Београдске приче: Александров чекић ударио по Жрнову (фото галерија)

Шта су за врх Авале осмислили Иван Мештровић, масони и почивши краљ. Краљ је полажући камен темељац држао сребрни чекић, што је типичан елемент слободнозидарског обреда

Споменик Незнаном јунаку на Авали, какав данас познајемо, симбол је и познатих и непознатих токова у нашој међуратној историји и култури. Оно што сви знамо јесте да је споменик подигнут у част свих страдалих ратника и недужних цивила из Првог светског рата.

Непознатим или мање познатим разлозима настанка овог монумента посвећена је ова прича…

„Сахрана“ Жрнова

До почетка изградње данашњег споменика, Незнани јунак је био сахрањен испод пирамидалног споменика, одакле је премештен на врх Авале. Тада је краљ Југославије Александар Карађорђевић одлучио да споменик буде овде, а само неколико месеци пре атентата у Марсељу, положио је камен темељац за нову грађевину.

Пре тога, с врха Авале морао је да буде уклоњен прастари град Жрнов, који је вековима чувао прилазе граду и био необично важно утврђење свим претходним властодршцима Београда.

Како нам је објаснио историчар Радован Дамјановић, Мештровићу је требало „бело платно“ на којем би исцртао силуете приказа који је желео, а стари град, који би и данас био један од симбола престонице, тада је упокојен.

– Жрнов је елиминисан експлозивом са врха Авале како би ослободио овај простор – објашњава Дамјановић. – У то време, рушење тако јединственог споменика, да би неко на његовом месту подигао други, био је прави скандал. Зидине тога града биле су на врху Авале још из античког доба , са бедемима из раног средњег века. Тада се цело утврђење састојало од Малог града, са двема кулама, и Горњег града, око којег су касније Турци направили још озбиљнију фортификацију.
Једно подсећање говори да је највећи међуратни скуп слободиних зидара, или масона, одржан управо у Београду 1926. године, и да су се сви учесници фотографисали на Авали. На највишој тачки најближе београдске планине, која је требало да послужи као зарубљена масонска пирамида, краљ Александар је одлучио да направи овај споменик. На врху такве пирамиде, Мештровић је поставио монумент који је силно подсећао на гробницу персијског цара Кира, чији маузолеј му је послужио као инспирација.

Удар сребрног чекића

Церемонија приликом које је постављен камен темељац данас нам говори о томе шта је тачно била амбиција краља Александра.

Истини за вољу, нема много података који прецизно говоре о његовом слободнозидарском ангажману, поготово у светлу његовог великог историјског утицаја на овом простору. Ипак, остао је забележен извештај француског дипломате Леона Декоа, који јасно одређује југословенског владара као масона. На крају, више је него јасно да је приликом ове церемоније краљ Југославије обавио и један масонски акт.

Он је положио камен темељац држећи сребрни чекић у руци, што је типично слободнозидарски обред, па је фотографија са тог догађаја много вреднија од било којег текста који би новинар могао да уприличи, пратећи овај догађај.

На Видовдан, 28. јуна 1934. године, краљ Александар Карађорђевић на тај начин је обележио почетак изградње овог важног градског и државног споменика.

Фотографије показују краљев долазак на Авалу тога дана, као и детаље његовог боравка. Нажалост, име аутора није сачувано, али јесу упечатљиви детаљи краљеве посете.

Прича још више добија на значају због податка да је Александар Карађорђевић неколико месеци после овог чина убијен у Марсељу, тако да се ове фотографије убрајају међу последње на којима је снимљен. 

„БРАТ“ АТАТУРК

После убиства краља Александра у Марсељу, међу бројним телеграмима са изјавама саучешћа, стигао је и онај од председника Турске, Кемала Ататурка. Лидер и реформатор турске државе послао је депешу у којој је написао како је „изгубио брата“.

То је био потпуно неконвенционалан и неоуобичајен начин ословљавања између владара оног (и овог) доба, али је међу масонима потпуно природан, јер се међусобно ословљавају са „брате“.

 

Новости