fbpx
Насловна / Безбедност / Аналитика / Америчка дестабилизација Балкана

Америчка дестабилизација Балкана

Сећате ли се изјава наших европејаца како Србија више никада неће ратовати и како нас очекује просперитетна будућност, мир, напредак и земља дембелија где падају печене шеве саме од себе? Изгледа да су наше евроунијате мислиле да Србија неће више никад ратовати за одбрану своје земље, свог народа, слободе и светиња, али нас зато уводе у колонијално ропство и припремају да будемо америчко топовско месо у њиховом походу на Исток. Како другачије објаснити потписивање ИПАП споразума са НАТО пактом, по којем је НАТО задужен за сва могућа и немогућа питања код нас и то не само из области ”безбедности”. Ако смо се обавезали да ћемо обезбедити слободан пролаз, снабдевање, логистику, базе, правни имунитет и све што је потребно НАТО трупама које би могле да крену против Русије, о каквом то миру наше, а туђе, евроунијате говоре?

Али, изгледа да и домаћој владајућој врхушци постаје јасно да им се маневарски простор од стране њихових западних ментора све више сужава и да им из Вашингтона, Лондона, Берлина и Брисела стиже све отворенија порука да се период толерисања, макар и формалног, седења на две столице завршава и да ће Николић, Вучић и Дачић морати да дају свој део данка у крви у походу Запада против Русије.

Лепо је и похвално учешће наше војске на Паради Победе у Москви. Међутим, бојим се да су ово последњи трзаји политике ”и Исток и Запад, кућа са двоја врата, И Косово и Европа” и сл. Ствари су постале толико јасне и очигледне, да јасније не могу бити. Запад предвођен САД-ом више не сматра да је довољно да има сервилну политичку клијентелу која ће држати евроатлантски правац уз паролу да ”ЕУ нема алтернативу”, већ инсистира на беспоговорној оданости и послушности Империји, па макар то било ван сваке памети и елементарних националних интереса. Европи никакав конфликт са Русијом не треба, али треба САД-у како би пролонгирали свој неминовни економски крах и произвели још једну кризу чије ће последице превалити на остатак света. У случају наших европејаца ово значи да више калкулисања нема. Или ће да испуне све могуће и немогуће услове, и још притом да дају свој диопринос антируској хистерији, или ће бити сматрани руским савезницима и самим тим следе неки нови, већ виђени сценарији, укључујући и дестабилизацију и изазивање нових пучева и ратних пожара у овом делу Европе.

Ништа домаћим режимлијама није помогла бедна издаја у виду Бриселског споразума, гажење Устава Србије и скоро фактичко признање независности ”Репубљик Косове” праћено гашењем свих државних институција Србије на Косову и Метохији. Од отварања фамозних преговарачких поглавља нема ништа већ две године, а како ствари стоје неће их бити ни до краја године, а стигли су и нови услови. Али, најважније је неувијен захтев да ”Косове” добије међународно признање и место у Уједињеним Нацијама. Од Вучића, Николића и Дачића се очекује да по том питању покажу ”одговорност, реалност и зрелост” попут Владе Дивца, који је дао свој свесрдни допринос уласку Приштине у МОК. Зна Дивац да пред својим западним пријатељима још мора да ”окајава грех” цепања усташке, хрватске заставе у Буенос Аиресу 1990. године и смрт тим чином потрешеног Дражена Петровића у саобраћајној несрећи три године касније. Замислите колико ће тек Вучић, Николић и Дачић морати да се ”перу” због своје политичке прошлости? Пошто смо и до сада били доследни у политици аутодеструкције на путу у ЕУ, и ми и Бугари смо сада у прилици да руски гас добијамо преко Турске под много неповољнијим условима и то још сами морамо да градимо цевовод, а од транзита гаса слаба ће бити вајда. Сада већ нисмо у прилици да бирамо, па би нам и ово решење одговарало.

Али, оно не одговара онима који су рушили и споразум око ”Јужног тока”. Реч је о Вашингтону и Бриселу. Не само да је Запад спреман да спречи овај пројекат, него је спреман и да поново запали цео регион, само ако процене да њихов утицај слаби. Нарочито из Вашингтона стижу упозорења да је приметно јачање руског утицаја на Балкану у контексту развоја кризе у Украјини. Православни и словенски народи Балкана поново, као у турско доба, гледају у правцу Русије у нади да ће повратити слободу, суверенитет и независност, а и у нади да ће се решити евро-реформатора који су их опљачкали и довели до просјачког штапа спроводећи реформе по рецептури ММФ-а, Светске банке и ЕБРД-а.

