Београдски тријумвират даје све српско за ЕУ-маглу

Србијом владају тројица, од којих се један ваља по поду у Бриселу, други глуми царицу Милицу и пише литерарне саставе по новинама, а трећи пузи и клечи и преименује Србе у Босанце, а сва тројица трговцу људским органима поклањају моје Косово

Како то да не признају државу Косово ако натерују Србе са севера Косова, који су до сада живели слободно у земљи Србији, да прихвате косовске законе!?

Они су већ мртви као политичари, само им то још нико није рекао

Пише: Споменка ДЕРЕТИЋ

У Београду ради око 8000 западних обавештајаца специјализованих за манипулације народом, за слуђивање грађана путем маркетиншких трикова и средстава информисања.

Тако се могло десити да су у неколико последњих изборних циклуса у парламент ушле странке чији су кандидати давали предизборна обећања лажна, у потпуности супротна од политике коју постизборно воде.

Што је интелигенција појединаца нижа то је успех западних магова виши. У потпуно контролисаним медијама у Србији не може да се чује чак ни оно дете из Андерсенове бајке да је цар го, да макар неко шапне владарској тројци Вучић, Николић, Дачи (оно ћ одлетело је заједно са звездицом изнад назива Република Косово) да су на последњим изборима за републички парламент заједно освојили, са Динкићем приде, једва трећину гласова бирача.

То не може да порекне ни шишмиш Благојевић из ЦЕСИД-а који, гле чуда, зна какви су резултати избора и пре него што су затворена бирачка места.

Србијом кола прича о познатом протесту напредњака због изборне крађе и пронађених гласачких листића у џаковима баченим у контејнере. Наводно је Николић отишао код челника ДС-а да им припрети због крађе, а они су му, кажу, објаснили: покрали смо дебело Томо, али зар хоћеш у парламенту да гледаш Двери и радикале уместо Динкића и Чеде и још десет Коштуничиних посланика више?

Уколико ова прича није тачна, онда су част и достојанство у Србији угрожени и више него што изгледа. Бајковите анегдоте народ измишља када је несрећан и када не верује својој власти.

Најновија бескрупулозност еврофанатичне, пронатовске и проамеричке власти огледа се у уцењивању Срба на Космету и претњи мислећем делу српског народа поводом референдума о статусу Косова. Одмах да се разумемо, страни агенти не само да саветују и убеђују домаће провинцијалне политичаре, већ им наређују шта и како да ураде с обзиром на то да су клике на власти било купљене, било уцењене, а најчешће и једно и друго.

Очигледно је договорено (страни окупатори и домаћи издајници, како се некад прецизно говорило) да се питање на референдуму постави подмукло не би ли се народ поново жедан превео преко воде.

Очигледно је то већ по маркетиншкој халабуци поводом једне анкете чије је питање гласило: да ли сматрате да су наши преговарачи постигли максимум приликом бриселских преговора? Више од 60% анкетираних је одговорило потврдно. И то јесте тачно, али је питање погрешно постављено.

Није проблем у томе да ли јесте или није постигнут тренутни максимум, ако он јесте лошији него што је актуелна ситуација на северу Косова, и ако ови преговори де фацто признају независност албанске државе Косово, односно јужне покрајине Републике Србије. Разложно је бојати се да ће и питање – да ли сте за независно Косово, што би и био резултат преговора у Бриселу – бити замењено непотребним и подмуклим питањем, на пример, да ли сте за преговоре са владом Косова, или премијером, или већ ким од косметских Албанаца.

Другим речима, Европска Унија је натерала руководство Србије да за датум преговора за улазак наше државе у политичког мртвака који се још зове ЕУ, предају јужну покрајину Републике Србије Албанцима, сецесионистичкој националној мањини, да пониште хиљадугодишњу српску историју, централно чвориште генетичког кода српског народа, без чега би Срби од сутра постали колективни зомбији, односно понижени, утучени робови Брисела, Вашингтона, и мозга новог геополитичког поретка (унификација света под вођством британских банкара и масона није додуше нова) стационираног у Лондону.

Нажалост, у Србији се тек најављује интелигентан, патриотски отпор почетку уништења државе.

Нигде се у строго контролисаним медијима не може прочитати поштена анализа политичког штеточинског деловања људи на власти. Нема чак ни претпоставки зашто су пристали Николић, Вучић и Дачи да наставе преговоре са трговцима људским органима, попут господина Тачија, када их ништа на то није обавезивало, поготово не да под наредбом баронесе Ештон Кети пристану да сазидају границу између средишње Србије и њеног јужног дела, да се одрекну рудних богатстава на северу Косова и Метохије, насељеном искључиво Србима који искључиво хоће да живе у својој Србији, зашто поклањању питку воду (стратешки ресурс 21. века) – речју, због чега су не само преварили бираче, него су и прекршили Устав.

Тиме је црна тројка постала велеиздајничка група која ће сасвим сигурно за то одговарати.

Оправдање није уколико су на велеиздају били приморани, због уцене или било чега сличног.

Посебно је српски народ погодило то што његов премијер Ивица Дачи приликом посете Москви (мора се нагласити да је далеко најпопуларнији политичар у Србији рођен у матушки Русији и да се зове Владимир Владимирович Путин, да се за његово здравље Срби у црквама моле и за јачање Русије) није показао пријатељство према руском председнику онолико колико се улизује Ештоници, Филеу, Рикеру, па чак и Кацину, које Срби не само да не воле него их са правом сматрају непријатељима, баш као што са правом говоре: Бог је на небу, до њега Путин, а за њим Срби. И четвртог нема.

Да нису само српски политичари непопуларни толико да за њих гласа мање од једне трећине народа, пример је недавно изабрани француски председник Оланд. Његова популарност је опала за више од педесет посто, и француске новине доносе Оландове карикатуре као Пинокија, лутка коме је нос порастао јер је варао и лагао бескрајно.

Нажалост, овај нос је симбол превараната и лажова, па се на нашим актуелним политичарима може видети само ако носите интелигентне наочаре у боји. Уосталом, народ зна да је Србију Запад окупирао, и то меко, а властодршци Србије болују од опасног комплекса неузвраћене љубави: они воле ЕУ, Вашингтон и НАТО, али Запад не воли њих. Чак их презире.

Како су ми причале западне колеге, никада нас нису волели, али нас презиру тек од 5. октобра када је власт ДОС-а издала државу због магличасте демократије, илузије које на Западу више нигде нема.

Премијер Србије Ивица Дачи је, наводно, социјалиста. Од изворног програма и статута Социјалистичке партије Србије које су осмислили и написали најумнији људи осамдесетих година на челу са академиком, философом светског угледа, није остао ни камен на камену, односно, ни реченица на папиру. Садашња партија је, у ствари, европска социјалдемократска сирена – пола риба, а пола девојка. Понекад сирена запева, па привуче наивне морнаре, и онда их потопи.

Када су председника СПС-а и троструког председника српског народа Слободана Милошевића Ђинђићевци киднаповали и са џаком на глави убацили у авион за Хаг, председник је само рекао: срећан вам Видовдан, Срби.

Није објављено да је један пилот одбио да повезе авион са председником у хашку тамницу.

Милошевић је партију оставио поштеном социјалисти, оданом другу, великом патриоти, мудром и скромном политичару, вишеструком што министру, што заменику министра, Богољубу Бјелици. Овај недавно преминули правник, који се успешно бавио осетљивим војним пословима, окупио је у извршни одбор љуте патриоте, тврде социјалисте и са њима изашао пре пет година на изборе са више него довољним бројем потписа, али је био одбијен, јер је Социјалистичка партија Слобода додала уз назив залагање за слободну Србију.

Изборна комисија је одиграла подмуклу и прљаву улогу, о чему ће се једнога дана опширније писати. Дачијева социјалдемократска партија под старим називом је учествовала, и научени Ивица је у кампању ушао залажући се за Косово у Србији, за чврсто, одлучно и јасно деловање социјалиста и патриота, и богами добро прошао.

Овде да додамо да су се Западни агенти – са задатком да униште слободарску мисао у Србији, да утуку народ толико не би ли размишљао само о кори хлеба – потрудили да помогну неког меког, неког кога могу уценити, а да по сваку цену изворни социјалисти буду онемогућени да уђу у парламент.

Ивица Дачи, који је руског премијера и руског председника злоупотребио сликајући се са њима, а све покушавајући да народу српском који длаку са Путинове косе воли више од целог Дачића и његове странке, представи како су наводно Путин и Медведев за франкештајнски споразум Тачи-Дачи.

Бивши немачки лист на српском језику „Политика“ у недељном броју објавио је премијеров литерарни састав, односно политички трилер у којем објашњава (ако ико нормалан то може да објасни) због чега је шутнуо Устав, па је тиме што се поноси због непоштовања Устава сопствене земље постао јединствени председник владе у свету.

Пацификовани Дачи, који воли да доручкује у Вашингтону и онако провинцијално задивљено звирне у америчког председника, а да вечера у Бриселу са трговцем људским, најчешће српским органима, господином Тачијем и британском баронесом, заблистао је као зналац српске историје.

