понедељак , април 23 2018

„Читава Хрватска је један огроман Агрокор, прети јој грчки сценарио“

Криза највећег хрватског трговачког ланца често се злоупотребљава у функцији паравана за нерешавање других горућих проблема, сматрају саговорници Дојче велеа.

Главна преокупација хрватске владе у протеклих годину дана, отприлике је несумњиво криза Агрокора. А разних осталих проблема има све више, нарочито у сфери решавања проблема са државном имовином: поменимо само примере највећих бродоградилишта, Петрокемије, или везаних случајева Ине и ХЕП-а. Показало се да су 3. Мај и Бродосплит у тежој ситуацији после приватизације и реструктурирања, него док су били у државном власништву. Притом треба рећи и да је влада помогла нове власнике субвенцијама и гаранцијама вредним више милијарди куна.

Петрохемија је недавно запела усред најосетљивијег момента процеса докапитализације, због владине неактивности у контакту са регистрираним приватним интересентима. Питање ХЕП-а и Ине, при чему би се део прве компаније, по плану владе, требало да прода ради куповине друге, од прошлог лета стоји нетакнуто. А не треба посебно напомињати да смо тим набрајањем уједно навели већину највреднијих и најмногољуднијих хрватских производних предузећа. Заиста, зашто поред Агрокора нема места за остале велике приоритете?

Саборски посланик Бранимир Буњац из групације Мост каже да у Хрватској има на стотине малих Агрокора.

– И сви се углавном прећуткују, у односу на овај велики. Однос према бродоградњи био је погрешан још док је она била у државном власништву. Та имовина је затим проиграна у приватизацији а сад преостаје још да видимо ко ће платити 700 милиона евра кредитних гаранција. Платиће грађани који пуне државни буџет – јасно поручује Буњац.

Другим речима, читава Хрватска је – један огромни Агрокор. Баш јуче је у сабору био Одбор за финансије. Стварне бројке које су изнесене, изгледају као стање опште презадужености државе. Конкретно, помињани су износи који наводе на закључак о 700 милијарди куна или, као што закључује Буњац, два читава БДП-а Хрватске, или четири годишња државна буџета.

– На корак смо до грчког сценарија. Но влада и даље сугерише, док се тематизује искључиво Агрокор, да наставимо са рентијерском економском политиком коју прати упорно стабилни курс куне, валутна клаузула и евризација. А баш та политика која је у Хрватска започела још 1994. године, иако нас то нико није могао натерати, довела је до пропасти индустрије, огромног спољног дуга, демографске катастрофе и несносне незапослености – каже Бранимир Буњац. На крају је још упозорио како је таква политика погодовала искључиво крупном капиталу и финансијском сектору те увозницима који су једини расли док је све остало пропадало.

Агрокор није проблем коликим се приказује
– Најпре морам рећи да сам Агрокор уопште није толики проблем коликим се приказује – рекао је о томе економиста Љубо Јурчић, бивши министар економије.

Он тако сматра да највећи хрватски трговачки ланац јесте у проблемима, наравно, али и да хватање укоштац с тиме не би требало бити тешко и сложено као што се тврди. Такође, скренута нам је пажња на чињеницу да је пропуштена прилика за економски развој док је Агрокор још био здрава компанија, а европска је економија тонула. Стога је данас, у обрнутој ситуацији, Агрокор по мишљењу нашег суговорника једноставно злоупотребљен као нови параван за неке пропусте.

Љубо Јурчић сматра да ни Ина није тако велики проблем. Он упозорава да се ради о предузећу које тржишно послује, и према којој држава није изложена. „Све остало у вези с тим би се морало решавати у контексту енергетске стратегије које – нема. То се добро види и на Петрокемији чији се статус неће решити пуким тражењем стратешког партнера спремног да покрије губитак. Посао владе јесте стварање услова за укупни петрохемијски сектор“, закључује Јурчић.

Овај економиста каже да би то пак значило и вођење активне економске политике:

– Посреди је, још конкретније, оно што зовемо индустријска политика, за разлику од монетарне или неке треће. Њихов се поредак у економији зна, али ова влада с тиме није упозната, или не жели обраћати пажњу на такве ситнице – каже он.

А критичан је према извршној власти и саборски заступник СДП-а Пеђа Грбин, који је почетком марта прозвао министра државне имовине Горана Марића. Тема је била несистематично управљање добрима као што је ХЕП, конкретно, за којег је констатирано како уопште није у Марићевом домену.

– Хрватска већ низ година има проблема са мудрим располагањем и стављањем у функцију имовине у државном власништву – изјавио је Грбин за ДW.

– Зато и изненађује беневолентност којом ова власт приступа решавању тога. Данас немамо ниједан стратешки документ који дефинише управљање имовином вредном милијарде евра. Нажалост, уз причу попут оне о Агрокору, не посвећујемо се пројектима којима бисмо морали, Петрокемији или ХЕП-у или читавом скупу других трговачких друштава која захтевају докапитализацију. Кад се све узме у обзир, бојим се да је баш управљање државном имовином још један ресор у којем влада заслужује чисту јединицу – оштар је опозиционар Грбин. На потезу је извршна власт , дакле, ако је кадра разуверити оне који тврде како ионако ништа од наведеног више није могуће поправити.

Дојче веле

Актуелно

Ти црвени бандиту ниси информисан да у Хрватској владају усташе?

Инцидент са заставом на којој је исписан усташки поздрав За дом спремни у Јасеновцу, где …

НОВИ ЗАКОН! Ако не платиш струју и воду ДРЖАВА ТИ УЗИМА СТАН!

У току је припрема допуне закона који се односи на одузимање имовине грађана Србије који …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons