Бивши аустријски министар унутрашњих послова Херберт Kикл понавља тврдњу да је са Србијом било договорено враћање потражилаца азила из Аустрије. Међутим, тај наводни уговор јавност и даље није видела.
„Сада могу то да кажем: током министарског мандата сам наложио да се испреговара уговор са Србијом у којем смо се сагласили да тамо заједнички управљамо повратничким центром. Тамо бисмо могли да пошаљемо људе који немају право на азил, али које њихове матичне земље не желе да приме“, тврди Херберт Kикл у интервјуу за аустријски Kлајне цајтунг.
Бивши аустријски министар додаје да не зна шта се десило са том идејом и уговором након његовог одласка са власти.
На питање новинара да ли би слање људи у Србију ишта решило или само пребацило проблем са једног на друго место, Kикл је рекао: „Да, наравно, не иде друкчије. Циљ јесте био да их сместимо негде другде. Али мој посао као министра унутрашњих послова је да ти људи напросто више не буду у Аустрији.“
О наводном споразуму са Србијом је Kикл говорио још септембра прошле године, али сада први пут помиње некакав „повратнички центар“ на територији Србије којим би наводно заједнички управљали Беч и Београд.
Изјаве једног од водећих људи аустријских Слободараца су крајем прошле године биле повод десничарима у Србији да упале аларме – да ли Аустрија збиља враћа одбијене потражиоце азила баш у Србију, чак и ако нису српски држављани?
Нигде доказа
Истраживање ДW је крајем јануара показало да и у Бечу и у Београду ћуте о наводном уговору, па је све остало на сазнањима бившег министра Kикла да је споразум потписан на „чиновничком нивоу“ и да се најпре радило о враћању „око 200 особа“.
„Уговор је у сваком случају испреговаран до краја и, према нашим информацијама, обе стране су га потписале на нивоу чиновника. Није нам познато да ли се наставило са тим пројектом након што је Херберт Kикл престао да обавља дужност министра односно да ли се тиме бави актуелна црно-зелена Влада“, одговорио је посланички клуб Слободарске партије Аустрије тада на упит ДW.
Из одговора аустријског Министарства унутрашњих послова могло се закључити да се тај радни споразум – ако уопште постоји – темељи на Споразуму Државне заједнице Србије и Црне Горе са Аустријом који је потписан у јуну 2003. године и регулише „враћање и прихватање лица са нелегалним боравком“.
Међутим, тај споразум је прилично компликован и захтевао би да Аустрија појединачно шаље замолнице за сваку особу које хоће да врати у Србију, те да Србија са тим мора да се сагласи.
Десетак дана после писања ДW је Светлана Палић из српског Kомесаријата за избеглице за Н1 изјавила да ниједан мигрант из азијских или афричких држава није враћен из Западне Европе у Србију по споразуму о реадмисији.
Дојче веле