Такођее, тзв. ”промена свести” у виду уништавања традиције, идентитета, културе, историјске свести и цивилизацијске посебности, породице и заједнице уз промовисање идеологије педерастије, легализације дрога, ”малих верских заједница”, односно деструктивних секти, ”јувенално” и ”џендер” право и сл., представљају саставни део евроатлантске и евроунијатске окупације. Југоисток Европе је у последњих 20 година изгубио преко 10 милиона становника, а сада треба да прихвата имигранте и несрећнике чије су земље уништене од стране оних који су ширили ”демократију, људска права и хуманитарне интервенције” и да их спречава да оду на Запад. Ситуација је потпуно неподношљива и САД са својим вазалима из НАТО-а и ЕУ схватају да је Балкан најслабија карика у њиховом систему ланаца и окова, а пукну ли амерички ланци на Балкану остају одсечени од Блиског истока и по систему домина губе утицај у Црноморско-каспијском региону, па и у самој Европи. То је сценарио који је за Вашингтон раван геополитичкој катастрофи. Десило би им се исто што и Хитлеру. Управо је ово разлог зашто су Американци и њихови западни вазали отворено кренули у пројекат стварања ”велике Албаније” и Исламске државе на Балкану. Зато је Еди Рама кренуо отворено и све дрскије да говори о свеалбанском уједињењу ”на овај или на онај начин”, зато се данас ратује у Македонији, зато су исламисти извршили терористички напад у Зворнику, а припремају се нови политички, економски и безбедносни удари на Републику Српску, југ Србије, Рашкој области, Војводини, а ни Мило Монтенегрин нека се не нада ничему бољем.

Могући банкрот Грчке, њено напуштање еврозоне, враћање драхме и сигурно повезивање са Русијом уз гасовод ”Турски ток”, говоре да ће пошто изврше државни удар у Македонији, јер се Грујевски одлучио за руски гас и параду у Москви, дестабилизација по рецептури Вашингтона ићи даље. Без обзира на његов евроатлантски курс, таква одступања Вашингтон и Брисел не дозвољавају и Грујевском се спрема судбина Јануковича, а Македонији грађански рат попут оног у Украјини. Велико америчко финале биће рушење Ердогана у Турској и Сиризе у Грчкој, а између тога… хм, није тешко погодити да ћемо ми бити на тапету и да ће 90-те добити своје ”друго полувреме” и крвави плеј оф. И сада долази на наплату девастирање и уништавање државе којој присуствујемо последњих 15 година. Ко ће сада бранити земљу и народ, када су код нас компрадори и изроди криминализовали сваки патриотизам, када су војску довели на ниво да не може ни са поплавама да се носи, када су разорили службе, полицију, економију, културу, здравство, просвету, када већ 15 година влада тоталитарна антисрпска диктатура национал-мазохизма и нихилизма?

Да нас неће бранити они који су нас бомбардовали, окупирали и подржавали сваког ко би скочио да нас докоље, убије, протера, укине, избрише, речју – истреби? Да нас неће, можда, НАТО и ЕУ одбранити? Јесте, како да не, мора бити. Да нас неће, можда, наши евро-миротворци својим пацифистичким порукама одбранити? И кога ће инспирисати режим, који је уништио сопствену државу по налогу њених непријатеља, да се бори? Издаја, дефетизам, кукавичлук, криминал, политичко проституисање, рушење и обесмишљавање самог постојања Срба и Србије су једина доследност европејаца од 5. октобра 2000. године, па до данас. Пре 25 година смо барем имали некакву војску која је спречавала да се 1991. понови 1941. година, а 1999. године је показала да је та војска могла да се носи и са целим НАТО пактом борећи се и бранећи своју Отаџбину. Ко ће данас да је брани када су европејци испоручили хашком монструму сваког ко је бранио своју земљу и српски народ, а војску су свели на почасну гарду и војни оркестар? Хоће ли пред главосече и терористе да изађу са цвећем и хипи кореографијом, или са наоружаном, обученом, вољном и спремном не само војском, већ и читавим народом? Треба ли опет да одемо као овце на клање са улогом предодређених жртава, које ће се још и извињавати својим џелатима? Време је да се томе каже ДОСТА, време је за Васкрс Српства, време је за ПОБЕДУ! Време је да се Српство обједини, да се балканске православне земље повежу и уједине све своје слободарске традиције, леве и десне, време је да коначно и ми схватимо да можемо бити субјекти историје и да се повезујемо са браћом, са Русијом, а не са Западом који нас је довео до пропасти и амбиса и којима је још преостало само да нас гурну. Жртве ће бити неминовне, и данашњи вид хибридног рата, како га зову, без њих неће проћи, али што би рекао Иван Иљин за човека је вредно живота једино оно за шта је спреман да да свој живот.

