјинском питању, а сада њен представник Џомић говори о Вартоломеју као о некоме ко је пројавио „бригу, пажњу и љубав“

(Евроазија дејли, 4. 7. 2019)

Последњих дана црногорска реалност одвија се у две паралелне димензије: државне власти земље тврде да Фанар подржава њихову жељу да стекну аутокефалност и ослабе утицај Српске православне цркве (СПЦ), док представници СПЦ, супротно, говоре да Константинопољ управо подржава њихово право да остану једина призната православна црква на том делу Западног Балкана.

Крајем јуна црногорску – и не само њу – јавност буквално је уздрмала вест о томе да је васељенски патријарх Вартоломеј послао писмо црногорском председнику Милу Ђукановићу, у којем је недвосмислено изразио подршку Српској православној цркви као јединој канонској и од светског православља признатој деноминацији.

– Овим писмом Вам јасно и потпуно отворено саопштавамо да Васељенска Патријаршија, заједно са свим другим Православним Црквама, као једину канонску православну јурисдикцију у Црној Гори признаје ону под надлежношћу Високопреосвећеног Митрополита црногорског Амфилохија (СПЦ) – цитирали су медији писмо Вартоломеја.

– Недавно смо у Васељенској Патријаршији били зачуђени сазнањем да сте исказали своју подршку стварању Православне Цркве Црногорске и да је Влада Ваше земље усвојила предлог закона о слободи вероисповести, који предвиђа подржављење свих православних цркви изграђених пре 1918. године, као и друге црквене имовине. Ово би значило да Ваша држава одузима право својине над црквама и имовином Свештеној Митрополији црногорској, као и осталим трима епархијама Православне Цркве Српске.

– Црква Црногорска никад није била аутокефална, а садашња такозвана Православна Црква Црногорска под Мирашем Дедеићем не припада Православној Цркви. Господин Дедеић није Епископ Православне Цркве, него особа рашчињена од Васељенске Патријаршије…

Алексеј Топоров: Прича о црногорској аутокефалности завршена. Или није? 2

Писмо Патријарха Вартоломеја упућено председнику Црне Горе

Рекло би се, после тога властима у Подгорици остаје само да пројект црногорске аутокефалности одложе на полицу и поздраве се са сновима о Томосу по украјинском обрасцу. Међутим, одговор Ђукановићеве администрације био је:

– Са садржајем тога писма упознали смо се искључиво преко медија, где је оно објављено на основу вести Митрополије црногорско-приморске СПЦ. Ми сами никакво писмо нисмо добили, па га нећемо ни коментарисати.

Најзанимљивије је да горе споменутог писма Вартоломеја Ђукановићу нема на сајту Васељенске патријаршије, без обзира што су многи грчки сајтови пожурили да га пренесу. И самом васељенском патријарху као да су уста пуна воде – нити потврђује нити оповргава постојање тог писмена. Ћути о томе и митрополит-рашчињеник, поменути шеф Црногогорске православне цркве/ЦПЦ Михаил (Мираш) Дедић, мада раније овај старац није штедео речи – просипајући увреде и проклетства у изобиљу. Тако је, на пример, у своје време он јавно частио и самога Вартоломеја, назвавши га „Турчином“.

Оваква ћутања, неспорно, дају повода различитим врстама домишљања. И такође јасно се показује где ко стоји у започетој геополитичкој игри. Тако представници СПЦ блиски Митрополији црногорско-приморској, који су раније више пута изражавали солидарност са Руском православном црквом (РПЦ) по украјинском питању, сада покушавају да се дистанцирају од тога:

– Ми смо већ месецима уназад говорили и непрестано истицали да ситуација у Украјини и у Црној Гори у црквеном смислу нема никаквих додирних тачака, а данас могу да кажем да и у геополитичком смислу она није идентична – рекао је представник СПЦ, председник Правног савета Митрополије црногорско-приморске протојереј Велибор Џомић.

– Цариградски патријарх овим је јасно ставио до знања да Цариградска патријаршија нити је планирала, нити планира било какве активности које су призивали неки неодговорни типови у Црној Гори током претходних неколико месеци.

– Цариградски патријарх је овим писмом показао своју бригу и своју пажњу и своју љубав према православном народу у Црној Гори.

Алексеј Топоров: Прича о црногорској аутокефалности завршена. Или није? 3

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић

Подсетимо да је РПЦ прекинула канонско општење са Фанаром када је Константинопољ дао Украјини томос о аутокефалији, направивши тако сопствену филијалу у Украјини под називом ПЦУ. И СПЦ је у томе подржала црквено руководство Москве, можда се плашећи постојећих и до сада неостварених раскола – црногорског, македонског и у неком смислу хрватском: створена при усташком режиму током Другог светског рата, пројект Хрватске православне цркве је у повојима, али ипак постоји. И сада представник СПЦ говори о Вартоломеју – кога неке вруће главе у РПЦ, одбацујући сву дипломатију, називају „јересијархом“ – као о некоме ко је пројавио „бригу, пажњу и љубав“.

Уосталом, документи потврђују да су у СПЦ, прецизније у Црногорско-приморској митрополији, развили – ако не братске оно – партнерске односе са том истом ПЦУ. На пример, практично сви провладини медији са задовољством су приметили да је представник непризнате ЦПЦ, неки архимандрит Борис Бојовић[1], саслуживао са новојављеним украјинским аутокефалистима у Кијеву на Богојављење[2]. Но, притом су прећутали да је ПЦУ, преко своје главе Епифанија Думенка, након тога послао писмо митрополиту Амфилохију, у којем се „с великим жаљењем“ извињава за тај „ненамеран пропуст“ који се десио „због немара већег броја саслуживших свештеника“, као и да „млада локална црква“ на челу са Думенком има црквене и канонске односе искључиво са „нашом мајком – са Светом Великом Црквом Христовом и Васељенским патријархом, и са онима који су са њима у општењу и ни са ким другим“. Млади су, младост-лудост.[3]

Мора се признати да изговор о „немару већег броја свештеника“ делује климаво, а ко у то верује требало би да посаветује Думенка да спроведе велику чистку кадрова – мада би било питање ко би заправо тамо остао да се то стварно деси? На ум ми пада нешто друго: стиче се утисак да појављивање „архимандрита Бориса“ у Кијеву није било случајно. И поклопило се са громким изјавама Ђукановића и Дедића о томе да се процес добијања аутокефалности за ЦПЦ малтене налази у завршној фази. А сада, када је постало јасно да се с тиме није успело – могуће је и извинити се.

Алексеј Топоров: Прича о црногорској аутокефалности завршена. Или није? 4

Извор: Pouke.org

Истина, није до краја јасно – Фанар, понављам, званично не коментарише ситуацију с писмом. Дакле, још увек остају адути за трговину. Ипак је могуће донети неке закључке: то да Вартоломеј неће опростити Дедићу његово понашање у прошлости (поведения в прошлом), за које је и анатемисан, нити његове речи – било је јасно од почетка. Међутим, као што је познато, нема незаменљивих. То као прво. Друго: Константинопољ је имао разлог да уђе у борбу за Украјину, јер је реч о огромној територији, са великим бројем парохија у дијаспори. У поређењу с тим – ЦПЦ је патуљак, који не ужива довољан углед ни међу верујућим у самој Црној Гори (70 одсто становника себе сматра верницима СПЦ) и која није у стању да попуни храмове и манастире које би држава одузела Српској православној цркви. И због тога улазити у сукоб са СПЦ – тешко да има озбиљних резона.

Опет, посматрајући недавне испаде Филарета у Украјини, у Васељенском патријархату јасно су разумели трошкове процеса „томосизације“. И опет, тамо тачно знају шта Дедеић може да уради стицањем легалног статуса.

Но, Фанар ћути. А Ђукановић, на недавном састанку своје Демократске партије социјалиста, одржаном након објављивања „Вартоломејевог писма“, поново ставља до знања да је одлучан да „реши црквено питање“. Познајући особености актуелне црногорске политике, није тешко схватити да то није самовољна делатност црногорског лидера него мишљење оних који стоје иза њега, тј. западних креатора садашњег црногорског пројекта. Сходно томе, трговина се продужава и иде се у тражење нових аргумента. Зато је ставити тачку на целу ту причу јоште рано.

Са руског посрбило и линковима опремило: Стање ствари


[1] Прим. СС: У оригиналу погрешно Божович.

[2] Прим. СС: У српским медијима стоји да је „архимандрит Борис“ саслуживао на литургији крајем маја (25. 5. 2019).

[3] Прим. СС: У оригиналу Молодежь, что с них взять.

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Мило нуди Митрополији Ц-П СПЦ да се утопи у његову „Православну цркву Црне Горе“ 14

Мило нуди Митрополији Ц-П СПЦ да се утопи у његову „Православну цркву Црне Горе“

* Мило ЂУКАНОВИЋ: „Нисмо ни државу обновили за годину дана. Нећемо ни аутокефалну ЦПЦ. Потребно је …

Данас славимо Петровдан 17

Данас славимо Петровдан

НОВИ САД – Српска православна црква данас слави свете апостоле Петра и Павла. Уобичајен народни …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *