Србија

Цензурисани текст: Дилетантизам као урбанизам – Београд на води!

Пошто текста на страници Академије Архитектуре више нема, ево текста у целини.Академија је подвргнута цензури демократске власти.

Најновија иницијатива око пројекта Београд на води започела је, за јавност, пре скоро две године, у време претпрошлих избора. Тај пројекат се и данас налази у некој врсти полуилегале – о пројекту нема квалификованих стручних информација. С времена на време појаве се доста површни новинарски текстови са похвалама инвеститорима и панегирицима генијалном пројектанту. Појавиле су се и неке електронске анимације, као и слике неких политичара који са удивљењем гледају оно што не разумеју. Али оно што политичари не разумеју, разумеју професионални урбанисти, већ на први поглед. Неколико маргиналија које следе говоре о ономе што се, на први поглед, види у понуђеном пројекту Београд на води. Налазим да су то теме за врло озбиљан стручни разговор. 

 1. Контекст. Савски амфитеатар се простире од Господраске механе до Косанчићевог венца и обухвата леву и десну страну Саве које треба интегрисати. Пројектом Београд на води обухваћен је мали део Савског амфитеатра, који се третира аутономно као фрагмент укупног простора Амфитеатра, што није добро. Из понуђеног решења види се да се задржава Зарићев (трамвајски) мост, да се не планира мост у Немањиној улици. Представа околног простора је нетачна, јер није „подигнута“ из геодетске подлоге па садржи нетачне габарите, односно волумене објеката, што отежава оријентацију у простору.

2. Река. Сава је међународни пловни пут коме се мора обезбедити минимална ширина од 120 м између стубова планираних мостова и најмање 12 м висине моста изнад новоа велике воде. Ширина Саве у зони Савског амфитеатра је око 200 м. Због кривине реке матица је ближа десној обали, која је вековима изложена бочној флувијалној ерозији. Дубљи део корита је ближи десној обали реке. Неке од интервенција у оквиру пројекта Београд на води битно мењају карактер тока реке, што ће имати значајан утицај на њено коришћење.

3. Мостови. Планирани пешачки мост постављен је ниско изнад воде са много стубова, односно лукова малог распона. Оваква концепција моста укида Саву као пловни пут. Зарићев (трамвајски) мост се задржава, мост у продужетку Немањине улице за који постоји урађена техничка документација се не предвиђа. Овај мост је био предвиђен за моторни саобраћај.

4. Кула. Планирана кула око 50 м улази у речно корито Саве из потпуно нејасних разлога. Једини разлог за то може бити жеља да се оствари оригиналност по сваку цену. Оваква позиција куле изазваће поремећај протока воде – успор узводно од куле и убрзање протока у профилу куле. Позиција куле ће отежати маневар бродова и баржи. Појавиће се велики проблеми фундирања куле, одбране од леда и друго, јер Сава под Београдом није поток у Прованси. Облик куле је неоригиналан тј. он је имитација лондонског „краставца“ . Кула ће апсолутно домининирати сликом и силуетом Београда, односно оспориће доминацију Храма светог Саве у слици и силуети града. Планирана кула ће исто као и црна Београђанка бити део обичног пословног сервиса Београда, односно биће симбол ничега.

5. Развој. Планирано је између 1,5 и 2,0 милиона м2 пословног простора. Рачунајући са 15 м2 по запосленом то је 100 до 130 хиљада радних места у једној смени, односно 200 до 260 хиљада раних места у две смене. Ако 1/3 тога броја попуне незапослени Београђани осталих 130 до 160 хиљада радних места попуниће се имиграцијом у Београд, односно редистрибуцијом становништва унутар Србије. Просечна породица у Србији има три члана, што значи 390 до 480 хиљада нових становника у Београду. Београду већ недостаје 100 до 120 хиљада станова, а за имигранте треба изградити још око 150 хиљада станова. Све ово значи даље пражњење Србије, односно стварање у Србији два гета – гета Београд и гета Србија. После реализације пројекта Београд на води прича о равномерном регионалном развоју Србије може бити намењена само малумним грађанима.

6. Шопинг мол. Шопинг молови великог капацитета који захтевају хиљаде и десетине хиљада паркинг места најбоље је да се граде на периферијским локацијама уз приступне аутопутеве а не у центру града на најскупљем градском грађевинском земљиишту.