Стари Римљани су имали изреку да ако желиш мир, спремај се за рат. Владимир Волков у свом делу ”Монтажа” говори преко лика у роману, иначе агента КГБ-а, да се са истом паролом могу изазвати потпуно супротни ефекти. Када се спремаш за могуће сукобе, у својој земљи лепиш плакате на којима је војник, млад, одлучан, храбар, непоколебљивог става и држања, а поред њега жена са дететом која у њему види чувара и заштитника, а испод њих пише: ”Боримо се за мир”. У исто време код потенцијалног непријатеља подржаваш, пацифисте, феминисткиње, антиратне покрете, оне који исмевају свако родољубље и пласираш им плакат на којем се играју деца, родитељи их шетају, певају песмице, а текст буде исти: ”Боримо се за мир” и шта мислиш, ко ће спремније дочекати рат? Наравно, становништво где је на плакатима војник као заштитник и чувар Отаџбине. Снага и развијеност земље обуздава потенцијалне агресоре и непријатеље. Тако је то и у свакодневном животу. И у школи физички слабија, стидљивија, плашљивија и неодлучнија деца пре постају жртве школских силеџија него она која су одлучнија, борбенија, чвршћа и храбрија, а силеџије увек бирају онога ко им је лакши плен. Тако је то и у међународним односима. То је и Владимир Путин схватио на време када је пре 12 година изјавио :”Тукли су нас, јер смо се показали слабим”. Сада се ситуација променила и Русија је лупила по носу надмени Запад. А када си већ стиснуо руку у песницу и замахнуо, онда удараш из све снаге да противника обориш, јер свако твоје оклевање и колебање представља знак слабости и противнику даје шансу.

Нажалост, наши европејци настоје да и даље убију сваку вољу сопственом народу настављајући бесомучну манипулацију комбиновану са извртањем и отвореним фалсификатима и лажима. Зато смо и добили Драгана Бујошевића Бујкета, медијског оперативца британске службе МИ-6, на челу РТС-а да нам и даље динста мозгове, а Сорошево ”Време” организује амерички антифа скуп са удбашким потказивачем, денуцијантом, који се после рата дијаболично иживљавао јашући свештена лица и старим евро корумпираним фанатиком деда Мићуном, који је причао како га је баба крила у каци за купус као младог скојевца од четника. Ту је од гостију био и усташко-хебранговски ”левичар” Стипица Крапинац Месић, који се ”прославио” изјавом да је ”испунио свој задатак. Југославија више не постоји” и који је учествовао у успостави нове НДХ, а онда почео да изиграва профитабилног антифа манекена на путу Крватске у ЕУ. Ако неко кроз пар векова буде ископао посмртне остатке Стипе Месића, присталице дарвинизма ће рећи да су коначно пронашли ”карику која недостаје” у теорији еволуције. Иначе, Стипичин стриц је до краја 1943. године био Павелићев официр који је дао свој допринос геноциду над Србима, а после је као Брозов официр 1944. године ”ослобађао” Србију, настављајући да убија Србе који су сметали новом режиму Броза и КПЈ. Међу гостима био је и Предраг Квискотека Марковић, драшковићевски тип квази-монархисте и НАТО-ЕУ лажиравногорац у ”софт” паковању, који је као члан УО РТС-а гласао за британског агента Бујкета да буде директор. Имају ли ови Сорошеви антифа манекени било шта са ПОБЕДОМ 9. МАЈА 1945. године? Немају ништа, али такве ништарије имају још како много са квислинзима, изродима и издајницима Хитлерове ”Нове Европе”, као што данас представљају интелектуалне изданке америчке евроатлантске и евроунијатске окупације. И Хитлер би се данас поносио са њиховим ”антифашизмом”. Када се будемо ослободили окупације, ослободићемо се и оваквих интелектуалних, политичких креатура и агитпропова америчког, глобалног Запада.

 

Жарко Јанковић, Српски културни клуб

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Шок у САД: штетно по здравље 60 одсто најпопуларнијих и најпродаванијих намирница

* Такве намирнице садрже повећане количине масти и соли, шећера и соли или шећера и …

Хoландски експерт: Останак миграната на Балкану имало би разарајући ефекат на регион

4.7 (3) Евентуално претварање региона Западног Балкана у „тампон зону“ за смештај избеглица са Блиског …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *