Иако имају извршне судске пресуде о неисплаћеним зарадама од пре 16 година, док су радили у фабрици обуће Kоштана из Врања, бившим радницима овог угашеног предузећа нуди се социјална помоћ уместо зарађених плата. У питању је скоро две хиљаде поверилаца, који тврде да држава поново хоће да их превари.
Председник Иницијативног одбора бивших радника Kоштане недавно је био на састанку у Центру за социјални рад, а екипи Н1 је забрањен приступ.
Најпре је директорка Центра за социјални рад у Врању Драгана Арсић забранила снимање састанка, али је обећала да може да да изјаву. Kроз десетак минута се предомислила и видно изнервирана поручила: “Молим Вас, немојте да снимате!”. Директорка је потом послала обезбеђење са обавештењем да је одустала од изјаве за Н1, а онда поново позвала некадашње обућаре на разговор, који се питају зашто су овде уопште и позвани.
“Ми нисмо социјални случајеви. Ми тражимо наше законом загарантоване плате које смо својим радом стекли пре 16 година!”, истиче Нада Цветковић, сада пензионерка, а некада бивша радница Kоштане.
Она је међу близу две хиљаде бивших радника врањске фабрике обуће којима се дугује, а једна је од око 300 њих који су на списку предатом свим инстанцама, додаје њен некадашњи колега Слађан Ристић који 16 година води ову битку.
“Извршне пресуде су од 2003. године, када је фабрика престала са радом. Међународни судски вештак је израчунао од 250.000 до 300.000 динара да је појединачни дуг по раднику са каматом”, каже Ристић, који је и председник Иницијативног одбора бивших радника Kоштане.
Али им се сада нуди по 40.000 динара социјалне помоћи, и то само онима који испуњавају строге услове за исту. Зато сматрају да су изневерени.
“Не желим да се новац који сам ја обезбедио, а председник Александар Вучић послао, да се дели преко социјалне карте”, поручује Ристић.
А са председником је, каже, разговарао недавно у Врању о нечем другом. На састанку им је, тврди, директорка Центра казала да је стигао новац, али само за социјално угрожене Врањанце и бивше раднике Kоштане.
“Не знам из ког разлога је новац стигао у Центар за социјални рад. Није питање коме се љутимо, већ коме да се не љутимо”, каже Ристић.
Највише су, ипак, љути на функционера напредњака и народног посланика из овог града Славишу Булатовића, чију смену захтевају и петицијом.
“Осећамо се јадно, бедно, да нас нико не гледа. Kао да не постојимо”, каже Нада Цветковић.
Али ће борбу наставити, ускоро и испред Скупштине и Владе Србије.
Н1
Нисте једини којима држава не исплаћује новац по извршним судским пресудама. Тако су прошли и радници хотела Интерконтинентал и многи други. Извршиоци плене имовину сиротиње а када држава треба да врати оно што дугује народу онда нема извршитеља. Зато се жвалави педер кур.. па поклања ваше паре фонду Клинтон, плаћа урокљивог идиота Блера итд. Сви синдикати, а има их много у Србији, треба да се уједине и позову на генерални штрајк док се ова лоповска власт не склони.