7. Технички параметри. Сваки урбанистички пројекат па и овај пројекат остварује се не само финансијским него и техничким средствима. Пројекат ове врсте не може се представљати само компјутерским анимацијама него и техничким параметрима који потпуно недостају.

 

 

 

 

 

 

Као релативни стручњак, који се урбанизмом бави преко 40 година из наведених чињеница изводим следеће закључке:

Људи укључени у пројекат Београд на води показују озбиљан дилетантизам тј. показују да не знају ни где су ни шта раде.

– Очигледно је да српски модел демократије подразумева да свако ради оно што не зна.

– Демократија је по дефиницији поштовање процедура и јавност тих процедура. У случају овог пројекта све одредбе закона и подзаконских аката, Генералног урбанистичког плана (ГУП-а) и др. су поништене или произвољно тумачене.

– Постоји потребе сваке нове власти у Србији да се обележи и запише у урбану структуру Београда неким стварним или лажним симболом, без обзира на цену. Примери су Адски мост, жеља за изградњом жичаре између Тврђаве и Ратног острва и слично. За неуспеле урбанистичке и друге инвестиционе захвате у Београду и Србији треба увести лустрацију у политичко-правни систем. Лустрација за Адски мост спроведена је вољом грађана у протеклим изборима.

– Елиминација домаће памети и знања има цену. То показује пример моста код Бешке који је уговорен за 36 милиона евра, а извођач тражи скоро 100 милиона евра, то показује и Адски мост и низ других инвестиција у Београду и Србији.

– Елиминације домаће памети и знања показује профинцијални комплекс наше власти, коју је прецизно дефинисала народна пословица „У туђег татка, слађа патка“. Потребно је проучити резултате стављања домаће памети и знања ван употребе, тј. колико кошта увођење у разне инвестиционе послове фирме и људе који не познају ни град, ни проблем, ни простор, ни политичко-правни систем.

– Треба сагледати огромне социјалне последице те политике. Тако, на пример, све наше техничке факултете треба прогласити за факултете за школовање подизвођача, као следећи корак поробљавања домаће техничке памети. Треба на одговарајући начин променити наставни и школски систем, а студенти заједно са дипломом треба да добију и пасош.

– На крају, посебан коментар, односно предлог да се уведе нова револуционарна демократска пракса и да се та пракса озакони новим Законом о планирању и изградњи. Сваки јавни посао подлеже примедбама. Оне могу бити паметне и глупе, злобне и пријатељске, умесне и неумесне, аргументоване и неаргументоване. Творци пројекта Београд на води очекују само похвале. На многе примедбе разних врста и несмислене и смислене, одговор је био само један – имате ли ви 3 милијарде евра? Као стар човек схватио сам друштвену суштину овог одговора – не може свако да има право на мишљење о овом пројекту нарочито ако нема 3 милијарде евра. Дух примедбе је увођење економског цензуса на право на мишљење. Ја лично имам око 300 хиљада евра у некретнинама, библиотеци, хемеротеци, фототеци, фонотеци и друго. То је један десетохиљадити део од 3 милијарде евра. За толико сам и примедбовао.”

 

Аутор Б.Бојовић,арх.

АКАДЕМИЈА АРХИТЕКТУРЕ СРБИЈЕ

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Na svima nama je da koliko mozemo odbranimo Beograd i njegovu proslost a posebno je na arhitektama i struci da da se izbore za svoju struku.Nesmeju dozvoliti da im diletanti uzmu posao.Kako politicari rade svoj posao tako bi i arhitekte trebalo da rade svoj!

    1. Svima puna usta ‘odbrane Beograda’, pa samo da pitam od koga ga to branite i zasto ga do sada niste branili? A sto se tice struke i arhitekata, do sad im niko nije uzimao posao, a vidi na sta grad lici! Oni imaju svoje komore i drustva arhitekata i tu po kumovskim i prijateljskim linijama clanovi zirija dobijaju 1. nagrade na konkursima koje sami raspisuju, pa su se sada zabrinuli da ce ovo proci mimo njih!

        1. Ljudi, beograd na vodi? Vidimo se na arbitaži u Abu Dabiju. Svi projekti koji se potpišu sa emiratima, suđenja su isključivo u emiratima, a ko veruje u Beograd na vodi, trebalo bi da počne da veruje u deda mraza (mislim na onaj vic – pa ti još uvek veruješ u deda mraza…)

      1. Ivane…evo ja kao arhitekta…tako bi ti nesto reko onako iz duse al bojim se da ce biti percepirano kao vulgarno i nedozvoljeno pa mi komentar nece objaviti….

        Pa zar ti Ivane mili sine mislis da se arhitekte ista pitaju i da su se ista pitale…..to u sta ti oces da uperis prstom to je politika a ne struka….
        Upravo ta praksa gde se struka nista ne pita je ovde jako dugo negovana i ovo oko Beograda na vodi je samo kulminacija…pa da li to sto ispred sebe vidimo tesko mazanje ociju i diletantizam….glupost….da treba da pognemo glavu i cutimo !
        Nacin na koji je ovo uradjeno je za svakoga iole informisanog o razvoju gradova…znaci samo informisanog a ne obrazovanog….je tezak kriminal prema gradu i prema struci!

        Zna se kako treba…ako se ne zna postoje primeri….modeli razvoja…kako su regulisani vlasnicki odnosi…kako su zastupljeni javni interesi…..imas primere u Franskuskoj, Danskoj…
        A ovo…ovo je jos gore…ovo je potpuna parodija na racun svih nas…pa ovim arapima ne trebaju bre ni geodetske podloge da naprave 2 miliona kvadrata?!?! pa za supu ti treba geodetska posloga!

      2. Mene zanima gde je sada arhitekta Branislav Jovin da se buni što nema mosta iz pravca Nemanjine? Sada mu ne smeta što se most po ovome neće uopšte graditi?

  2. Osim već izrečenog, mene živo zanima jedan detalj: da li je tačno – i ako je tačno, zašto je prećutano – da je kredit UAE uslovljen gradnjom najveće džamije u Evropi?

    Dakako, pitanje “zašto je prećutano” je retoričke prirode; zna se kakva reakcija javnosti bi bila kada bi se to pročulo. Ai ja nemam dokaz o tačnosti te tvrdnje, pa zapravo pitam nekog ako pouzdano zna je li tačno.

    1. Najveca dzamija u Evropi tesko da moze da se sakrije. Sigurno nece moci da se izgradi a potom i da sluzi svrsi, u tajnosti. Kakva glupost!
      A to da se zna kakva bi bila reakcija javnosti govori samo o nasoj vrloj javnosti i njenim prioritetima. Zato nam je kako nam je.

  3. Јахјага је позвала шеика Мухамеда бин Зајед Ал Нахијана да са експертским тимом УАЕ посети Косово и упозна се са његовим људским и природним потенцијалом.

    У знак захвалности народа Косова на помоћи у очувању мира, кроз учешће војника УАЕ у саставу мировних снага, као и у опоравку Косова и изградњи државе, Јахјага је одликовала шеика Мухамеда бин Заједа Ал Нахјана Орденом независности.

    Захваљујући се на указаној части и поштовању Ал Нахјан је похвалио односе две земље и изразио спремност да се сарадња продуби, наводи се у саопштењу.

    1. И? Шта, требало је да јој развали шамарчину и камом јој на чело уреже “Косово је срце Србије”?

        1. “требао”?
          Неписменост код Срба постаје карактерна особина. Простота то већ одавно јесте.

          1. Vaznije od pravopisa je kultura komunikacije, a njeno prvo pravilo je da ako neko ima nesto da ti kaze, ne smes da se hvatas za sporedne stvari. A “trebao/trebalo” jeste sporedna stvar u prici. Osim toga, postoje radovi koje pokazuju da je to pravilo greskom uslo u standardizaciju, odn. da je pogresno shvacena zabrana konstrukcija tipa “trebam te”

  4. Idejno rešenje je nemoguće razmatrati u ovakve detalje, naravno da postoje projekti sanacije Kosančićevog venca i Kalemegdana i naravno da sve to treba uzeti u obzir, kao i produbljenje rečnog dna Reke Save, kao i zadržavanje kulturno i istorijskii zaštićenih objekata, kao i regulisanje plovnog puta, ali pošto se po generalnom urbanističkom planu sve barže premeštaju u Pančevo….

  5. Ja cu se drzati teme za razliku od nekih drugih komentatora i necu biti fini kao kolega Bojovic: “Ovaj “projekat” je golo govno!” Odavno je poznato da papir trpi sve i da je jedino ljudska glupost beskrajna, ali, ako se ovo ruglo ikad, ne daj Boze, realizuje, mi cemo kao narod probiti sve granice trpeljivosti i beskrajne gluposti.
    Tese me i umiruju cinjenice. Ovo se nikada nece graditi, ne moze se izgraditi za te pare, ne moze se izgraditi u roku trajanja ove pokondirene vlasti u kojoj, ocigledno, 90% clanova guglaju po internetu kad cuju rec urbanizam, a onih 10% “eksperata” za arhitekturu i urbanizam ne znaju ni gde je Arhitektonski fakultet.
    I, na kraju, da zacinim, tako mora biti kad nam je ministar gradjevinarstva taj koji jeste.

    1. Cemu tolika sujeta? Ajmo sada realno: te slike koje smo videli su nista vise do “render” koji moze da se uradi za nekoliko dana ili sati. U tom smislu nista spektakularno, ali takodje i nista manje od slicnih projekata koji su do sada za taj plato plasirani. Takodje nista manje od onoga sa cime slicne price pocinju u svim gradovima na svetu. Postoji odredjen prostor koji Beograd ne moze iskoristi iz svojih sredstava – izmedju ostalog zato sto su upravo likovi kao Bojovic devastirali srpsku arhitektonsku scenu u poslednih 20 godina, projektujuci imitatorske zgrade po Vracaru i drugim krajevima grada, ne samo ne mareci za nikakav urbanizam, nego i svesno povladjujuci sundu, kicu i nezajazljivosti sumnjiv investitora. Beograd na vodi je zato prilika da se sa tom na faksu u Beogradu ustolicenom sund arhitekturom prekine. Naravno da moze da se uradi na razlicite nacine, i naravno da bi trebalo organizovati nezavisni nadzorni tim urbanista, ali Bojovicu i ekipi ne bih dao ni da se prosetaju tim krajem grada kada i ako bude gotovo, a kamoli da dele neke lekcije. Pametnom je dovoljno da ode i u obliznju Hrvatsku, pa da uporedi malo izgradnju javnih prostora, stambenih zgrada, skola tamo u poslednjih 20 godina i kod nas i da mu bude jasno da je osovni kontigent nasih arhitekata skup estetsko-funkcionalnih diletanata, koji u najboljem slucaju umaju da izimitiraju neki projekat iz inostranstva.

  6. tekst je manje-vise takodje smesan. stvari koje su njemu napisane pripadaju kontigentu nastave u prvom razredu ats-a, a ne dolikuju kobojagi ustalasanoj savesti visikostrucnog arhitekte ili urbaniste. istina je da je beograd devastiran u poslednjih 20-23 godina nestrucnim obnovamaa zgrada i prostora, prostacenjem vec postojecih urbanih celina kaio sto su tasmajdan ili trg ispred hotela moskve i u krajnjoj liniji detinjastim zelenim urbanizmom bobica i ekipe koji su proklamovali da su sve gradjevine koje imaju vise od 4 sprata nehumane za rad i zivot, i ubacili elemente notorne palanke u novi beograd. da ne govorimo sto su izbrisali na novom beogradu centralnu osu koju su komunisti 50 godina cuvali za najekskluzivnije gradjevine. sve u svemu, savest koja se posle svega toga javlja sada zbog beograda na vodi nije strucna ili neka urbanisticka savest, nego je zavist i sujeta ljudi koji nisu umesani u projekat.

  7. Чини се да облик подсећа на централни базар са припадајућим минаретом можда не онакав каквим нас јуе отоманска градитељска генијалност обдарила.већ би се пре дало упоредити са достигнућима савремене заливске самодопадљивости.Против тежа Светосављу па и западној облакоградњи у потпуности би била овим успостављена па би по други пут у својој историји Београд могао постати други водени град једног ширег простора……

  8. Da bi počela gradnja bbilo čega na “Savskom platou”, potrebno je na primer raseljavanje koječega, izmeštanje stanice a pre toga završetak “prokopa”. Da li je to i još mnogo toga, obuhvaćeno budžetom avanture imenom “Beograd na vodi”? Pa mi samo “prokop” koji je već jednom dugo bio organ za dreniranje para, nismo u stanju da privedemo kraju! Kad? Nikad!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!