fbpx

Благо древне Србије (фото галерија)

0
(0)

Највреднија домаћа археолошка налазишта. Мало која земља може да се похвали овако богатом историјом

Скривени свет древних цивилизација и богата историја данас су можда најјачи адути у туризму. Због културно-историјских споменика многи су спремни да превале пола света и потроше енормну количину новца. Нажалост, домаћи путници често нису свесни да какво се богатство налази у нашем дворишту…

Нема туристичког радника из Европе и света, који по повратку из Србије није донео закључак – то је колевка човечанства и скривена ризница историјског блага. И заиста, по налазиштима старих цивилизација, средњевековних градова и манастира, може да стане уз раме са државама, које туризам базирају на археолошким налазиштима и античким споменицима.

Нажалост, овакву шансу до сада нисмо знали да искористимо, а посебно брине чињеница да многи наши људи не препознају историјске вредности, које им се налазе пред носем. Српски туристи радије уплаћују одмор у иностранству и обилазе тамошње градове „богате историје“, а занемарују невероватно културно-историјско наслеђе на овом простору.

А оно је заиста изузетно, од праисторијских напредних цивилизација, преко многобројних експоната римске империје, до непроцењивих средњевековних „бисера“ – православних манастира и цркава.

Лепенски вир

Без дилеме, једно од значајнијих археолошких налазишта у свету. Најстарије европско урбано насеље из доба неолита, смештено је на десној обали Дунава, у Ђердапској клисури. У време изградње хидроелектране (1965-1970) откривено је рибарско и ловачко насеље. Током ископавања пронађено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (стамбених и сакралних), за које се испоставило да су изграђени у прериоду од 6500. до 5500. године пре наше ере. Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејовић, чувени археолог и академик.

Још један од разлога за посету Лепенском виру је тај што је завршено реновирање и покривање локалитета, па је комплекс претворен у модеран музеј са свим пратећим туристичким садржајима.

Винча

Блистави туристички бисер, који се налази само неколико километара од Београда, потпуно је неискоришћен. Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету, у вековима петог Миленијума и почетком четвртог пре нове ере. Најранија металургија бакра у Европи потиче са локалитета Беловоде у источној Србији. Сваки од истражених, наталожених слојева, обележава поједине фазе живота у Винчи и садржи ризнице вредних предмета: оруђе и оружје од камена и кости, посуђе, ритуалне вазе, фигурине упечатљиве стилизације, накит од разних врста ретких и скупоцених материјала… О степену развоја упечатљиво говоре урезани знаци, познати као „винчанско писмо“, које подсећа на српску ћирилицу и баца ново светло на историју овог дела Европе.

Виминацијум

Највећи амфитеатар на Балкану, који би фасцинирао и становнике старог Рима. Војни логор и град настао је у првом и трајао до почетка 7. века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део Бугарске. Виминацијум је имао неколико десетина хиљада становника, док је логор око кога је настао град, чувало чак 6.000 војника. Разорили су га Атилини Хуни 441. године, а обновљен је као војно утврђење 535. године за време Јустинијана Првог. Амфитеатар је имао чак 12.000 места.

Сирмијум

Темељи Сремске Митровице крију антички град и једну од четири престонице Римског царства. Подигнут је у 1. веку, а колико је био значајан јасно је и по томе што је чак седам владара Римског царства рошено у Сирмијуму и његовој околини: Трајан Деције, Аурелијан, Проб, Максимијан, Хостилијан, Констанције Други и Грацијан. Сирмијум је постао престоница Римског царства 1. марта 293. године за време владавине Галерија.

Гамзиград

Царску палату Ромулијана с краја трећег и почетком четвртог века саградио је император Галерије и то у месту рођења, у живописној долини Црне реке, недалеко од данашњег Зајечара. Палати је дао јој име по својој мајци. На остацима Гамзиграда посетилац подједнако добро може да открије моћ, раскош, али и уметничку префињеност и начин живота древног Рима. Палате украшене изванредним мозаицима, фрескама и скупоценим скулптурама, представљале су врхунац уметности тога доба. Феликс Ромулијана, Гамзиград, од 2007. је на листи светске културне баштине Унеска.

Трајанов мост и Трајанова табла

Римски император Трајан почетком другог века наредио је да се изгради пут кроз Ђердапску клисуру и мост до тада невиђених размера, са намером да пређе реку Дунав и покори Дачане. Приликом преузимања власти Трајан је рекао: „Бићу поштован када Дакију учиним римском провинцијом и када Дунав и Еуфрат пређем преко моста.“

Свечано је отворен 105. године. Први мост икада подигнут на доњем Дунаву, који је на том месту, у близини Кладова, био дуг 1.097,5 м и широк око 800, цео миленијум важио је за најдужи мост икада саграђен. Завршен је за само две године!

Бели анђео и манастири

Лепота, вредност и значај српских манастира је изузетна, посебн се издваја фреска Белог анђела у манастиру Милешева. Када је из Европе послат први сателитски сигнал у васиону 23. јула 1962. године, у „пакету достигнућа Земљана“, биле су слике човековог освајања Месеца, Кинеског зида и фреска Белог анђела. Веровало се да ће, ако у васиони постоје разумна бића, схватити поруку коју својом појавом и ликом носи Бели анђео, а то је порука мира, љубави и разумевања. Бели анђео је део композиције „Мироноснице на Христовом гробу“ из цркве Вазнесења Христовог, једно је од највреднијих дела српске и европске уметности средњег века.

Голубачка тврђава

Голубачки Град или Голубац је монументална средњовековна тврђава на десној обали Дунава, на улазу у Ђердапску клисуру. Не зна се тачно ко и када га је подигао, а први пут се помиње 1335. године. У јуну је најављено да ће се тврђава, као и комплетно подручје око ње реновирати, а посетиоци ће имати све туристичке садржаје. 

Константин велики и Ћеле кула

Поред античке историје Ниша (где је рођен утемељивач хришћанства у Европи римски цар Константин велики), у овом граду обавезно би требало видети и Ћеле кулу, у коју су узидане главе српских војника. Процењује се да је у бици на Чегру 1809. погинуло око 10.000 турских војника. Како би оправдао толики губитак, нишки Хуршид паша наредио је да се коже са глава погинулих Срба одеру, напуне сламом и пошаљу у Цариград, што је била вековна турска пракса. Да би заплашио Србе, наредио је да се у знак опомене на источној страни Ниша сазида кула од камена и да се у њене зидове узидају преостале лобање погинулих војника.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

гориво цена

Гориво поскупило за пет динара у последњих пет недеља

0 (0) Просечне малопродајне цене бензина и дизела у претходних пет недеља повећане су за …

“Пад БДП Србије у другом кварталу највеће смањење производње од 1999. године”

5 (1) Србија је под утицајем здравствене кризе у другом кварталу ове године, према прелиминарним …

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *