Не чуди ако у наглом опоравку економије након пандемије расту и цене, али ако се томе додају “бесплатан новац” и велики државни пакети помоћи привреди – онда и инфлација куца на врата. Хоће ли све стално поскупљивати?
Економисти без већих брига прате тренутне стопе поскупљења у процесу повратка светске економије на старо. Нове околности су проузроковале и већу потражњу – па тако и већу цену енергената, сировина, а и читав ланац доставе још не ради како треба. Што се тога тиче, извесно је да ће у догледно доба понуда нарасти, а цене опет пасти.
Када се томе већ приброје чак негативне камате централних банака како би пласирале новац, онда су прогнозе сложеније. Америчке Федералне резерве – тамошња централна банка, најавиле су да ће следеће године у два корака повећати есконтну стопу што је изазвало панику међу шпекулантима на берзи који су се научили на поплаву државног новца, али без пада његове вредности.
Томас Мајер из економског института “Флосбах фон Шторх” у Келну одавно негодује због ниске каматне стопе Европске централне банке. Он не мисли да је паника међу шпекулантима на берзи оправдана, али и овај пут упозорава да “стари механизми” којима централне банке могу обуздати инфлацију више не функционишу јер су испуцани, пише Мајер у коментару за лист Велт.
“Европска централна банка не може да уведе више референтне каматне стопе без угрожавања стабилности високозадужених земаља као што је Италија”, упозорава и Габријел Фелбермајер из Института за светску економију у Килу.
Кад се све зброји, то значи да ћемо морати да навикнемо на вишу стопу инфлације. Тај институт процењује да ће ове године она бити 2,6 одсто, највиша још од 2008. али ни то није крај – мораћемо да се навикнемо на пораст цена чак и кад прођу ефекти пандемије.
Највеће упумпавање новца у историји
Фридрих Хајнеман из Центра за европска економска истраживања у Манхајму се такође помало брине и то из више разлога. Први је психолошки: посебно у САД већ многи верују да долази инфлација, а када људи верују, онда инфлација и долази. А онда, кад је стопа инфлације у САД тренутно достигла чак пет одсто, прети улазак у зачарани круг.
“Тих пет одсто инфлације у САД је заиста било прави шок. Знамо да су цене и плате у САД много флексибилније него у Европи па је тако и стопа поскупљења много снажније реаговала на опоравак конјунктуре. Тако висок постотак је ипак био изненађење”, каже Хајнеман.
Други разлог је још озбиљнији: овог марта су САД одлучиле да се упусте у највећи пакет обнове економије у историји те земље у висини од 1,9 билиона долара – то је осам одсто БДП-а те земље. Таква гомила новца ће неминовно утицати и на његову вредност.
“Бајденова влада ствара дугове брзином каква се није видела никад у доба мира. Федералне резерве још нуде нулте камате како би уопште могли да се финансирају историјски високи дефицити”, констатује Хајнеман.
То се у одређеној мери може видети и у Европи, али “европски министри финансија су код нових дугова и даље мале бебе у поређењу с америчком министарком финансија Јелен. Та мешавина задуживања, откупа вредносних папира од централне банке и без референтне стопе је у САД већ тако екстремна да онда долази до неугодног изненађења инфлације.”
Што пре почну…
У сваком случају већ расте притисак на централне банке нека смире претећу инфлацију, поготово кад је реч о откупу хартија од вредности. Но тржиште новца је већ постало прави наркоман у зависности од јефтиног новца централних банака. Већ смањивање те дозе би могло проузроковати шок на тржишту новца. “То је велики проблем”, признаје Хајнеман.
“У Европи, САД и Јапану се деценијама сматра да су централне банке јемство стабилности банака, тржишта деоница и држава. До сад је све ишло добро јер већ деценијама нисмо нити имали неки прави удар инфлације. Можда је то сад испит, јесу ли централне банке стварно још слободне и независне да се боре за стабилност цена. Имам дилема и кад је у питању Европска централна банка и Федералне резерве, мада из различитих разлога”, каже економиста из Манхајма.
Сједињене Државе себи не могу да допусте нагли и трајни пад вредности на берзама јер ће тако угрозити не само приватни иметак, него и тамошње пензионе фондове. А Европа не може да приушти високе камате без опасности за земље које грцају у дуговима као што је Италија и које потпуно висе на кисеоничкој боци негативних камата Европске централне банке, каже Хајнеман.
Та зависност се још повећала у доба пандемије тако да централне банке стварно могу доћи у ситуацију да букне инфлација – и да немају никакве инструменте да је обуздају.
Ипак, шансе има, али треба и памети и одлучности. И треба почети одмах, и у Европи и у САД.
“Што пре централне банке почну да припремају тржиште на излазак из екстремне експанзије, то ће лакше избећи да касније морају ‘до даске’ да стисну кочницу”, каже економиста.
Решење се чини логичним и једноставним: управо ови пакети конјунктурне помоћи треба да замене то вештачко одржавање ниских камата код задужених земаља.
Сад је прави тренутак: Европска комисија је управо почела да шаље прве милијарде из пакета од 750 милијарди помоћи за опоравак од пандемије у државе чланице.
“Неће бити бољег тренутка да Европска централна банка укине ту дрогу звану: без камате”, закључује Хајнеман.
Дојче веле
