Брисел уцењује Грчку

Да ли ЕУ и Европска централна банка (ЕЦБ) желе да приморају Грчку да напусти еврозону тако што ће престати да је снабдевају новцем? Овај сценарио делује још вероватније откад је јуче грчки премијер Алексис Ципрас после самита ЕУ напустио Брисел празних шака, не добивши хитну финансијску помоћ коју је тражио.

Грчкој су хитно потребне две до три милијарде евра да би избегла банкрот. Заменик премијера Јоанис Драгасакис признао је јуче да његова земља има “проблем са готовином”. Осим тога, грађани масовно повлаче капитал из банака што говори како о њиховом поверењу, тако и у све тежој ситуацији у којој се банке налазе.

На затвореном састанку који се завршио јуче у зору, канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд, председник комисије Жан-Клод Јункер и председник Европске централне банке Марио Драги приговорили су Ципрасу да није испунио дата обећања везана за спровођење реформи и да не излази у сусрет међународним и европским експертима чији је задатак да имају увид у стање на грчким рачунима.

Грк иде у Берлин

На позив канцеларке Меркел, грчки премијер доћи ће у понедељак у Берлин. Односи између две земље су се у последње време погоршали. Министар финанасија Волфганг Шојбле не штеди оштре изјаве на рачун грчке “неодговорности”, што експлоатише нарочито булеварска штампа користећи популистичке слогане “немамо више милијарди за Грчку”.

Председник ЕЦБ Марио Драги подсетио је Ципраса да је ова пракса надзирања рачуна једне суверене, али задужене земље – “уобичајена”. Грчкој је с јучерашњим даном доспела рата од 336 милиона евра дуга ММФ-у. Порука је јасна – реформе које подразумевају штедњу морају да буду убрзано спроведене – иначе Грчка неће добити ни цент од 7,2 милијарде евра које јој је у фебруару обећала еврогрупа (министри финансија еврозоне).

Без кредитне помоћи, Грчка неће моћи да исплати ни пензије, ни запослене у јавном сектору. Уколико престане да плаћа доспеле рате за дугове, Грчка ће аутоматски изаћи из еврозоне јер више неће располагати еврима.

Иако је Ципрас по завршетку састанка дао оптимистичку изјаву да су ствари “добро постављене и на добром путу”, све је очигледније да се финансијски обруч стеже око Грчке. Председник еврогрупе, холандски министар финансија Јерон Дијселблум наговестио је могућност успостављања контроле грчког капитала онако како је то урађено на Кипру.

“То значи да један грчки евро не би био једнак италијанском или француском, на пример, јер не би имао право да пређе границу”, објаснио је француски економиста Жил Моек ову идеју. Сума која може да се повуче из банке била би ограничена.

Атмосфера између Брисела и Атине била је напета већ уочи почетка самита јер је у грчком парламенту изгласан закон о сиромаштву. Противно свим демократским правилима, из ЕУ је запрећено да Атина неће добити ни цента нове кредитне помоћи ако изгласа овај закон – што је Ципрас и саопштио јавности додатно погоршавајући свој положај.

Изгласавањем закона о сиромаштву, грчка влада није направила нове трошкове како јој се приписује – тврде грчки извори – већ је како је и обећала остала у оквиру задатог буџета. Зато многи аналитичари уочавају да је између Брисела и Атине реч не само о напетости из финансијских, већ и идеолошких разлога јер неолиберални концепт ЕУ и ММФ-а сматра трошкове за социјалну политику непотребним.

 

Н. Јокић – Вести