Пише: Жарко Јанковић
Признавање ЕУЛЕКС-а, прихватање пунктова који су све више личили на граничне прелазе, тражење ”мишљења” од МСП-а кроз јадно срочено питање уз одустајање од тужбе против земаља које су признале независност Приштине, постепено уклањање присуства државе Србије на Косову и Метохији, срамна и бедна измењена резолуција пред Генералном Скупштином УН-а коју нам је издиктирао Брисел и Вашингтон, почетак преговора са терористичким и злочиначким режимом у Приштини које води министарство спољних послова и признавање личних карата, диплома, матичних и катастарских књига, пут су којим је актуелни режим ишао ка постепеном признању шиптарске лажне државе. Све је то пратило бесомучно, подло, огавно и нељудско манипулисање и обмањивање сопственог народа у виду ”патриотског пројекта Јеремић” и бесконачно пута понављаних Тадићевих мантри ”да никада и ни под којим условима…” и ”да Србија више никада неће ратовати”. Охрабрени оваквом ”конструктивношћу” Тадићевог режима на западу, а и у Приштини, помислили су да је прави тренутак за успостављање још једне ”реалности” у виду протеривања Срба са севера Космета и стављање и ових општина под власт терориста у Приштини. Зато је дошло до ”убрзања процеса преговора”, који су непосредно после тога одједном били одложени за јесен, јер су представници Тадићевог режима закључили да ”жаба још није довољно кувана” и да због тога још увек не могу да прихвате царински печат тзв. ”Републике Косова”.
”Кувана жаба” у овом случају смо сви ми, грађани Републике Србије који се противе разбијању, окупацији и уништавању сопствене земље. Тадић и његови ”преговарачи” су покушавали да мало олабаве притисак, вероватно објашњавајући својим западним менторима да још увек не могу и то да прихвате, поготово не пред изборе наредне године. Међутим, Тачи је закључио да му је доста чекања и постепеног, гмизавог и пузећег признања од стране режима у Београду, па је кренуо у акцију. После спречавања уласка робе из централне Србије на Космет, Тачи шаље специјалне јединице његове полиције да на силу заузме административне пунктове на северу Космета. Срби се самоорганизују у намери да то спрече, а пошто је прави и невешто прикривени циљ Тачијевог терористичког режима у ствари протеривање Срба са севера и ”реинтеграција” тог подручја са Приштином, јасно је да се Србима не пише ништа добро и да су њихов опстанак, па и сами животи, доведени у питање. Сукоби су ескалирали и дошло је до сукоба и окршаја са КПС-ом, америчким јединицама КФОР-а и ЕУЛЕКС-ом, који су отворено на страни Приштине. Неки административни пунктови горе. Ситуација измиче контроли и не зна се шта носи наредни дан.
За то време омиљени хрватско-муслиманско-албански, а уједно и ”просрпски”, председник Србије Борис Тадић сву своју фрустрацију и револт поново усмерава против сопственог народа. Покушао је Борис Регионални да изручењем још једне српске главе у Хаг, овога пута Горана Хаџића, купи карту за кандидатуру за Јевропу. Још једном је потврдио доследност да после сваког српско-хрватског скупа на Брионима неки Србин то мора да плати, често главом. Борис Регионални све је очекивао награду у виду кандидатуре од стране својих западних газда за своју сервилност. Уместо кандидатуре за Бориса, Хашим је добио америчку и европску подршку да реши питање Срба који живе северно од Ибра на начин који он најбоље зна, а тај начин се зове истребљење Срба. Тако би по Вашингтону и Бриселу дошло до тзв. ”коначног решења српског питања” на Космету.
О томе јасно говоре саопштења Стејт Департмента и саопштења из Брисела по којима они не само да не осуђују акцију Приштине, већ јој приговарају што је неке потезе повукла на своју руку без консултација са њима. Француски амбасадор у Приштини је акцију Тачијевих злочинаца назвао ”легитимном и подржао успостављање правног поретка на целој територији Косова”. Пошто је Борис Европејац још једном за своју сервилност и ништавно слугерањство добио батину а не шаргарепу са запада, морао је да пронађе кривце. И нашао их је, по обичају у сопственом народу. За Тадића, Стефановића и њима сл. криви су Срби, очигледно зато што не схватају каква нас ”раскош и благодат” чекају у ЕУ, ”где се виле у шербет купају”, већ и даље инсистирамо на сопственом праву на постојање и слободи. Тако је Тадић припаднике сопственог народа назвао ”хулиганима и криминалцима који све угрожавају” и поновио мантру ”да Србија више никада неће ратовати”.
За одбрану Космета, Србије и српског народа владајуће евроатлантске режимлије сигурно неће ратовати, али зато ће радо послати војни контигент колонијалне пешадије који ће за америчке интересе ратовати у Авганистану, а сутра можда и у Сирији и Ирану. Директор полиције Вељовић, попут правог шерифа од Нотингема, нуди помоћ и сарадњу ЕУЛЕКС-у и КФОР-у, који спроводе Ахтисаријев план и имају циљ да Срби са Космета нестану. Шериф Вељовић истовремено поручује да ће спречити улазак било којих ”екстремиста” на Космет из правца централне Србије. Пошто је Тадић доживео ново понижење од стране својих западних газда и пошто су му се пореметили планови у вези кандидатуре и датума за преговоре о приступању ЕУ, он је, по обичају, закључио да су због тога поново криви неки ”зли, прљави, покварени злочиначки српски фашисти” који му кваре његове евроатлантске снове и због којих се тешко секира. Зато поново примењује опробану формулу која гласи да постоји једнака сразмера у понижавању пред западним господарима са једне, и понижавања и иживљавања над сопственим народом, са друге стране. Зато и не треба да чуди то што ће Тадићеве изјаве о косметским Србима, а и Србима уопште, временом све више личити и постајати сличне Тачијевим изјавама о Србима. На крају крајева, исти су им господари на западу, а и странке им заговарају сличну политику о евроатлантским интеграцијама које су ”без алтернативе”.
Познато је да журке за 21. рођендан знају често да буду мало разузданије, па зашто то не би био случај и код прославе 21. рођендана СПС-а. Мора се признати Дачићу да је озбиљно порадио на имиџу странке. Он и Антић на бини, а поред њих седам домаћица на прослави страначког рођуса. Очигледно су решили да покажу свима онима који су посумњали у њихову политику после уласка Милићевића из геј-стрејт алијансе у ГО СПС-а да су и даље ”мачо политичари” који умеју квалитетно да се ”почасте” за страначки рођендан. Чика Дача је девојкама могао да прича о предностима нових личних карата и пасоша, а Душан Бајатовић, који је по казивању близнакиња Јоване и Милене (25) на њих оставио најјачи утисак, могао је да пренесе своје знање о енергетици. Јована и Милена су затим похвалиле и Јована Кркобабића као великог ”џентлмена старе школе” и да су га од милоште звале ”чика Јова” и ”чика Змај”. Е па ”змају” свака част !
У тим годинама оставити такав утисак на оне које ти праунуке могу бити, није мала ствар. Његов син, Кркобабић јуниор, могао је гледајући Дачића и Антића на бини да каже :”Тата, и ја бих ово радио!” Једино не знамо да ли је Драган Марковић Палма био на прослави. Један такав ”доминантни мачиста” сигурно би оставио младе даме ”без даха”. После оваквог страначког ”рођуса”, Ивица Дачић као да је осетио потребу да још мало наступа у јавности као права ”мушкарчина”. Тако је изговорио да може доћи и до преиспитивања политике према ЕУ од стране актуелне власти у Београду, а неколико дана пре почетка најновијих дешавања на Космету најавио је опасност да тамошње српско становништво доживи нову ”олују”, попут оне у Републици Српској Крајини августа 1995. године. Међутим, актуелни догађаји потврђују да су те Дачићеве изјаве биле срачунате на добијање јевтиних страначких поена и подизање рејтинга, јер као што се види, режим наставља своју србофобну ЕУ политику ”без алтернативе” до коначног уништења свега српског и до последњег Србина.
Када је актуелна владајућа коалиција састављана пре три године у западним амбасадама, нарочито у америчкој и британској, западни господари нарочито су водили рачуна да саставе такву владу која ће за Србију и српски народ у целини бити најпогубнија. Мора им се признати да су у проналажењу формуле за коалицију направили ”коктел смрти” који доследно спроводи све оно што је најгоре по српске националне и државне интересе. Коалиција састављена од бивших комуниста, што Милошевићевих дојучерашњих сарадника у виду љубитеља ЈУЛ-а, југословенства и ”новог социјализма, што од некадашњих Стамболићевих присталица, новопечених либералних европејаца, што од некадашњих студената и прозападне опозиције из 90-тих, који су се борили против Милошевићеве власти зато што су сматрали да је америчко корито дубље и масније и да им је Милошевић највећа препрека да се власте и масте код ”Ујка Сема”. Овакву власт какву ми имамо поставља се од стране западних окупатора онима кога заиста патолошки мрзе. Последњи је час да јасно променимо ову погибељну политику. Овај режим под хитно мора да оде, али и да се спречи долазак на власт неких сличних који би наставили са спровођењем исте сервилне, колонијалне и антисрпске политике зарад интереса њихових западних газда. Времена за чекање више нема.
