Балансеро и српска економија

Да ли сте и данас слушали најновије бајке режимских политичара и економиста? Ако нисте онда сте пропустили вест да ће у 2016. години Србија бити земља са највећим привредним растом у Европи. То је данас изговорио а ко други него велики економски маг Александар Вучић. Његове бајке о бољем животу већ крајем 2014. године изгледа да је напрасно заборавио. Од силних обећања која је дао Србији до сада није испунио ни једно. Једно једино. 

Овога пута задржаћемо се само на економији и режимским бајкама којима нас свакодневно засипају режимски и прозападни медији у Србији. Да се разумемо народе. Спремите се за велику економску катастрофу и лом који ће уследити у Србији и не верујете режимским небулозама а ево и зашто. 

Србија је већ овог септембра 2014. године високо задужена земља где је висина јавног дуга прешла 70% БДП-а. БДП-а који је из године у годину мањи. Док је БДП из године у годину мањи буџетски дефицит је све већи. Режим за мање од месец дана спрема већ други ребаланс буџета ове године. Ти људи напросто не знају и не умеју да процене економске токове и ефекте њихових економских небулоза и експеримената које in vivo спороводе у Србији над свим њеним грађанима па зато за мање од годину дана по други пут морају да раде ребаланс буџета. Тај буџет који режим ребалансира ионако нема везе са економском реалношћу Србије већ је много више списак режимских жеља које се ето поправљају и ребалансирају сваких шест месеци.

Ових дана су им уста пуна некаквих реформи које би да спроводе и то наравно поново in vivo. Проблем тих њихових реформи којима се толико диче што то уствари нису никакве реформе већ само бледи покушаји реорганизације државних финансија. Које су труле и неефикасне већ више од две деценије. Ту од реформи нема ни Р. Апсолутно не постоји свеобухватна економска стратегија која би укључила све што је потребно да би се зауставило даље осипање БДП-а и смањивање дефицита, повећала производња и смањила акутна незапосленост. Та стратегија не постоји из више разлога.

Први и основни разлог због које она не постоји је  чињеница да се ове реформе не спроводе по мери и потребама Србије и мери и потребама њених  грађана и привреде већ по мери ММФ-а. 

Да би опстао на власти данашњи режим и политичка мафија која иза њега стоји стално мора бити допингована новим и свежим финансијским инекцијама. Читав политички систем и правни поредак државе направљен је тако да само задовољава потребе те политичке мафије која у Србији ординира од почетка седамдесетих година прошлог века. 

Други разлог непостојања свеобухватне економске стратегије је једноставно незнање оних који би тиме у врху државе требало да се баве. Ту данас имамо апартичке међународних организација који са реалном економијом имају везе таман толико колико и чувена баба Курана. 

Највећи економски успеси Вучићевог режима су нова задуживања за која наводно плаћају мање камате иако ту нема никакве економске логике јер чим задуженост земље пређе 60% БДП-а и ризици давања новца таквим земљама се вишеструко повећавају и самим тим нови кредити постају скупљи. Не постоји апсолутно нигде у свету пример да је јавни дуг прогресивно растао а да су камате на нове кредите постајале мање. Србија је већ ове године морала да одвоји готово половину буџетских прилива за отплату доспелих камата и главнице. Следеће године и 2016. године та буџетска издвајања биће све већа и већа, да би у 2017. години достигла цифру од 6.7 милијарди евра што је више од две трећине српског буџета.

Режимске небулозе које се огледају у смањивању пензија и плата довешће до још већег хаоса и беде у Србији. Смешно је слушати режимске дубиозе о томе како ето нису смањили пензије које су мање од 25.000 динара јер је реч о најобичној лажи. Итекако су те пензије мање, прво због пада вредности динара који је само у 2014. години изгубио око 4% вредности у односу према евру. Пензије су умањене и за проценат раста цена пре свега комуналија, хране, превоза а ускоро ће бити умањене и растом цене енергената и грејања који је неминован. 

Реални пад вредности плата и пензија у протекле две године износи 10% пре било каквих мера штедње и сличних небулоза. На тај реални пад вредности плата и пензија влада узима још између три и осамнаест одсто што значи да ће од новембра ове године реални пад плата и пензија износити између 13% и 28%. Највећи удар овог реaлног пада плата па онда и пензија осетиће средња класа којој ће волшебно за мање од годину дана нестати трећина прихода.  

Да читава ствар буде гора садашњи режим наставио је жестоко задуживање земље и у протекле две године закључно са крајем 2014. јавни дуг је повећан за преко осам милијарди евра. Да им поверујемо да су те кредите узели са 9.3% каматне стопе што је једноставно немогуће али ајде. Висина камате које ће Србија морати да врати на ту суму од осам милијарди евра нових дугова прелази 750 милиона евра а највероватније када се у то урачунају и остали трошкови та цифра прелази 800 милиона евра камате која ће морати да се враћа само за ново задуживање у протекле две године. Уз камату се наравно мора враћати и део главнице тако да ће Србија само на новац који је узет у време владавине Александра Вучића морати да враћа преко милијарду евра годишње. 

Рачунајући традиционални буџетски дефицит који ће даље расти и који ове године износи 2.5 милијарди евра Србија се налази буквално на граници економског слома. Неће то бити банкрот државе већ буквално економски слом како државе тако и огромног дела популације који ће остати без икаквих прихода било да је реч о платама или пензијама.

На то треба додати и мању потрошњу до кога ће неминовно доћи прво због раста цена а затим и због смањених прихода. Планира се и отпуштање преко 100.000 људи из јавног сектора што ће довести до експлозије незаполености и енормног повећања беде и сиромаштва а све заједно и до много мањих буџетских прилива.

Рецепти ММФ-а нису никоме и нигде у свету донели било какав економски бољитак и напредак јер је економска политика коју спроводи ММФ уско повезана са геостратешким плановима оних који у ММФ-у воде главну реч а то су пре свега те тзв. западне силе. 

Економске мере и експерименти које спроводи режим Александар Вучића имају за циљ тотално и апсолутно потчињавање Србије западним мултинационалним корпорацијама и финасијским центрима где ће ће читава економија Србије и  све што се у њој створи бити усмерено на финансирање буџетских дефицита западних земаља јер је из Србије по западним изворима само у последњој деценији извучено и исисано преко 80 милијарди евра.

Економски савети и мере које ММФ препоручује телетабис државама као што је Србија усмерене су наравно и на повећање конкуретности фирми из западних земаља на српском тржишту што се одлично може видети површном анализом банкарског сектора у Србији и степеном динаризације српске економије и привреде.

Србија данас има највећи буџетски дефицит у Европи и један од највећих у свету. Србија ће током наредне године постати и званично најсиромашнија земље Европе, сиромашнија и беднија чак и од Албаније. Економски лом и слом Србије који се спрема предуслов је за даље комадање и черупање земље. То су конкретне економске реалности Србије данас.

Многи ће наравно пребацити да се ето не дају решења за насталу економску и свакаву другу врсту беде и несреће. Та решења наравно да постоје али нека вам та решења за сада понуде они који су преузели одговорност за вођење земље.

 

Србија данас