Од почетка године банке у Србији кренуле су у нову потрагу за клијентима јер им је простор за то отворила промена класификације позајмица која је на снагу ступила 1. јануара. У томе им помаже и чињеница да више нема ограничења висине рате према заради, што омогућава још веће задуживање клијената.
Тако је Београђанку Љиљану М. пре неколико дана затекао телефонски позив из банке са понудом да узме нову позајмицу иако у тој банци већ има кредит са ратом која достиже 50 одсто њених примања.
– Позвала ме је службеница банке и одмах кренула да ми представља шта све имају ново у понуди и да ми нуди да узмем кредит. У тој банци немам текући рачун већ рачун наменски отворен да бих примала пензију из Француске. На основу тога већ су ми одобрили готовински кредит за који плаћам рату која износи 50 одсто висине пензије. Када сам јој рекла да имам тај кредит, она је проверила у компјутеру и радосно ми рекла да нема везе и да могу да узмем још један – каже Љиљана М.
Дупло већа задуженост у односу на 2006.
Грађани Србије у просеку за банкарске и лизинг услуге дугују 818 евра, што је 2,2 пута више од просечног примања које износи 379 евра. Највећи део односи се на кредите, 733 евра, следе кредитне картице 49 евра, минус по текућем 29, док за лизинг шест евра. Пре пет година, у просеку задуженост је износила 401 евро, што значи да смо успели да се дупло више задужимо.
У банкама кажу да је њихова пракса да у одређеним периодима покрећу кампање за поједине типове кредита. Како објашњавају у Сосијете женерал банци, уобичајено је да се оне везују за тренутно интересовање клијената, као што су туристички кредити у време годишњих одмора, а готовински кредити и платне картице када су празници.
– Некад је разлог покретања кампање актуелна ситуација, као што је на пример за рефинансирајући кредит са грејс периодом од 24 месеца покренута након прошлогодишње иницијативе премијера да банке помогну клијентима који имају потешкоћа са отплатом задужења – наглашавају у Сосијете женерал.
Кеш кредити у Србији су и те како популарни, једино за њих нема пада тражње. Грађани их воле јер могу тим новцем да располажу како год зажеле, а банкари, што је и логично, јер су међу најскупљим производима. Годишње ефективне каматне стопе износе и до 34 одсто. Пракса показује, кажу у Хипо Алпе-Адрија банци, да је клијентима најкорисније да буду информисани о готовинским зајмовима.
Уколико банка нуди кредите тако што службеник банке позива телефонски грађанина, како истиче Николаос Коуломпоурос, директор Сектора за кеш кредите и кредитне картице Еуробанке ЕФГ, они то чине позивајући само своје клијенте. Истиче да се поштују сви законски прописи.
Наравно, кредите нуде и када клијент посети експозитуру, индиректно кроз промотивне материјале или директно у разговору са службеником банке.
– Не постоји универзални приступ. Кредитна понуда је скоро увек персонализована и сачињена на основу информација добијених од клијената и актуелне понуде. Кредити које углавном нудимо су рефинансирајући, кеш, дозвољени минус и кредитне картице. Ако клијент користи неки кредитни производ у банци, предлажемо му пребацивање плате уз снижење актуелне каматне стопе – каже Коуломпоурос.
Раније клијенти нису могли да узму кредит чија рата премашује 30 одсто примања (50 одсто код стамбених кредита). Међутим, изменом прописа утврђено је да клијент може и више да се задужи јер након одбитака свих кредитних оптерећења треба да има довољно расположивог новца за минималну потрошачку корпу (29.573 динара). Остали критеријуми најчешће су регулисани интерним процедурама банке, а највише зависе од процењеног ризика наплате.
Добро размислити
У банкама мудро одабиру коме ће да понуде ново задужење. Њима је битније да је клијент платежно способан него да само одобре кредит.
– Иако је суштина врло једноставна, тешко је реализовати шта је жеља, а шта потреба. Наравно, ако желимо кредит, треба се запитати да ли нам је и потребан. Важно је да се схвати да кредит није приход и да не смемо да се ослонимо на то да од њега живимо. То је привремена мера. Кад се то разуме, не може да се уђе у проблем – каже Душан Узелац, уредник сајта каматица.цом.
На питање да ли је на вишак новца утицала одлука НБС да измени класификацију за поједине категорије кредита, која је почела да се примењује од 1. јануара, Николаос Коуломпоурос одговора да је НБС својом регулативом банкама дала већу слободу у смислу одредивости кредитног задужења клијената, односно “вишка” који могу да пласирају.
Блиц
