Данас када је читава ЕУ постала нестабилно подручје, када отуда капитал бежи а неизвесност расте, када већина лидера, укључујући и Меркелову, Оланда и друге није сигурна колико дуго ће још остати у својим седлима, биће још више обећања, али на жалост, са још мање покрића
НИЧЕМУ не води да се понашамо глупо, као да не разумемо шта се дешава. Није реч о Хрватској, па чак ни Меркеловој.
Да је зависило од Немачке и Меркелове, не верујем да би било кризе у монетарној унији, избегличке кризе, кризе Шенгенског и Лисабонског система, Брегзита, „анти ракетних“ база и санкција против Русије и много сличног.
ЕУ и Меркелова нису извршавале обећања и обавезе према Србији и када су их преузимали лидери чврстих позиција у стабилним земљама. Данас када је читава ЕУ постала нестабилно подручје, када отуда капитал бежи а неизвесност расте, када већина лидера, укључујући и Меркелову, Оланда и друге није сигурна колико дуго ће још остати у својим седлима, биће још више обећања, али на жалост, са још мање покрића.
Пут ка ЕУ прекинут је за саобраћај у до сада незабележеном земљотресу. Да ли ће бити реконструисан, када и како, да ли ће за Србију икада постати проходан?
Да ли ће Србија икада добити накнаду штете за досадашња улагања и страдања?
Неизвесно је.
Србија може, као и досад, да плаћа друмарину без преседана, али тзв. једини пут је разорен и непроходан sine die.
Што се Меркелове тиче, почео бих да јој верујем тек када би се извинила за злочине немачке државе против српског народа током Другог светског рата, посебно за масовно стрељање ђака, наставника и других цивила октобра 1941. у крагујевачким „Шумарицама“, као и када би прихватила да надокнади ратну штету изазвану агресијама 1941-1945. и 1999.
Пише: Живадин ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума
Факти