Све да би оправдао зашто је споразумно са баронесом и трговцем предао терористима Косово са све благом и Србима, почео је да се присећа четрнаестог века, турске окупације, српске властеле, убијеног на Косову пољу султана Мурата и кнеза Лазара. Најчешће се присећао царице Милице и миле јој ћерке лепе Оливере коју су удали за султановог сина Бајазита.

Можда би Нушић ово боље разумео од мене, али претпоставићу да је Бајазит Дачи, да смо ми Срби кнез Лазар, да је он Дачи Ивица царица Милица, једино не знам ко је Оливера ако није бароница Ештон.

Српска тројка је научила, или су је научили да као Шваба тралала непрестано понавља да никада неће признати Косово – мислећи да сто пута поновљена лаж постаје истина. Додуше, свако ко има пола сантиметра вијуга у мозгу поставиће питање – како то да не признају државу Косово ако натерују Србе са севера Косова, који су до сада живели слободно у земљи Србији, да прихвате косовске законе!?

Како то да не признају независно Косово, а сазидали су граничне пунктове, довели царинике, царине несрећне Србе, њихове лекове које носе, кесе брашна, или флаше уља?

Они су споразумом са премијером Косова, трговцем људским органима, господином Тачијем де фацто признали независност Косова, и биће најстроже кажњени и због велеиздаје, и због прављења народа лудим.

Александар Вучић, први потпредседник владе, министар војни, енолог, шеф свих тајних служби, издајица кума и председник Српске напредне странке, такође се куне да није признао Косово и хвали се како се у Бриселу ваљао по поду.

Вучићу је донедавно рејтинг био висок јер је почео да хапси богаташе лопове, али је брзо посустао, па му је и рејтинг почео да опада чим је народ схватио да се за корупцију хапси селективно. Чак се прича да је Мишковић ухапшен не би ли се створио простор за Цанета Жапца и Филипа Цептера, који су наводно на захтев западних агената поткупили дебело и издашно Вучића и Николића, да униште најмоћнију партију у Србији – Српску радикалну странку, која је била тврдо патриотска (као и Милошевићева, односно Бјеличина Социјалистичка партија) и антизападна, а традиционално проруска.

Вучић је са Динкићем у арапским емиратима договорио продају зиратне српске земље у Војводини Арапима, а сутрадан су за њима допутовали председница такозване државе Косово Јахјага са једним косметским Албанцем бизнисменом који је новац зарадио сумњиво, кажу тргујући наркотицима, људима и људским органима. Ја у случајности не верујем.

Трећи лутак српски Пинокио је председник државе, господин Николић, кога од миља зову Тома-диплома јер је диплому факултета добио на тајанствен, готово НЛО-начин.
Николић је у другом кругу за длаку победио.

Да није било позива Војислава Коштунице и да се хиљаде људи нису заваравале да ће Тома одбранити Србе на северу Космета и проблем Косова из ЕУ уз помоћ Русије пребацити у Уједињене нације, Николић никада не би добио председничке изборе.

Паметнији нису изашли да гласају у другом кругу.

Син двоје уистину знаменитих српских интелектуалаца, осамнаестогодишњи Р. Л. први пут је изашао на изборе прошле године и гласао је за Двери. (Занимљиво је да деца из најбољих српских кућа гласају или за Двери или за радикале.) На питање да ли ће у другом кругу гласати за Николића, младић одлучно одговорио: „Зар да гласам за онога ко је издао ЧОВЕКА У ЗАТВОРУ?“

Сада многи тврде – и то они који су гласали за Николића и напредњаке – да онај ко изда кума издаје и партију, па је логично да ће издати и државу.

Тачно је да Николић иде на све руске културне манифестације у Београду, и не сумњам да као и већина Срба воли Русе и Русију (уосталом, западни аналитичари са правом тврде да од неруса највише Русију и Русе воле Срби), али је Томислав Николић поводљив, странцима говори оно што желе да чују, несигуран је, необразован и, што је најгоре, има очајно лоше саветнике.

Дигао је руке и од Косова, и од Срба на Косову, и од Устава, једино је као и остала двојица (Вучић и Дачи) задивљен као провинцијска беба и опчињен ђинђувама са Запада, па слуша ли слуша све што му Рикер или Филе, ружњикава баронеса, или Јелко Кацин нареде. Заборавио је да је Тадић пропао на изборима и у политици јер је предао Косово, и сваки Србин се или уздигне, или падне на Косову и због Косова.

И тако, Србијом владају тројица, од којих се један ваља по поду у Бриселу, други глуми царицу Милицу и пише литерарне саставе по новинама, а трећи пузи и клечи и преименује Србе у Босанце, а сва тројица трговцу људским органима поклањају моје Косово. Они су већ мртви као политичари, само им то још нико није рекао.

 

Факти