Црна Гора: Сатански стихови

Ако ме досад нијесте слушали ко бога, од сада ће те морати, јагањци и јазавци моји. Досад смо стварали државну партију, одсад стварамо државну цркву. Тако ћемо је звати, па иако то неће бити, боже сачувај.

Ми нијесмо традиционалисти, ми смо авангардни атеисти, витези и  мили монструми моји. Савршено знамо природу овог свијета, из кога  протјерасмо Бога хришћанских наивчина. Томе богу не дамо  жда се мијеша у наше послове – све би нам покварио, настрани чудак један. То је наша нова тачка ослонца, молитва богу кога нема. Нијесмо оригинални, – зле главе су нам напунили моћници овог свијета, наши нови богови! Научени смо, истренирани, опасни, – спремни да погазимо све  јевађелисте, који сањају царство небеско. Не дозвољавамо себи ту наивност, стварамо евроамеричку Црну Гору, за виспрене монструме, пјеснике зла.

Згазимо бртутално нашу митоманску историју, претворимо у прах кости наших предака. Хтјели су Црну Гору у којој човјек и Бог заједно живе, о, наивности јагњеће. Али, та наивност коштала је Црну Гору небројених мука, високих, узалудних подвига. Створили су мит о чојству и јунаштву, који нас је иселио из историје, населио у митове. Њихова је црква против свијета и историје, зато је предајемо проклетсву и забораву. Анатема! Створићемо цркву која ће бити само то по имену, а биће уствари – весела зборница демона. Ништа није ново, о наивни Црногорци. У демонским зборницама, које су себе сматрале црквом, донешена је пресуда да се Христос разапне: Наивчина – хтио да измијени ток историје дјетињим причама о царству небеском. Проучили смо добро и те списе, нашли да су бајке за дјецу, пастирске скаске. Није ни нама лако, умираћемо и ми за нашу безбожну цркву. Витези и јуноше, наша је игра сурова, у њој ће главе летјети као од шале. Написан сценарио имамо, нијесмо луди да што измишљамо. Зато ће те, о моји пиони и ништаријо надахнута, имати просте и тешке задатеке. Много смо урадили за Црну Гору коју ослобађамо од хришћанске наивности.

Али, ако хоћемо успјех, – морамо бити монструми, морамо бити војници зла. Ако нађете кога у гробовима да се супроставља нашем науму, гроб да му се растури и сруши црква. Ако смо то урадили Његошу, нека се ни други не праве важни. А са живима ћемо лако, њима смо већ уста напунили блатом. Све који нам се противе, истјераћемо из наше државе и протјерати у мит. Ако у нашим редовима ко буде ж сажаљевао своје митомане, послаћемо га, мртвог или живог, Амфилохију и Јоаникију, нек тамо поју литургију, овог и оног свијета.

Добили смо задатак да извршимо тај задатак, другови моји зли, монструми обожавани. Већ уморан је свако од мишљења и премишљања, зар неко нешто хоће још да пита?! Пола вијека држимо власт у шаке, мозак нам се суши, у огњу се дими. Нема Бога ни брата, нема оца ни мајке, кад у питању је наш свети циљ. Кад смо могли сасут кости наших светих предака, зар да праштамо браћи, која нас позивају на братсво?

Црну Гору ћемо иселити из историје, коју су стварали наши несретни Црногорци, надахнути Косовом и православљем. За све је крив Христос кога смислити не можемо, је л тако браћo, монструми? Зато ћемо створити цркву и државу, гдје Христос неће смјети главу намолити.

Није лако извести Црну нам Гору из десетовјекових заблуда, то су наше муке и подвизи, хероји моји безглави. Ми смо ти, који све ово доводимо до краја, па да прелетимо ко гавранови у мрак историје…

Пише: Милутин Мићовић, ИН4С