ЋОРАК: Вучићева борба против корупције као најобичнија манипулација и бацање прашине у очи

У последњој деценији организовани криминал је у сталном порасту, а институције које треба да се боре против њега у Србији као да не постоје. И оне које формално постоје, суштински нису у могућности да раде против својих политичких ментора који су их изабрали да раде послове полицајаца, судија, тужилаца. Да је супротно, они би били независни, а политички инспиратори општег криминала били би пред њима мањи од маковог зрна.

Данас већ излизане изјаве Александра Вучића (нај)првог потпредседника владе, да нико неће бити поштеђен у борби против организованог криминала и корупције, показало се као бацање прашине у очи, јер су се резултати неких истрага и хапшења, у већини случајева показали као пун промашај.

Нема, дакле, ни говора о борби против криминала и корупције. То се види и кад је одузимање имовине у питању. Сва та имовина “главним играчима” никада нити може нити ће бити одузета, а то је суштина свих питања.

Сви су они имовину куповали у складу са законима. У “мрежу правде” биће уловљене само ситне мушице. Главни узрочник и покретач криминала је управо финансијски, а не класични криминал. Законодавство је доста ригорозно према криминалцима из области класичног криминала док се извршиоцима кривичних дела из области финансијског криминала изричу мере “укора разредног старешине”.

Једна од већ “легендарних” изјава “првопозваног” да правосудни органи доста тешко долазе до доказа да је неко до сумњиве имовине дошао на незаконит начин, тачна је у смислу да је већина тајкуна имовину стекла на “законит начин”, јер им је било јефтиније да финансирају политичке партије и законе какви су им потребни него да оснивају политичке партије и тако имовину стекну на законит начин. На тај начин су направили нераскидиви ланац корупције у коме су сви. И судије, и тужиоци и политичари и мафијаши.

“Смртни ударац” криминалу

Сви министри полиције, правде и тужиоци од октобарских промена да данас сваки пут су најављивали све жешћу борбу против организованог криминала и корупције, а приликом формирања нових влада тај исти организовани криминал и корупција су стално расли. Али, упркос томе, један од бивших челника полиције дао је заједничку изјаву са садашњим директором полиције Милорадом Вељовићем, да су организовани криминал и корупцију искорењени и да је том злу задат смртни ударац!

Вељовић “лично сматра” да је висока корупција рак-рана нашег друштва, да је полиција спремна да се с тим ухвати у коштац, да тај посао мора да обави професионална полиција, која мора да има подршку и осталих државних органа; да неће дозволити да било ко утиче на полицију, да неће бити заштићених, и да ће хапсити све који су умешани у корупцију и криминал; свако ко се огрешио о закон мораће да одговара; висока корупција је уско повезана са организованим криминалним групама, те да то треба разбити…Све су то само научене фразе…

Није рекао да је он део те организоване криминалне групе потакнуте политичким криминалом. Он по том принципу треба да хапси оне који су га поставили на то место! Овом својом изјавом показао је по ко зна који пут да није директор полиције и да га нико не пита ни за шта. Да је самосталан и независан у свом раду, као што од почетка говори, одавно би затвори били пуни оних који су га поставили на то место…

Невоље су почеле много раније, када је несрећном систематизацијом из 2005. године организациона јединица за борбу против организованог криминала престала да буде посебна целина, и почела да представља део Управе криминалистичке полиције (УКП).

Али, без обзира на све аномалије система, питање колико је у актуелним условима криминализације српског друштва, високог нивоа корупције, распореда и структуре моћи и слабих институција – могуће имати ефикасну службу за борбу против организованог криминала која одговара министру, односно да се практично налази под контролом Владе. Неки експерти наводе да би оперативно независна служба, која одговара директно парламенту, била далеко ефикаснија.

Према важећој систематизацији, пословима сузбијања прања новца треба да се бави осам оперативних радника и шеф који се налази на челу одсека. До пре две године, била су попуњена места шест оперативних радника за подручје целе Републике Србије. Ни данас није боље. Кадровска структура је таква да су сви кадрови високообразовани (са универзитетском дипломом), углавном дипломирани правници и економисти са минимумом стажа од пет односно више година. Осим тога, сви су похађали неколико курсева о прању новца.

Све функционише, ништа не ради

У откривању и спречавању прања новца МУП поступа по сазнањима до којих самостално долази током рада, или на основу података које добија од других органа, најчешће од Управе за спречавање прања новца. Значајан извор сазнања јесу и подаци који се добијају у оквиру размене са иностраним полицијама.
За ефикасан рад на сузбијању организованог криминалитета значајна је примена посебних законских овлашћења и испробаних техника, што је све предвиђено новим законским решењима. Међутим, када је реч о практичној реализацији, то јест примени ових мера, ваља истаћи да је она немогућа без ангажовања оперативно-техничких капацитета Безбедносно-информативне агенције (БИА), која је Владина агенција.

Практично истраживање крупних случајева организованог криминала у које могу да буду укључени и највиши руководиоци (министри у Влади и други функционери), немогуће је без друге Владине агенције, што је веома проблематично. Ово утолико пре ако се има у виду бреме наслеђа СДБ (данас БИА), као и чињеница да је степен до кога је ова служба истински трансформисана у најмању руку проблематичан.

У спречавању прања новца МУП остварује континуирану комуникацију на оперативном нивоу у циљу размене информација ради идентификовања и истраживања ове врсте кривичних дела. У том смислу Управа за спречавање прања новца, НБС, Царина и други органи достављају полицији податке који указују на потенцијално прање новца, а она даље поступа по њима. Сарадња између различитих институција делом зависи и од персоналних односа запослених у њима.

Подаци којима МУП Србије располаже о прању новца и предикатним кривичним делима сакупљају се и обрађују централизовано у оквиру Управе за аналитику.

Постоји такође и организациона јединица за оперативну аналитику у оквиру СБПОК-а, која је задужена за прикупљање, коришћење и укрштање конкретних података који се користе у расветљавању појединачних кривичних дела организованог криминала.

По систематизацији, оперативна аналитика и обавештајно одељење прерасли су у службу у оквиру Управе криминалистичке полиције. Још увек нису обједињени подаци свих државних органа који се односе на економски криминал и сваки орган води сопствену статистику, на основу своје методологије и критеријума. 

А 1.

Све је исто, а и дроге има

Од како су из специјализованих полицијских служби истерану најискуснији оперативци, а доведени млади и неискусни кадрови, дошло је до пораста сваког криминала, што се види и на основу заплене наркотика. Испада да је унутрашњост Србије постала средиште трговине наркотицима, а да је Београд обична нарко-периферија, мада је добро познато да је Београд средиште и највећи конзумент наркотика у Србији, да је највећи број регистрованих наркомана у Београд, а да су заплене симболичне. И све је исто. Како пре дванаест-тринаест година, тако и данас. Зашто је то тако?

А 2.

С’ коња, на магарца

Од оснивање СБПОК-а (Службе за борбу против организованог криминала) јасно је да ни по организацији нити по квалитету људи ова институција не може да одговори на све изазове које захтева савремена борба против организованог криминала и да није ни близу успесима које је остваривао насилно угашени УБПОК (Управа за борбу против организованог криминала).

 

Јосип Богић 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије