ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ у Србији ће пролећну сетву ове године, слажу се стручњаци, памтити по томе што су сетвене послове, који се, иначе, раде и више од два месеца, због изузетно кишовитог и хладног пролећа, привели крају за мање од три недеље.
И поред тога, међутим, овај посао је доста успешно обављен, пошто је сунцокретом засејано око 170.000 хектара, соја је заузела 160.000 хектара, док је шећерна репа заузела нешто више од 50.000 хектара. Сетва кукуруза, најзаступљеније културе у пролећној сетви, који ће и ове године, како наводи др Горан Бекавац, са Одељења за кукуруз, новосадског Института за ратарство и повртарство, заузети више од 1,2 милиона хектара, такође је на самом крају.
– Процењује се да је кукуруз засејен на више од 90 одсто планираних површина – истиче Бекавац. – Сама сетва је, иначе, била изузетно тешка, због временских услова. Сетва шећерне репе, наиме, почиње већ у марту, а прате је соја, сунцокрет и кукуруз. Ми смо се нашли у ситуацији да готово у исто време сејемо све културе.
Оваква, “брза” сетва, додаје Бекавац, не доноси много тога доброг, односно, не обећава високе приносе.
– Сматрам да грешке које се направе у сетви тешко касније могу да се исправе – каже Бекавац. – Наши ратари су, баш због брзине, имали доста могућности да посао не ураде како треба, и да то, на крају, остави свој утицај на принос.
АГРОТЕХНИКА ПРИМЕТИО сам да све више пољопривредника не само да користе, већ и сам траже савете стручњака – каже Бекавац. – Ратари, који желе добар принос, посебно они са већим површинама, такође, не штеде на агротехници. Свесни су да само ако биљкама обезбеде све што им је потребно, могу да рачунају да ће им улагање бити враћено.
Када је кукуруз у питању, истиче Бекавац, чак и велика количина влаге, коју имамо у земљишту, могла би да направи проблеме.
– Влага је веома близу површине, тако да би се могло догодити да се коренов систем не развије како треба, односно, да не оде у дубину – каже Бекавац. – То би се, уколико дође до суше, могло лоше одразити на принос, јер корен, једноставно, неће моћи да дође до влаге у дубљем слоју земље.
Сетву је ових дана привео крају и Јован Стојковић, из Ирига. Како каже, није имао много посла, пошто је сејао око осам јутара соје и двадесет јутара кукуруза. Како каже, брзина му није била проблем.
– Од рачунице ме је, међутим, заболела глава – каже Стојковић. – За 35 одсто скупља него прошле године – истиче Јовин. – Гориво смо, прошле године, плаћали 80 динара, а сад скоро 150. Поскупљење није заобишло ни семе, које је за 20 одсто скупље. Све су, наравно, пратила и средства за заштиту…
Новости
