Док власти у Загребу не одустају од правоснажних пресуда или интерполових потерница против политичког и војног врха некадашње СР Југославије, ЈНА и Војске РСК, попут Момчила Перишића, Веселина Шљиванчанина, генерала Милета Новаковића, команданта Војске РСК – дотле од Србије траже да аболирају хрватске званичнике који су оптужени за сличне ратне злочине. Ово је позадина недавног сусрета у Загребу министара правде Србије и Хрватске, Николе Селаковића и Орсата Миљенића који је додуше завршен само уз обећање српског министра да ће се формирати мешовите комисије које ће се бавити овом тематиком.
Конкретан повод за “хрватску офанзиву” је списак од 44 оптужених хрватских држављана на челу са Владимиром Шексом, некадашњим потпредседником владе Хрватске и председником Сабора, Иваном Векићем, бившим министром полиције и Томиславом Мерчепом, командантом Специјалне јединице полиције МУП Хрватске, као и Бранимиром Главашем, бившим градоначелником Осијека.
Хрватска је крајем прошле године, други пут за мање од годину дана, вратила ове списе у Београд. Да подсетимо, те оптужнице су биле повод да хрватски Сабор прошле године изгласа контроверзни Закон о ништавности појединих правних аката ЈНА, СФРЈ и Србије.
Овај правни акт још није повучен и налази се на оцени пред Уставним судом Хрватске, а Хрватска, притиснута крутим правилима ЕУ да будуће чланице морају нормализовати односе са суседима, сада то покушава по принципу “да се Власи не досете”.
[quote]
Страх Крајишника од изручења
Саво Штрбац каже да га свакодневно телефоном зову Крајишници који се и даље налазе на хрватским оптужницама.
– Они страхују да би могли бити изручени. Од укупно 1.549 процеса у Хрватској за ратне злочине и даље је убедљиво највише против Срба, а притом не постоји ни једна оптужница за највеће злочине који су почињени над Србима – наглашава Штрбац.
[/quote]
Наиме, Хрватска врши притисак на Србију да измени закон по коме је Тужилаштво за ратне злочине надлежно за сва кривична дела ове врста почињена на простору бивше Југославије и ограничи се само на своју територију.
– У замену за овај уступак, Загреб би могао да ревидира списак са 1.549 имена Срба оптужених за ратне злочине против којих се у Хрватској и даље воде поступци, али и неке већ пресуђене предмете – сазнају “Вести” у дипломатским круговима у Београду.
Према тврдњи нашег извора, званични Загреб инсистира да се Тужилаштво за ратне злочине Србије одрекне и такозваних војних оптужница некадашње ЈНА, али и “надлежности над целом територијом бивше Југославије”, односно да се за ратне злочине суди по територијалном принципу.
У Министарству правде Србије “Вестима” је потврђено да је Хрватска заиста недавно затражила промену српског закона, али тврде да још ништа није договорено.
– Загреб је раније доставио радни текст за израду Споразума о процесуирању ратних злочина чија је суштина да за процеуирање буду надлежни судови држава на чијој територији је злочин и почињен. Међутим, ништа није договорено. Министар Селаковић је предложио да се следећег месеца у Београду сусретну две експертске комисије које би се бавиле овим питањем, а до тада ће се разговарати и са Тужилаштвом за ратне злочине у Србији, али и другим релевантним дрзавним органима – кажу у Министарству правде Србије.
Директор Веритаса, Саво Штрбац, истиче да му цела прича делује крајње неозбиљно.
– Изгледа да и овај сазив Министарства правде Србије не схвата суштину проблема, па отуда прибегава ранијем “рецепту” – кад не знаш шта ћеш, а ти формирај комисију. Владан Батић је први започео са том праксом, а редом су је наставили и остали министри правде и таква тела до сада нису дала никакав резултат – огорчен је Штрбац који тврди да Србија поново затвара очи пред суштином проблема.
[quote]
Забрањена тема
Штрбац сматра да је кључно питање шта ће бити са свим оним правоснажним пресудама у Хрватској, посебно некадашњим официрима ЈНА.
– Перишић је ослобођен у Хашком трибуналу, а у Хрватској је у групи од 30-ак официра осуђен на 20 година. Слично је и са Шљиванчанином и другима. То је и даље забрањена тема – каже Штрбац.
У Министарству правде ипак тврде како ће и ови случајеви бити предмет разговора експертских тимова и претпостављају да би и овај проблем могао да се реши неким наредним споразумом између две земље.
[/quote]
– Мада је и сама процесуирала велики број Срба, посебно бивших припадника ЈНА, Хрватска сада тражи од Србије да се “одрекне” оптужница војног правосуђа бивше ЈНА и СРЈ против хрватских држављана, не нудећи ништа конкретно заузврат. Министарство правде Хрватске је крајем децембра прошле године заиста вратило Београду 44 оптужнице, али не на основу Закона који је Сабор изгласао, јер би то изазвало гнев ЕУ, већ позивајући се на неки споразум из 1997, о коме нико ништа не зна. Покушао сам да пронађем такав документ, али нисам успео – каже Штрбац.
Ђорђе Трифуновић: Оптужнице препуне доказа
Бивши председник Војног суда у Београду, Ђорђе Трифуновић оцењује захтев Хрватске јако чудним.
– Војно правосуђе је по Уставу једино било надлежно за процесуирање ових дела, па не видим због чега је битније ко је водио истрагу од онога шта се налази у доказима. Гледао сам те оптужнице и тврдим да су професионално и квалитетно направљене, а да су докази о бројним злочинима ове групе необориви. Без обзира ко био надлежан, ти људи морају да изађу пред суд и да одговарају – тврди Трифуновић и додаје да је највећи апсурд у томе што су и хрватски судови, налик војним, заправо поступали по истоветним, законима бивше СФРЈ.
– Међутим, Хрватска је свесно ишла на “кванитет” оптужби и пресуда како би и то био доказ њене независности. С друге стране, војно правосуђе није имало средстава да суди у одсуству, а претпостављам да касније, када су ти предмети уступљени Тужилаштву за ратне злочине, није било ни политичке воље за тиме – истиче Трифуновић.
Вести
