среда , децембар 13 2017

Балкан у султановом царству

Свемоћ председника Турске Реџепа Таипа Ердогана коју је обезбедио на крилима референдума могла би да закомпликује ситуацију на Западном Балкану, слажу се спољнополитички аналитичари. Они указују да би могао да ојача турску улогу и да води деструктивнију политику на овим просторима што би могло да се одрази и на односе балканских народа.

Карта на Муслимане и Албанце

Турски вођа је овим тријумфом, како сматрају аналитичари, зацементирао „султанизам“ у 21. веку. Председник Центра за спољну политику Драган Ђукановић мишљења је да би Ердоган на Балкану могао да ојача моћ у складу са раније прокламованом стратегијом, првенствено преко бошњачког и албанског фактора.

– Исход референдума може да закомпликује ситуацију, јер ће додатно удаљити бошњачку јавност у БиХ од Београда и од Загреба. Пре свега захваљујући стратешком партнерству Турске и бошњачких политичких елита, пре свега Бакира Изетбеговића и његове СДА. Слично ће бити и са једним делом албанске популације која је прилично везана за оно што предузима званична Анкара – указао је Ђукановић како ће већа моћ Ердогана у Турској утицати на „решавање проблема“ међу народима на Западном Балкану.

Бакир одушевљен

Уосталом, Бакир Изетбеговић није крио одушевљење резултатима референдума, оценивши да ће прилике у Турској дефинитивно стабилизовати, што ће је учинити још снажнијом регионалном силом.

То одушевљење Изетбеговића бивши дипломата Златко Диздаревић оценио је као поразно, јер илуструје јадан однос БиХ према Турској. Универзитетски професор Енвер Казаз сматра да Изетбеговић наступа емоционално, с циљем да ојача конзерватизам у бошњачком бирачком телу и произведе национализам сличан турском.

– Али, таква политика се не може применити у БиХ, будући да је она сложена држава која зависи од међуетничких односа. Стога је Изетбеговићево ослањање на Ердогана огромна грешка његове спољне политике – рекао је Казаз.

Муслимани ће платити цех

Аналитичар Џевад Галијашевић указује да би последице референдумског изјашњавања у Турској могле да буду јако негативне.

Непожељан код Срба

– И у Србији постоји муслиманско становништво које гаји веома позитивна осећања према Турској, а нарочито према Ердогану. Ипак, турски председник је неким изјавама изазвао негативна осећања у Србији, мада је тај неспоразум касније испеглан – каже Галијашевић.

– Мој бошњачки народ се у последња четири века идентификује са судбином Османског царства и турске државе, а тако је нажалост и данас. Склони смо ауторитарној свести и култу личности иако нам то вера брани. Кад кажу Турска, у Сарајеву мисле Ердоган. Кад кажу ислам, мисле Турска. Кад кажу БиХ, мисле џамија – каже овај стручњак за борбу против тероризма.

Он истиче да је та идентификација историјски и културолошки погрешна, неоправдана и сулуда, и да ће увек скупо коштати Бошњаке, али и цео Балкан.

Галијашевић очекује још деструктивнију политику Турске према Западном Балкану, и према будућности овог региона на његовом путу ка ЕУ.

Замерамо се Ангели због Турске

Аналитичар Душан Пророковић указује за „вести“ да Турска има зацртан пут на Балкану, од којег неће одступати, али би до затезања односа могло да дође на релацији Брисел – Анкара.

– Брисел се противи потезима Ердогана и могао би да потражи савезнике на Балкану, првенствено у својим чланицама Румунији и Бугарској и њиховим оштријим потезима према Анкари. То би потенцијално могло да води регионалним напетостима које би се одразиле на БиХ и Србију – тумачи Пророковић евентуалне последице.

Душан Пророковић види као исхитрен позив Александра Вучића да Ердоган посети Србију, још у поруци којом му је честитао изборну победу.

– Не треба Вучић са одушевљењем да га позива у Србију док не буду рашчишћени Ердоганови односи с БиХ и Косовом. Сетимо се само изјава непријатних за Србију због којих се нико није извинио. С друге стране Вучић много жури, јер очито не разуме међународне односе. Због тог потеза, могао би да има проблема са Ангелом Меркел и непријатну ситуацију у односима са Берлином – тумачи наш саговорник.

Највећа џамија ниче у Београду!?

Медији у региону пренели су да је Александар Вучић у склопу комплекса „Београд на води“, договорио изградњу велике џамије. Наводе и да је према незваничним најавама из Уједињених Арапских Емирата џамија централни део архитектонског плана овог пројекта.

„Џамија у Београду пројектована је тако да по величини и раскоши надмаши највећу највећу џамију у Европи која се налази у Риму“ јавља портал „Србијаданас.нет“. Њихова извори наводе да представници српских архитеката који раде на овом пројекту тврде да је ово званично договорено с Арапима, али да из политичких разлога још није саопштено грађанима Србије.

Да подсетимо, и 2010. године је пукла вест да ће Турска почети градњу великог исламског центра и џамије на аутопуту Београд – Ниш по договору тада премијера Реџепа Тајипа Ердогана и бившег председника Србије Бориса Тадића.

Купују фирме и моћ

Турска је последње две деценије пуно улагала у регион. У Србији је отворено неколико фабрика, у БиХ су инвестиције су премашиле 100 милиона, а у Црној Гори је уложила у Железару у Никшићу и изградњу тржног центра у Подгорици. У Хрватској је улагано у туризам, а сума је достигла 300 милиона евра, док је Македонији Турска један од најважнијих трговинских партнера и има концесије на аеродроме у Скопљу и Охриду. Турска развија послове и на Косову.

И тада су детаљи пројекта држани у строгој тајности, али су „Вести“ пронашле ту локацију по инструкцијама Адема Зилкића, реисул-улема Исламске заједнице Србије. Тада смо запрепастили мештане Умчара који су у глас одговарали „каква џамија, па ово је бре Шумадија“. Није их умирило ни објашњење да је Исламски центар намењен турским гастарбајтерима на путу у отаџбину. Неки су се шалили да немају економски интерес, јер неће моћи да им продају свеће и прасетину, али су већином били огорчени.

– Па одмах ту је наша црква. Били смо 500 година под њима, је л’ ово сад смишљено да се врате – питали су мештани Умчара.

Мештани су претили да ће се организовати и спречити градњу, али се догодила промена власти 2012. и све је брзо заборављено.

Д. Декић – Вести

фото: Ројтерс

Актуелно

Харадинај би да узме 17 одсто Црне Горе

Влада у Приштини усвојила је извјештај у којем се наводи да је споразумом о демаркацији …

На Балкан се вратило 300 терориста Исламске државе?

Званичне процене служби ЕУ и земаља Западног Балкана показују како је, од појаве ИД, на …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons