Према писању дневне штампе, општина Земун позвала је грађане на прикупљање помоћи за азијске мигранте који се налазе у нашој земљи. На нашем порталу смо већ писали о помоћи фонда „Милица Ракић“ мигрантима, а овај фонд је блиско повезан са општинским структурама, тако да се може рећи да напредњачки функционери који врше власт на нашем, локалном нивоу, доследно спроводе имиграциону политику Владе Србије.
Сама Влада је, истовремено, послала дописе неким општинама у којима се тражи да се обезбеди смештај за имигранте из Азије (све је јасније да они даље од Србије неће одлазити), а већ је чувен позив функционерке која позива имигранте да се населе у пустим деловима Србије. У Земуну се, као опција за смештај имиграната, разматра простор око Змаја, у неком од напуштених простора који би се адаптирали.
Дубље у Србији, са много мање становника од Земуна, налази се општина Чајетина, којој припада туристички центар Златибор. Из ове општине су експлицитно изјавили да не постоји могућност да приме имигранте нити да дају помоћ за њих, будући да су већ заузети давањем помоћи домаћем становништву угроженом немаштином (не само са територије своје општине, напомена аутора. Између бројних других акција, општина Чајетина је летос обезбедила летовање за бројну сиромашну децу са југа Србије, из општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, а прихватила је и породице избеглих са Космета и РСК).
Ова два, дијаметрално супротна, политичка става локалних самоуправа у једној држави код неког неупућеног посматрача могу изазвати збуњеност. Нама није до краја јасно који би од ових ставова био исправан, а када имамо недоумицу око оваквог избора увек морамо погледати ко су људи који стоје иза тих ставова. Зато ћемо извршити компарацију председника општина Земун и Чајетина, Дејана Матића и Милана Стаматовића.
Дејан Матић је на позицију председника општине дошао као возач Александра Вучића. Иако то, свакако, не мора бити препрека за обављање овако битне делатности, потребно је додати да је, само пар месеци пре избора, Матић био средњешколског образовања, да би убрзо добио факултетску диплому. На позицију председника општине је, дакле, дошао на крилима поверења које данас најмоћнији човек у држави има у њега, а не својим именом на челу листе коју заступа. Такође, Матићева имовина је за само шест месеци мандата толико драстично увећана, да је међу грађанима, због тако наглог богаћења и брзог дипломирања на (не знамо ком, а и не занима нас) факултету добио надимак Супер Деки и као таквог га познају и о њему причају и општински службеници. Супер Деки Матић је, дакле, европејац, отворених схватања, космополита и хуманитарац који помаже Азијатима.
Са друге стране, Милан Стаматовић је човек који је на челној позицији Чајетине од 2001. године. На свим могућим изборима, по свим могућим изборним системима овај човек је, именом и презименом, освајао апсолутну већину у општини коју води, без обзира на рејтинг политичке партије којој је припадао. У питању је коректан, породичан човек, који се није обогатио вршењем власти. Може се рећи да има и коректан однос према монасима наше Цркве протераним са Космета. Најзначајније од свега је да је тренутно, са позиције једног председника општине, стао на пут безаконој отимачини државне имовине, односно више хиљада хектара златиборске земље, које је министарство Зоране Михајловић покушало да уступи приватницима без надокнаде.
Стаматовић, будући да се због свог става замерио озбиљним криминалцима, мора да буде наоружан јер нема новца да унајми телохранитеље, попут неких наших политичара. Општина Чајетина и сам Стаматовић су више пута нападани по таблоидима, режимским медијима и покушавани су удари на њих преко различитих републичких органа, све због недвосмисленог Стаматовићевог става око покушаја уступања земљишта приватним лицима и на тај начин наношења милионске штете држави. Тај и такав човек је, дакле, ксенофоб, нехумани мрзитељ и назадни фактор који се противи цивилизацијским вредностима.
Ето, имамо профиле два представника супротних ставова- Супер Декија и Милана Стаматовића. Ако имамо проблем да формирамо став о ситуацији која нам се намеће са Азијатима, можемо да погледамо ова два човека и сетимо се оне народне- када не разумеш шта се каже, погледај ко то каже.
