ЗРЕЊАНИН – Због несносног смрада, становници Зрењанина и њихови гости, током првомајских и ускршњих празника, избегавали су шетњу центром града. Да се главна улица, а зависно од кретања ветра, и насеља, попут Багљаша, осећају на септички јаму, “заслужан” је Бегеј, чија је “вода” сада црна као мастило. Зналци тврде да је због високог водостаја Тисе, кретање Бегеја бранама успорено, па у њему, услед натпросечно високих дневних температура, долази до распадања органских материја и ослобађања непријатног мириса. Вода истовремено губи кисеоник, па је и угинуће рибе неминовно. Ова појава није непозната Зрењанинцима, али се с њом углавном срећу лети, најчешће у августу.
– Сви знамо објашњење за ову појаву и прихватамо га здраво за готово, као да се ништа не може променити. Колико знам, пре неколико година, једна холандска кућа израдила је студију о чишћењу корита Бегеја целим његовим током. Међутим, пројекат је веома захтеван, процењивао се на 30 милиона евра и није било заинтересованих, који би га финансирали. Надлежни у Зрењанину ћуте, праве се да не осећају смрад који се шири из реке и не покушавају да спрече загађиваче који очигледно у реку испуштају органске материје, чијим распадањем и долази до ослобађања непријатних мириса – каже велики заљубљеник у природу и сниматељ биљног и животињског света Баната, пензионер Иван Панчић.
Он додаје да би за почетак помогло уклањање трске и другог растиња, које смањује брзину протицања воде и доприноси таложењу муља.
Да посетимо, Бегеј се погрешно назива реком, јер је то канал, и тако је категоризован у званичним водотоцима Србије. Дужина му је 120 километара.
Новости
