fbpx
Насловна / Србија / Економија / Блокиранa петина фирми у Србији

Блокиранa петина фирми у Србији

Око 60.000 фирми и радњи у Србији има блокиране рачуне због 147,4 милијарде динара дуга и то без обрачунате камате, што чини петину свих званично регистрованих привредника, пишу „Новости“.

Ову лошу слику употпуњава и податак о проблематичним кредитима приватног и јавног сектора који су достигли 224,5 милијарди динара.

Такође, пише даље лист, 2.754 предузећа тренутно је у стечају, док се бољој судбини нада 54.648 радника из 172 предузећа у реструктурирању.

„Новости“ преносе и да се радње и фирме и даље више гасе него што се нове оснивају па је тако тренутно званично регистровано 103.472 предузећа и 218.614 предузетничких радњи.

Од почетка године, према подацима Агенције за привредне регистре, основана су 5.804 нова предузећа, док су регистрована још 19.783 предузетника. Ове године се, у поређењу са прошлом, више људи одважило да оснује нову фирму, док је елан предузетника, у односу на лане, опао.

Лист пише да се и даље се више регистрованих привредника брише из евиденције него што се оснива нових па је за првих осам месеци ове године из Регистра обрисано 6.340 привредних друштава и 21.863 предузетника.

„На смањење броја обрисаних привредних друштава у овој години највише је утицало то што су судови престали да шаљу АПР-у правоснажне судске одлуке о спроведеном аутоматском стечају у привредним друштвима, јер је јула ове године Уставни суд прогласио неуставним одредбе закона о стечају које се односе на аутоматски стечај“, објашњава за „Новости“ Габријела Петковић Јовановић, из Агенције за привредне регистре.

„Тако да се над предузећима чији су рачуни у блокади у дужем периоду више не спроводе поступци аутоматског стечаја“, додала је она.

Од почетка примене Закона о стечају, средином 2010. године, по овом основу АПР је по службеној дужности обрисало укупно 16.596 предузећа.

„У току ове године је из судова пристигао знатно мањи број правоснажних судских решења о извршеном аутоматском стечају, свега 599 решења, на основу којих је АПР извршио брисање привредних друштава, и то пре свега у првом тромесечју године, док је у последњих пет месеци било свега неколико привредних друштава, обрисаних по овом основу“, казала је Петковић Јовановић.

Када је реч о предузетницима, у овој години највише је новооснованих ресторана и покретних угоститељских објеката, чак 1.397. Следе кафићи, 1.337, па трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном (866), а следе таксисти (822) и фризерски и козметички салони (749).

 

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Број миграната који долазе у Србију све већи

5 (2) Број миграната двапут је већи ове него прошле године, а до средине новембра …

Да ли „Јовањица“ једина планатажа у Србији на којој државни нарко картел производи опијате?

4.8 (12) Да ли је пољопривредно добро Јовањица на коме је полиција 15. новембра открила …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *