Арсић: Потребне темељне промене у менаџменту ЕПС-а (видео)

Професор Економског факултета Милојко Арсић, говорећи о пословању ЕПС-а, каже да је кључно да се изврше темељне промене у менаџменту и да се доводу професионалци из те фирме који су ту радили деценијама, који добро знају технологију и економске проблеме. Три проблема ЕПС-а: ниска цена струје, велики број запослених и мрежа паразитских предузећа

На питање докле се стигло са реорганизацијом коју је предлагале Светска банка, Арсић каже да су у последњих 15 година била два таласа реорганизације, под стриктим утицајем ММФ – једна 2003/4, друга 2005/6, а да након тога није било до неког напретка у реорганизацији, дошло је до одређеног повећања цене електричне енергије, било је организационих промена…

Професор каже да у последње три године, ово је један од сегмената где је најмање урађено у оквиру фисклане консолидације. “Ту није дошло до смањења броја запослених, то је један од већих проблема неколико деценија… На основу разних упоредних анализа, ово предузеће има за десетак хиљада више запослених него што имају слична предузећа, која имају сличан обим производње електричне енергије, предузећа сличне структуре у свету… Такође није дошло до довољног повећања цене електричне енергије, она је још ниска у Србији, она је не само нижа него у развијеним земљама ЕУ… Нижа је за 2/3 него у развијеним земљама ЕУ, за око 40 одсто нижа него у земљама централне Европе, чак 30 одсто нижа него код земаља у региону сличне развијености”, истакао је гост Дана уживо.

Уз ниску цену струје и превелики број запослених, Арсић наводи и трећи проблем ЕПС – то што, како каже, две, три деценије постоји цела мрежа паразитских предузећа која послују са ЕПС-ом и преко којих се извлаче паре из ЕПС-а како за лично богаћење власника тих предузећа, тако и за финансирање владајућих странака.

“Добијају послове мимо стандардних процедура, често добијају по ценама које су веће од тржишних, и део тог новца који зараде иде на подмићивање, како људи у ЕПС-у тако и неких у државним органима”.

Оцењује да се ради о интересним групама које су изузетно моћне, које имају снажну везу и с политичарима и с медијима. Наглашава да је то проблем који треба решити како би се отклонили проблеми у том предузећу.

Неспорно је да је део проблема који су се појавили посебно током прошле године последица лошег управљања, оцењује професор Арсић. “Пад производње угља и производње у термоелектранама, који је почео крајем 2016. и наставио се током три или четири месеца у 2017. години, никако не може да се правда лошим временским приликама. Он је искључиво последица лошег планирања и лошег управљања предузећем”.

Сматра да једо тога дошло јер се на руководећа места не постављају проверени кадрови коју су радили две, три деценије у ЕПС-у, који добро познају технологију и економију тог предузећа и који су на неки начин везани за то предузеће.

“Овде су дошли људи без довољног знања да управљају предузећем, вероватно је њихова главна препорука то што су лојални владајућој структури”, каже Арсић.

Професор каже да садашња цена струје доводи до тога да ЕПС животари, али не да се развија, да гради нове капацитете, да улаже више средстава у смањивање загађења, да врши ревитализацију капацитета који морају озбиљно да се реконтруишу…”Та цена успева да обезбеди производњу струје на стабилном нивоу, али с њом нема развоја”.

Из извештаја за 2017. види се да су инвестиције мање од амортизације, каже Арсић. То је последица не само дугорочних проблема, већ и оних краткорочних, које се тичу управљања предузећем, али лоше сезоне која је утицала на мању производњу струје у хидроелектранам, додаје. “Прошле године су постојале, као што би некад рекли комунисти, субјективне слабости и објективне околности”.

Пореска обавеза је 2016. године била 6,8 милијарди, а 2017. мања – 1,8 милијарди динара. Упитан како је до тога дошло, Арсић каже да порези директно зависе од тога како се пореска основица креће, а она може да буде порез на добит коју су остварили или на зараде. “Укупни порези који је ЕПС платио сигурно је вишеструко већи од тог, јер он има релативно велики број запослених, а најкрупнији порези које плаћа неко предузеће су порези и доприносе на запослене”.

Прошле године је добит предузећа била знатно мања него претходних година, износила је око 3,4 милијарде динара, у ранијим година је био 9 милијарди, наводи.

Арсић каже да је добро што пад производње електричне енергије није довео до несташице струје, захваљујући чињеници да је у окружењу постојао вишак електричне енергије, и због тога што имамо преносне капацитете који су омогућили да увеземо струју из других земаља.

“Кључно је да се изврше темељне промене у менаџменту ЕПС, да се доводу професионалци из те фирме који су ту радили деценијама, који добро знају технологију, економске проблеме”, наводи.

Истиче да се моћне интересне групе противе стратегији – потрошачи су против повећања цене струје колико год ми наводили да је то неопходно, синдикати су против тога дасе смањи број запослених иако можемо да докажемо да велики број људи тамо ради непотребне послове, такође бизнисмени који извлаче новац и лично се богате. “А и у странкама које владају не постоји воља да се раскине та веза између приватних предузећа и ЕПС-а јер део тих пара служи за финансирање странака”.

“Није опасно да држава изгуби већинско власништво у РТБ Бор”

Извор: Н1

За РТБ Бор расписан је тендер и 350 милиона долара се очекује од будућег стратешког партнера али се не зна колики ће део власништва бити понуђен.

Арсић сматра да није могуће наћи некога ко би на поверење дао толико новца предузећу “чије руководство нема неку репутацију на међународном тржишту, које има сумњиво пословање већ неколико деценија”.

Сматра да није могуће добити 350 милиона улагања, а да неко не постане или већински власник или да има кључну улогу у предузећу. Сматра да није опасно да држава изгуби већинско власништво, јер предузећа из те делатности у већини земаља на свету имају приватно власништво.

Држава треба да се ту појави као регулатор, да штити интересе целог друштва, да води рачуна о загађењу животне средине, да обезбеди да плаћају рударску ренту, да поштују права запослених, да прати да ли се испуњавају уговорне обавезе, закључио је гост Дана уживо.

Извор: Н1